Народно благостање — додатак

162

Pasiva - 2 i ; Glavnica 60:000 __ 60.000 _ 60.000 ~ 60.000: Rod ez fonda 15.000. 15.000 15.000 15.204 Ulozi na knjižice 71.406: 72.478 82.457 69.479 Ulozi po tek, rač, 139.533 155.682 190.319 183.292 Poverioci 53.212 51.991 20.458: 16.445. Gar., akrediti itd. ~ 60.497 92405 94.388: 100.547 Prenos dobiti (770) (810) | (25%) (1529) Dobit tek. god. (3650) 3.825 (4.077) (3019) О5,. дођи розје огр. 817 1.223 5.800 (4.534) Zbir bilansa 400.485 447.780 467.922 449.493 Oprtni kapital 330.988 355.675 373.534 348.877

Bančin obrini kapital, koji je sa rekordne visine od 495 miliona :: 1999 bio pao na 318 miliona dinara u 1934, pokazivao ie posle toga opet, sve do prošle godine, tendenciju porasta. Postepeni uspon je bio naišao odmah poslel932 godine. U 1933 i 1934, istina, nije bilo povećavania obrtnog Kkapitala, odnosno zbira bilansa, al: je to u vezi s otpisima sumnjivih potraživanja i kursnih razlika. Kao što je već spomenuto, u 1934 godini reducirana je glavnica sa 100 na 60 miliona, a u 1933 ie, u vezi s otpisima, radovni rezervni fond Dio smanjen za preko 12,5 mil. Krajem 1938 obrtni kapital bio ie za oko 25 mil. din. manji nego u prethodnoi godini.

Kretanje uloga za poslednjih 9 godina pokazuje nam sledeća tablica (u milionima dinara):

1930 163,09 1933 156,19 1936 228,16

1931 113,95 1934 170,79 1937 279,77.

1932 66,88 1935 210,96 1938 259,69

Ктајет 1988 ulozi su iznosili 252,7 miliona, za 920 miliona odnosno za 7% manie nego u prethodnoi godini. Smanjenje nije znatno. Uostalom, prošlogodišnje stanje uloga је 105 uvek veće od stania na kraju ma kole ranije godine, izuzevši, razume se, 1987. U odnosu na 1930, u kojoi su pre izbilania bankarske krize bili najveći, višak iznosi još uvek 90 miliona dinara. Prema najnižam stanju iz 1939 povećanje iznosi oko 300%. Što se tiče poverilaca, oni su u 1930, 1931 i 1932 ostali gotovo nepromenieni, a iznosili su oko 160 miliona. Kako je od 1989, kao što smo videli, priliv uloga bio vrlo znatan, »poveTioci« su reducirani sa 164 miliona krajem 1931 na ciglo 16,4 miliona u prošloi godini. Prošlogodišnie smanjenje iznosi 4 miliona dinara.

Na aktivnoj strani bilansa vidimo da su dnevno гаspoloživa sredstva krajem 1998 iznosila 115 mil. din. Ukupna tuđa sretstva, koja iznose 269 miliona, pokrivena su sa skoro 43% gotovinom, potraživanjima po Žiro-računima i blagainičkim zapisima. Da su prilike normalne, održavanje tako ogromnog likviditeta ne bi se moglo ni razumeti, Inače, prošlogodišnji promet u tekućem bančinom poslovanju nije dostigao očekivanu visinu, delom zbog prošlogodišnie političke zategnutosti u svetu, a delom zbog smanjenja obima naše spoline trgovine, u kojoj je Opšte jugoslovensko bankarsko društvo uvek znatno zainteresovano u vidu finansiranja izvozničkih poslova. Dužnici po tekućim računima su najglavniji plasman. Krajem 1938 iskazani su sa 166,5 miliona, dok su u 1937 iznosili 200 miliona. Menice iznose 28,5 mil. prema 29 miliona u prethodnoj godini. U toku prošle godine smanjeno le i stanje na računu nepokretnosti za 9,7 miliona, od čega otpada 1 milion din. na otpis bančinc zgrade i staahb3i3nc kuće za činovnike i 1,7 mil. na prodaju nepokretnosti preuzetih u ranidim godinama od dužnika. Hartiie od vrednosti kretale su se od 1980 do kraja 1934 između 5 i 7 miliona. U 1935 su povećane za 192,96 mil., delom zbog povećania bančinog plasmana u državnim hartijama od vrednosti, a DOrlavitc zbog preuzimania jednog dela akcija tadašnie nov.

