Народно благостање — додатак

170

инвестиција могло се је употребити округло 20 милиона динара за допуну обртног капитала. Насупрот томе, пре опште привредне кризе, у 1929 години, готово цео обртни капитал био је финансиран туђим средствима. Крајем 1938 повериоци су износили 18,8 мил. према 30,3 мил. у претходној ин 241 мил. дин. у 1936 години. До повећања поверилаца у 1987 у односу на претходну годину било је дошло због повећања дужника. На плаћање робе које севрши преко клиринга морало се је у то време дуже чекати. У току прошле године прилике су у том погледу биле повољније. Затим су у 1938 и залихе фабриката биле мање него у 1987 и ранијим годинама, тако да су се и повериоци могли смањити.

Укупне инвестиције билансиране су са 11,1 мил. Њихова набавна вредност је најмање десет пута толика. У 1988 за нове инвестиције издат је износ од 15 мил, а у току последњих пет година око 10 мил. дин. Предузеће не исказује фонд амортизације у пасиви, него отписе врши непосредно смањивањем набавне вредности инвестиција У активи. Залихе сировина и материјала исказане су са 10,58 мил. У односу на претходну годину повећане су за 1,7 мил. што је изазвано већим набавкама, нарочито већом набавком антрацита. Иначе, залихе фабриката у 1938 биле су за скоро 3 мил. дин. мање него у 1937. То је због тога што је и прошлогодишња продаја фабриката била јача него у 1937 и у неколико претходних година. Поред тога, ни прошлогодишња производња, као што је већ споменуто, због ниског водостања није могла да достигне количину за коју су већ у току 1938 биле примљене фиксне поруџбине. Трајна учешћа билансирана су са 1,98 мил. Творница за душик Руше учествује у Кречани Цеље, као и у Творницама Ацетилена и оксигена „Ага-Руше".

Рачун губитка и добитка

Расходи 1985. 1936. 1937. 1938. У хиљадама динара

Општи трошкови 2.601 3.180 3.433 3.566 Порези 1.887 1.020 1.506 2151 Дубиозе 339 27 102 6 Амортизација 1.486 1.950 2.623 2.982 Пренос добити 886 19 56 530 Губитак тек. год. (— 867) = Добитак тек. год. — 57 473 1.489

Приходи и Пренос добити 886 19 56 539 Од пословања 4.946 6.214 8.188 10.194 Збир прихода 5.832 6.285 8.194 10.724

Бруто приходи пословања, који су били пали сарекордне висине од 13,2 мил. у 1929 на 4,94 мил. у 1985, износили су прошле године 10,19 мил. за око 2 мил. више него у претходној и за скоро 4 мил. дин. више него У 1986 години. Благодарећи најригорознијој штедњи општи трошкови у 1935 били су у односу на 1929 или 1930 "по прилици преполовљени. Последњих година и они опет расту, али знатно спорије него приходи од пословања. У 1938 години они су били само за 138 хиљ, већи од оних из 1937. Као што се види, повећање је сасвим незнатно. Побољшавање односа између брутоприхода и општих трошкова створило је могућност и за појачање амортизације инвестиција, У 1938 она је износила 2,98 мил. према 2,62 мил. у претходној, 1,95 мил. у 1936 и 1,48 мил. дин. у 1985 години. Јаку тенденцију пораста показују и издаци за порезе. У 1988 они су износили 2,15 мил. према 1,50 мил. У претходној и 1,02 мил. дин. у 1936 години. Прошлогодишњи чисти добитак износи 1,49 мил. а са преносом из

1987 и ранијих година, 2,02 мил. дин. Од тога је употребљено за исплату 5/• дивиденде ! мил. дин. за тантијему 35 хиљ. и за повећање резервног фонда 134 хиљ. дин. док је остатак од 850 хиљ. пренет на нови рачун.

У управи била су гг.: д-р Фран Виндишер (претседник), Ервин Филип и Август Тости (потпретседници), Лудвиг Хопфгартнер, Светислав Јовановић, д-р Станко Житко, Јосип Ажман, инж. Карл Плацер, Иван Авсенек, Антон Крејчи и Феликс Странски. У надзорном одбору су господа: Рихард Југ, Георг Прелојтнер, Јошко Бибер и Јохан Вотке. Државни комесар је г. д-р Јосип Хубад.

„АГА-РУШЕ» ЗДРУЖЕНЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТВОРНИЦЕ АЦЕТИЛЕНА И ОКСИГЕНА Д. Д., РУШЕ КОД | МАРИБОРА

Оснивање друштва „Ага-Руше", које у првом реду израђује оксиген и „ацетилен дису-плин“, као и за ове гасове потребне апаратуре и материјал, извршено је непосредно пре избијања опште привредне кризе, 1929 године. Због тога су прве пословне године биле неповољне. Поред тога, друштву нису биле поверене лиферације „ацетилен дису-плина' за потребе државних железница које су биле стављене у изглед. Иначе друштвена фабрика у Босанском Броду је углавном једино за то у своје време и основана. Фирма „Ага-Руше"' има једну фабрику запроизводњу оксигена и „дису-плина' и у Раковици код Бео-

рада а. са својом матицом, Творницом за душик д. д.

Руше, има уговор за добаву оксигена и „дису-плина" које продукте Творница за душик израђује у сопственој фабрици у Рушама. Рад у Босанском Броду, морао се је пре николико година сасвим обуставити, јер је приватна потрошња била незнатна, а поруџбине од државних железница су изостале. Један део постројења тамошње фабрике пренет је, због тога, у Раковицу, а један део је стављен на расположење Творници за душик д. д. Руше, која сада, као што је већ споменуто, у сопственој фабрици израђује „дису-плин' за „Ага-Руше". Недавно се је приступило подизању филијалних фабрика у Алипашином Мосту код Сарајева и у Скопљу.

Последњих година продаја свих продуката „Ага-Руше" била је у порасту. Узрок за то треба тражити углавном у чињеници, да предузеће води необично живу систематску и стручну пропаганду. Фирма има за то своје инжењере, који заинтересованима држе предавања о најрационалнијем начину аутогеног заваривања метала. Ова пропаганда врши се и на свим изложбама, као и на сајмовима у Београду, Љубљани и Загребу. Друштвена управа је настојала да изазове повећање тражње и путем нижих цена, Продаја компримираних плинова које предузеће производи, а нарочито „дису-плина"' у току 1988 године опет је порасла. Нарочито мања индустриска и занатска предузећа све више увиђају предности које произлазе из употребе дису-плина. Знатну препреку за даље повећање потрошње у удаљенијим крајевима претстављају врло високи превозни трошкови, који су делом изазвани и тиме, што је амбалажа компримираних плинова ванредно тешка. Због тога се и подиже филијална фабрика у Алипашином Мосту.

Последња главна скупштина друштва донела је одлуку да се друштвена главница повиси са 4 на 8 милиона, с тим да се повишење на 6 милиона изврши одмах. Иначе, главница је првобитно износила 2 мил. дин. а на 4 мил. била је повишена на основу закључка главне скупштине од 12 септембра 1933 године, -