Народно благостање — додатак

148

Колико нам је познато, оснивање продајне централе:

за шећер тражила је сама шећерна индустрија. Међутим, како изгледа, нова Уредба отишла је у том погледу даље него што је било потребно. Предвиђена централна организација треба да додељује свакој фабрици годишњи производни контингент, да се. стара о продукционим и транспортним трошковима за репу и шећер, о ценама које су фабрике шећера морале платити произвођачима итд. Рационализација продаје и производње може бити само од користи. Ако нова Уредба иде искључиво за тим, треба је. такође поздравити. Међутим, изгледа оправдана и бојазан, да се овде ствара један нови монопол који ће шећерној индустрији још и отежати рад,

Великоберчкеречка фабрика шећера а.д, чији биланс овде треба да анализирамо, прерадила је у прошлој кампањи 1,089.187 квинтала репе, из којих је израдила 143.010 квинтала шећера, 51.900 квинтала меласе и 63.494 квинтала сувих резанаца. У поређењу са претходном пословном годином, у којој је фабрика израдила 46.389 квинтала шећера, производња је више него утростручена, али није достигла ону из 1936 године, која је износила. 155.687 квинтала шећера. Иначе, за време прошле кампање и у рејону Великобечкеречке фабрике шећера знатан број земљорадника — бивших произвођача шећерне репе није био вољан да закључи уговор за сетву, сматрајући да откупна цена репе није у сразмери са повишеним ценама осталих пољопривредних производа. Фабрици је ове године пошло за руком да повиси површину засађену репом за скоро 6090.

Иначе, у прошлој години принос репе био је слаби у рејону ове фабрике, Међутим, садржина шећера у пре-

рађеној репи била је већа него у 1937 години. Произво-

ђачима је плаћено просечно по 22.10 динара за сваких 100 кг. репе. Прошлу пословну годину фабрика је закључила

са чистом добити од 11,28 милиона. Међутим, треба при-

метити да су и у 1938 амортизациони отписи износили само 17 од билансне вредности инвестиција односно само 547 хиљ. дин. Посматрачима којима прилике нису познате (а таквих код нас нема мало) могла би прошлогодишња зарада изгледати ипак огромна, јер главница износи 36 милиона. Међутим, треба узети у обзир да фондови фабрике, не рачунајући фонд амортизације, износе преко 35

милиона динара. Најзад, треба имати у виду и чињеницу“

да је у фабрику приликом њеног оснивања уложено око 1,3 милиона енглеских фунти, а то код данашњег курса износи округло 300 милиона динара. |

Ево најглавнијих билансних позиција Великобечкеречке фабрике шећера а. д. за последње четири године:

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Инвестиције 51.082 51.790 51.972 52.481 Дужн. и повер. — салдо 884 788 7.911 20.728 Ефекти 17.146 16.877 19.877 19.680 Роба 45.488 49.917 38.636 38.107 Благајна 845 964 1.088 1.072

Пасива | Главница 36.000 36.000 36.000 36.000 Ред, рез. фонд 1.048 10.695 11.195 11.695 Фонд за пов. главн. 3.360 3.360 3.360 3.360 Фонд валоризације 9.136 9.136 9.136 9.136 Пореска резерва 4.500 5.100 7.800 11.000 Фонд амортизације 39.071 39.573 40.080 „40.627 Неиспл. дивиденда_ 2.926 5.805 654 9.275 Чисти добитак 10.354 11.166 11.259 11.974 Збир биланса 115.895. 120.886 119.484 127.068

Рачун губитка и добитка

Расходи: · al IL TpomkopBH:-rmaTe ı |! 2.701: 9.729 28728 7 3191 Порези čak 49560 2.JJOT : 35790 2 21060; Дубиоза потраж. i: E 436 la a = Пореској резерви : — 600 2700 3200 AMOpTH3alHja. — 502 507 547. Добитак са преносом 5. 10.854 11.166. ---11.259 11.974.

Приходи | П _ | Пренос добитка 410 | 459 596 – 692 Бруто-приходи 16.901 | 17084 20472 — 21180. Збир прих. —расх. 17. all. 17.543 21.068 21.872

Збир биланса. ИЗНОСИ 127 мил. за око 7,5 мил. дин. више него крајем 1937, Ако погледамо пасиву, видимо да су то скоро све сопствена средства. Једино „неисплаћена дивиденда" од 3,27 мил. (према 654 хиљ. крајем 1937 и 5,3. мил. дин. у 1936) претставља туђа средства. Фабрика има свакако и „поверилаца“, али они нису билансирани засебно, него је исказан само њихов салдо, који је од 1934 стално у активи, што значи да су дужници отада били увек већи од поверилаца, а то је скроз здраво. Крајем 1938 овај салдо је исказан са 20,7 мил., док је у 1937 износио 7,9 мил., ау 1936 ГОДИНИ 788 хиљ. дин. Повећање је изазвано, сигурно, порастом сопствених — незапослених средстава пласирано је код новчаних завода, а пораст ових средстава је у првом реду последица смањења - залиха робе, са 49,9 мил. у 1936 на 38,6 миљ у 1937 и на 38,1 мил. дин. крајем 1938.

Инвестиције исказане су у активи са 52,48 мил. Ако од овог износа одбијемо фонд амортизације, видећемо да су укупне инвестиције билансиране пер салдо са нешто мање од 12: милиона. Нема сумње да оне стварно претстављају вишеструку вредност. Због тога је последњих година и амортизација могла да буде врло умерена. Рачун ефеката. остао је прошле године углавном непромењен, Он је билансиран са 19,68 мил. дин.

Главница je 36 милиона, амортизациони фонд 40,6 мил. а остали фондови и резерве износе 35 мил. дин. Код сопствених средстава у току прошле године десиле су се само 3 мање промене, Пре свега, редовни резервни фонд показује повећање од 500 хиљ. дин. због дотације из чистог добитка претпрошле године. Фонд амортизације повећан је, као што је већ споменуто за 547 хиљада. Најзад, за 3,2 мил. дин. је повећана и пореска резерва.

Брутоприходи износе 21,18 мил, и само су за 708 хиљ, дин. већи него у 1987, ма да је прошлогодишња производња била преко три пута већа од оне из претходне године. То значи да су и овде производни трошкови показивали тенденцију пораста. Иначе, на страни расхода видимо да су нешто повећани и издаци за режијске трошкове и плате, У 1938 они су износили 9,19 мил. према 2,87 мил. у 1937. Издаци за порезе у прошлој години су износили 2,96 мил. за 770 хиљ. дин. мање него у 1937. МеbyTHM, дотација. пореској резерви је опет повећана.

Од чистог добитка употребљено је 96 мил. дин. За исплату дивиденде, 1 мил. 128 хиљ. за тантијему и 505 хиљ. за повећање резервног фонда, док је остатак од 741 хиљ, дин. пренет на нови рачун.

У управи су г, г.: д-р Драгољуб Аранђеловић, Хајнрих Блас, Јосиф Бун, Гроф Александар Чеконић, Хуго Елбоген, Рудолф Елбоген, Емил Фрајнд, д-р Отон Франгеш, Милутин Лазаревић, Артур Ледерер, Ђорђе Ледерер, Барон д-р Марцел Мадараши- -Бек и Шарл Торман. Чланови надзорног одбора су господа: д-р Миша Матић, Андор Мартон, Едмунд Попер; Роберт Трајш и д-р Славко Жупански. ;