- emisije" »Slaveksa« d. d. za šumsku industriju. U 1936: kod hartija' od vrednosti došlo je: do daljeg povećanja od 467

mil., od čega je veći deo nastao usled aranžmana sa jednim dužnikom. U 19937. bilansna vrednost ovog plasmana povećana- jeza 1,2: mil, a u prošlei: godini: za” daliih: 600 hili., u prvom redu zbog porasta kurseva.

Račun gubitka i dobitka'

| Rashodi 1935 1936 · 1937 1938 . u hiljadama dinara Kamate 9.761 9.290 9,199" 8.675 Plata i troškovi 10.548 10.362 11.455 13.128 Porezi 1.195 | 2,070 2.729 9.957 Otpis nenap!. potraž. 3.613 3.419 __ EE Višak kao dobit 817 1.228 5.300 4.534 Prihođi Prenos dobiti 770 817 1.223 1.528 Kamata 18.288 16.965 18.303 17.626 Previzije i razni 6.186 7.780 8.342 9.015 Od nepokretnosti 690 802 815 770

Zbir prih. ili rashoda 25.934 26.364 28.683 28.934

S obzirom na prošlogodišnji slabiji promet u tekućem poslcvaniu prihodi od kamate bili su takođe nešto manji nego u 1937. Međutim, tai manjak je nadoknađen većim prihodima od provizija i raznim prihodima, tako da se zbir prjhoda iz 1938 samo neznatno razlikuie od onog iz prethodne godine. Prošlogodišnja čista dobit bila je ipak za oko 800 hili. din. manja od on iz 1937. To dolazi uglavnom otuda što su iz organizacionih razloga porasle režije, koje se kod prolaznih konjunkturnih zastoja ne mogu sniziti. U rashodima le, pofed toga, sadržan i dosta znatan iznos koji ie utrošen za proširenje i preuređenje poslovnih prostorija bančinog glavnog zavoda u Beogradu. Zbir prihoda, zajedno sa prenosom iz 1937, iznosi 28,9 mil., a rashodi dostižu visinu od 24,4 miliona. Čista dobit od 4 mil. 534 hili. din. ovako je podeljena: 2,4. mil. za isplatu 4% dividendze, 301 hilj. rezervnom fandu, 31 hili. za tantilemu, 5. hilj. (pored redovitih tekućih bančinih uplata, koja su u 1938 iznosile 594 hilj. din.) та povećanje репдопог fonda nameštenika i 500 hili. rezervi za amortizaciju nepokretnosti, dok se ostatak od I mil. 996 hilj. prenosi na novi račun. Za 1937 bila ie podeljena takođe dividenda od 4%. Inače, od 1929, u koioi ie bilo isplaćeno 5%, do 1937 dividenda nije deljena.

U upravi su gospoda: d-r Josef Joham i Paul Ramiot (potpretsednici), d-r Ivo Benković, Nikola Berković, Robert Gheude, d-r Vasilije IL. Jovanović, d-r Emil Miiller, d-r Ivan Ribar i Tanasije D. Zdravković. U nadzornom odboru nalaze sa g. g.: Pavle V. Mijatović (pretsednik), d-r Adolf Kanić, Jovan D. Krsmanović, Nikola Naiman i Georg Tengler.

SAVEZ NABAVLJAČKIH ZADRUGA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA U BEOGRADU

Državni činovnici u materijalnom pogledu пе stoje dobro. Jedan je od važnijih socijalnih zadataka da se poboliša materijalni položaj državnih službenika, s obzirom na neobično važnu ulogu koja njima pripada u društvenom životu. Naša država, nažalošt, — kao što izjavljuje svaki ministar finansija — ne može da povisi plat» službenicima s obzirom na budžetsku nemogućnost. U takvim prilikama pripada neobična važnost zadrugarstvu. Pomoću njega može da se DO-