Народно благостање — додатак

кења производних трошкова. Мначе, н у погледу транспортних трошкова, који код цемента играју врло важну улогу, положај „Кроације" је необично повољан. Њена фабрика лежи у непосредној близини једног великог и необично напредног града, у Потсуседу, који је удаљен од Загреба само десетак километара. За снабдевање Загреба цементом „Кроација“ се, због тога, може служити и камионима, који знатно олакшавају и појевтињују транспорт. Фабрика има у непосредној близини и железничку пругу, тако да може лако снабдевати готово целу Савску, као и неке делове Дравске бановине.

Ево завршних рачуна „Кроације" за 1988 и три претходне године:

Актива 1935 1936 1987 1938 у хиљадама динара Инвестиције 17521 17.623 18.219 19.936 Нова творница — — 9.144 37.472 Инвентар 376 366 425 51 Роба и материјал 2.802 2.408 3.203 4.168 Дужници 9.295 14.081 11.573 1.088 Ефекти 345 427 410 5.363 Готовина 5.837 4.153 5.853 224 Губитак = === = 897 Пасива Главница 7.000 7.000 14.000 14.000 Резервни фонд 1.280 1.280 1.850 1.870 Фонд валоризације 1.750 1.750 1.750 1.750 Резерва за обнову 250 250 250 250 Фонд амортизације 10.797 11.737 11.695 13.183 Фонд аморт. врећа 25 25 25 25 Збир сопств. сред. 21.102 22.042 30:070 31.078 Пензиони фонд 699 712 838 978 Повериоци 13.671 14.573 14.328 36.582 Разна пасива 692 706 1.680 1.020 Чиста добит 12 1.025 191 = Збир биланса 36.176 39.058 48.827 69.659 Расходи Упр. трошк. и плате 2.164 2.232 2.863 3.061 Порези 3.784 5.273 4.927 5.421 Одржавање кућа 138 107 182 168 "Отпис намештаја 38 36 51 72 Фонд амортизације 497 940 958 488 Камата = == А 595 Губ. на курсу еф. — 13 = _Чиста добит 12 1.025 1.911 === Приходи Пренос добити 9 12 БА 76 Од производње 6.252 9.140 10.267 8.514 Камата 59 181 280 26 Од кућа 314 293 291 292 Губитак = -— — 897 Збир прих. или расх. 6.634 9.626 10.892 9.805

Збир биланса, који је крајем 1936 био исказан. са 39 мил. дин, повећан је у току последње две године за преко 30 мил. Крајем 1938 исказан је са 69,6 мил. дин. Од тога отпада 31 мил. дин. на сопствена средства и фонд амортизације, непун милион динара на пензиони фонд, 36,5 мил. на повериоце и ! мил. дин. на разну пасиву. У току 1937 главница је повећана са 7 на 14 мил. Иначе,

139

знатно су повећани и повериоци, са нешто више од 14 мил. дин. у 1936 и 1937 на 36,5 мил. крајем 1938. С друге стране су дужници редуцирани са 14 мил. у 1986 на цигло 1 мил. дин. крајем 1938. Готово сва нова средства, као и она која су постала слободна услед смањења дужника утрошена су за изградњу нове фабрике. Ова је билансирана са 37,47 мил. дин. док су остале инвестиције (стара фабрика итд.) исказане са 19,9 мил. На тај начин укупне инвестиције износе преко 57 мил. према 17,5 мил. у 1985 или 1936 години. Крајем 1938 готовина је износила само 224 хиљ. према 5,85 мил. у 1937, што значи да је смањена за око 5,6 мил. Насупрот томе „ефекти“ су повећани са 419 хиљ. у 1937 на 5,36 мил. крајем 1938 године. Других значајнијих промена у рачуну изравнања нема.

Као што је већ споменуто, прошлогодишња произ: водња била је због градње нове фабрике мања него у претходној години. У вези с тим опали су и приходи од производње са 10,2 мил. у 1937 на 8,5 мил. дин. у 1988 години. С друге стране били су у прошлој години и издаци за порезе око пола милиона динара већи него у 1937. Због знатног повећања поверилаца повећани су и издаци за камату за скоро 600 хиљ. дин. Најзад, у 1988 у поређењу са претходном годином били су за око 200 хиљ. дин. већи и издаци за плате и управне трошкове. Због тога се је у билансу за прошлу годину место добитка јавио чисти губитак од 897 хиљ. Губитак би био чак и већи, да дотација фонду амортизације није смањена са 958 хиљ. дин. У 1937 на 488 хиљ. у 1988 години.

У управи „Кроације", творнице портландцемента д. д., су господа: Миливој Црнадак (претседник), д-р Аурел Егри (потпретседник), Самуел Д. Александер, инж. Карл. Ј. Банда, Карло Каронели, д-р Елемер Гелерт, Јулије Јон, д-р Феликс Мандил, д-р Желимир Мажуранић, Ђуро Оренштајн, д-р Бранко Пливерић, Дезидер Шомођи, Јозеф Шумахер и д-р Милан Врбанић. Чланови надзорног одбора су г. г.: д-р Перослав Паскијевић, Фрањо Шлезингер, Александар Унгар и инж. Рудолф Врбанић.

PRVO JRGOSLOVENSKO TRANSPORTNO A. D. SCHENKER & Co, BEOGRAD

Trgovci su nekada sami prevozili robu. Docnije su ovaj zadatak preuzela naročita preduzeća —dVozari. Danas su to u prvom redu železnice i parobrodska društva. Prema tome, pošiljalac odnosno primalac ne bi trebao danas ništa drugo da radi nego da donese robu pomenutim vozarima ili da je od njih odnese na svoje stovarište. To izgleda vrlo prosto i jednostavno, ali nije tako. Odavno se ukazala potreba za posebnim ofpremničkim odnosno špediterskim pređuzećima, koja posreduju između vozara s jedne i pošiljaoca odnosno primaoca robe s druge strane. Bez njihovih usluga međunarodna trgovina danas se ne može ni zamisliti, a kamoli praktički obaviti. Otpremanje robe je posao koji danas iziskuje veliku stručnu spremu. Običan trgovac, pa ni veće izvozničko preduzeće nema mogućnosti da stalno prati promene železničkih tarifa i uslove pod kojima parobrodska i druga transportna preduzeća VTIŠe prevoz robe. To isto se može reći i u pogledu raznih neobično komplikovanih carinskih, trošarinskih, sanitetskih, policijskih i drugih propisa, koji važe za različite vrste robe, naročito pri prelazu državnih granica.

Otpremnička odnosno špediterska preduzeća raspolažu svim mogućim pomoćnim sredstvima i imaju svoje stručnjake, tako da su u stanju ne samo da pruže svojim komitentima najpouzdanije informacije, nego im svojim posredovanjem čine upravo neprccenjive usluge, kako u unutrašnjem