Народно благостање — додатак

· Мако је производни капацитет постојећих цементара далеко већи од потрошње цемента у земљи и могућности продаје у иностранству, ипак постоји намера да се код нас оснује још једна или чак и неколико нових државних фабрика цемента. С обзиром на огромни неискоришћени капацитет постојећих фабрика, то изгледа управо невероватно: Међутим, чињеница је да Финансијски закон за 1939/40 предвиђа оснивање „предузећа за производњу цемента у државној режији, и то из средстава Путног фонда". Према писању дневне штампе једна комисија је већ испитивала и за то погодне терене. Мислимо да не треба ни наглашавати да је са гледишта рационалне употребе капитала потпуно погрешно оснивати нова предузећа у струкама у којима постојеће фабрике у добрим годинама искоришћују тек две петине свог капацитета и у којима је неколико фабрика због неповољних прилика на тржишту изван погона.

Наводе се три разлога у прилог подизања нових државних фабрика цемента: 1) да би држава могла да располаже у свако време довољном количином цемента за своје потребе, 2) да би могла да набавља потребне количине цемента јевтиније и 3) да би државне фабрике могле да послуже као регулатор цена цемента у земљи. Први разлог отпада, јер су постојеће фабрике у стању да подмире у свако време и на сваком месту све државне и приватне потребе. Што се тиче другог разлога, сумњамо да Be државне фабрике бити у стању да испоручују цемзнт јевтиније него што га испоручују постојеће приватне фабрике цемента. Врло је вероватно да ће сами продукциони трошкови државних фабрика бити скупљи од цена које су држави понуђене за цемент потребан за изградњу бетонских путева. У анализи биланса друштва „Цемент“ ад. већ смо констатовали да су „нето'-цене, по којима наше фабрике продају свој цемент, умерене. Узроке скупоћи цемента треба тражити у сувише великим дажбинама и превозним трошковима. Најзад, ако држава жели да регулише цене цемента у земљи она то може да учини и без скупих експеримената. За то не мора да подиже нове фабрике, јер по Уредби о картелима она има не само могућност контроле, него и могућност да снизи цене које нису у складу са трошковима производње н уобичајеном грађанском односно трговачком добити.

Оснивање нових државних фабрика цемента имаће супротно дејство од онога које се очекује. Ново повећа. ње производног капацитета наше цементне индустри;>, како изгледа, неће имати за последицу појевтињење цемента, већ напротив оно може бити и сметња за снилоње цена, јер ће досадашња приватна цементна индустрија у том случају бити евентуално приморана да смањи своју производњу. Уколико не порасте укупна потрошња, 1одизање сваке нове фабрике у дотичној струци има пзми: новно за последицу смањење запослености код већ постојећих фабрика, а с тиме у вези и повећање њихових производних трошкова. Као што је већ споменуто, за подизање нових државних фабрика цемента треба да се употребе средства Државног Путног фонда, у који знатним делом доприноси приватна цементна индустрија. То значи да се у постојећој цементној индустрији жели створити конкуренција из средстава која већим делом та индустрија сама пружа. HM то изгледа, збиља, јединствено.

Имали смо већ прилику да нагласимо да је наша индустрија цемента концентрисана у два рејона: далматински, око Сплита, и савско-дунавски, где је најважнија Беочинска фабрика цемента, Поред тога, у новије време подигнута је код Скопља и једна мања фабрика која има само локални значај. Привредна депресија имала је катастрофално дејство да нашу цементну индустрију. Од 1929 до 1935 потрошња цемента стално се је смањивала. Дал-

137

матинске фабрике су трпеле и услед сметњи које се чине извозу, па су се у то време почеле интензивно и систематски бавити и продајом у унутрашњости земље, што раније није био случај. Тиме је ситуација и погоршана. Што се тиче Беочинске фабрике цемента, треба констатовати да је њен положај био доста тежак и пре опште привредне кризе.

Пре светског рата Беочинска фабрика снабдевала је цементом и готово целу бившу Угарску, а врло знатан је био и њен извоз у балканске државе и Турску. После ослобођења остало јој је само домаће тржиште, јер је свака држава фаворизовала своју сопствену пементну индустрију. Док је Беочинска фабрика цемента од 1906 до 1914 године успевала да продаје стално око 32.000 вагона цемента годишње, дотле је она у најповољнијим послератним годинама, у 1928 и 1929, могла да производи само око 16.000 вагона годишње. После 1929 прилике су се, због познатих узрока, све до краја 1935 стално погоршавале. У 1935 години Беочинска фабрика цемента није могла да искористи ни пуну једну четвртину свог капацитета. У току последње три године стање се је постепено опет поправљало. У свом последњем пословном извештају управа Беочинске фабрике цемента напомиње, поред осталог, да се је у 1938 у поређењу са претходном годином потрошња цемента у Југославији повећала за око 1590. Отприлике толико било је и повећање испорука ове фабрике, која је у 1938 искористила само око 50% свог капацитета. Разумљиво је да се још увек не може сматрати да постигнути обрт задовољава. Потрошња цемента код нас у прошлој години је износила 30,5 кг по глави становништва према 26.7 кг у претходној години. Та потрошња једва достиже једну трећину оне у Средњој и Западној Европи, „Разлог недовољно развијене потрошње — вели управа — треба потражити првенствено у високим фискалним дажбинама, нарочито у државној трошарини, и у ставци подвоза која је и ове године линеарно повишена са 50, услед чега настаје поскупљење цемента од произвођача до потрошача, каткада и до 1009."

Продају цемента у земљи вршила је и у 1938 години фирма „Цемент а. д.' као картелна организација. Цене су остале и прошле године неизмењене, иако су издаци за погон, за плате и за социјалне терете знатно повећани. Само услед регулисања услова продаје, кредитовања и подвоза путем продајне организације, као и услед повећања продаје и даљне рационализације техничког погона, Беочинској фабрици цемента је пошло за руком да у 1938 постигне нешто повољније резултате пословања. За првих 56 месеци 1939 продаја у подручју Беочинске фабрике цемента није показала никакав напредак према прошлој години. Због неизвесности изазване међународном политичком ситуацијом како индустрија тако и приватна потро-

шња испољавају велику суздржљивост за извођење грађевина. Ево главних билансних података Беочинске фабрике цемента за последње четири године:

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Фабрика и намештај 94.102 94.576 95.546 96.518 Роба и материјал 15.150 13.642 13.027 13.604 Дужници 41.272 47.620 57.995 54.895 Готовина 3.581 3.161 1.270 3.849 Хартије од вредности 18.839 18.961 20.102 10.103 Вредност пенз. ф. 10.036 10.511 11.630 12.855 Полог харт. од вредн. 2.840 1.265 2.630 6.115