Народно благостање — додатак

144

Од 1980 до краја 1938 банчин обртни капитал био је пао са 77,7 на 38,0 милиона динара. То значи да је и банчина ликвидност у то време морала бити необично велика, јер ни за знатно већу банку не би била мала ствар исплатити за тако кратко време око 40 мил. дин. туђих средстава. Банчино стање је и данас такво, да би јој повољно решење питања њених доларских обвезница омогућило да одмах напусти заштиту и да приђе нормалном раду и пословању. Према томе изнесено питање требало би повољно решити колико због праведности толико и ради социјалних обзира, а нарочито ради заштите интереса банчиних улагача.

Дубровачка трговачка банка је стриктно испунила све услове који су законима били прописани, и не тражи ништа друго осим правичности и једнакости третирања ималаца поменутих обвезница. „Указали смо на савршено документовано утврђене чињенице — вели управа — по којима ни један ималац нострификованих обвезница није исправније поступио но што је то учинила наша банка." Х: обзиром на то нема никаквог разлога нити за одбијање банчиних правичних захтева, нити за одуговлачење, па се морамо чудити што се до сада није пронашао начин да се ово питање приведе једино исправном завршетку, Ситуација је јасна. У погледу њених обвезница банци је учињена велика неправда која се мора чим пре исправити.

Дубровачка трговачка банка постоји већ 38 година. Она је у ствари најстарија дубровачка новчана устнова. Као доказ за велики углед и реноме који она ужива може да послужи и чињеница, да је она до недавног оснивања филијале наше новчаничне банке у Дубровнику на опште вадовољство пуних 12 година водила Агенцију Народне банке. Дубровачка трговачка банка подржава уске и ср дачне везе и са поморством Дубровника, а нарочито са Дубровчком пловидбом. Банчина брига за наше поморство је традиционална, па и њој припада добар део заслуге за његов данашњи развитак.

Ево главних билансних позиција Дубровачке трговачке банке за последње четири године:

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара Благајна 704 276 585 774 Ефекти и валуте 5.149 4.126 4.164 4.113 Дужници 33.089 27.490 97.295 29.033 Непокретности 726 726 726 726 Пасива Главница 9.500 2.500 2.500 2.500 Резервни фонд 2.525 2.525 2.525 9.525 Фонд за дубиозе — — 250 250 Фонд курсне разлике — — 220 220 Повериоци 91.270 16.478 15.637 17.577 Уложне књижице 13.208 10.781 11.010 10.658 Чисти добитак 165 384 627 916 Збир биланса 39.668 32.618 32.770 34.646 Расходи Камата 434 260 285 242 Упр. трошкови 494 436 443 510 Порези 77 115 102 157 Отпис 999 989 — 391 Дотанц. фондовима —— — 470 = Чисти добитак · 165 384 627 916 Приходи Пренос добити 161 165 383 627 Камате и пров. 1.939 2.019 1.494 1,588

Вбир прих. или расхода – 2.100 2.184 1.877 2.216

== Ф

Од 1930 до краја 1987 није било никаквих промена код сопствених средстава, која су се састојала из главнице од 2,5 мил. и резервног фонда то 2 мил. 525 хиљ. дин. Крајем 1987 дотирано је фонду за дубиозе 250 хиљ. и фонду курсне разлике 220 хиљ. дин. Улози и повериоци који су пре банкарске кризе, крајем 1930 године, износили: равно 72 мил. дин. исказани су у последњем билансу са 28,2 мил. Од тога отпада само 19,6 мил. на улоге и повериоце из старог пословања. То значи да је банка од почетка банкарске кризе до краја прошле године, не рачунајући камату, исплатила преко 52 мил. дин. туђих средстава. Половину тог износа платила је већ у 1931 години. Према томе њена ликвидност је била збиља ванредна.

У билансној активи постоје само четири позиције. „Дужници“ су били редуцирани са 58,8 мил. дин. у 1930 на 97,3 мил. крајем 19837. У току прошле године опет су повећани за 1,7 мил. на 29 мил. дин. што је у вези са задовољавајућим развитком новог пословања, Позиција „Ефекти и валуте" смањена је од 1930 до краја 1938 са 147 на 4,1 мил. дакле, за 10.6 мил. дин. Преко 50% овог износа отпада на курсне разлике које су отписане из годишњих зарада. Банчине непокретности исказане су непромењено са 796 хиљ. дин. Готовина је опет повећана. Крајем 1958 она је износила 774 хиљ. дин. према 585 хиљ, у претходној и цигло 276 хиљ. крајем 1936 године.

Као што је већ споменуто развитак новог пословања је сасвим задовољавајући. Ако из горњих сумарних података издвојимо цифре које се односе на „Ново пословање", добијамо следећу слику:

Актива 1937 1938 у хиљадама динара Благајна 495 585 Девизе, валуте 50 149 Ефекти 25 _ 4] Дужници 5.790 10.871 Пасива 1937 1938 у хиљадама динара Повериоци 5.283 | 7.470 Улози 812 1.134 Разна 315 3.042 Збир 6.860 11.646

Збир „нових' средстава износи 11,6 мил. према 6,3 мил, крајем 1937; што значи да је у току прошле године скоро удвостручен. Најглавнији пласман „новог пословања“ су „дужници" (текући рачуни и есконт), који износе 10,87 мил. према 5,79 мил. дин. крајем претходне године. | Приходи од камата и провизија у 1938 износили су укупно 1,59 мил. дин. за око 100 хиљ. дин. више него у 1937 години. У 1938 били су и сви расходи већи него у претходној години. Процентуално највећи пораст показивали су порези. Чисти добитак за 1988 годину износио је 089 хиљ. а са преносом из ранијих година, 916 хиљ. дин. Дивиденда се не дели, већ се цео добитак опет преноси на нови рачун. Иначе, после 1931 године дивиденда није уопште дељена, а за 1931 она је износила 109/0.

У управном одбору Дубровачке трговачке банке. била су господа: Федерико Главић (претседник), д-р Стијепо Кнежевић, Томо Главић, Иво кап. Папи и Јосип Ловрић, У надзорном одбору су господа: Гашо Далеоре,. Лале Н. Зубер и д-р Карло Дешковић. Директор банке је г. Мво Бараћ.