Народно благостање — додатак

184

Račun gubitka i dobitka nam pokazuje da je uprava sprovodila najrigorozniju štednju. Režijski troškovi su opet nešto smanjeni. U 19938 bili su, doduše, i prihodi opet manji nego u prethodnoi godini, ali ie konačni rezultat ipak uglavnom dobar. Banci je, naime, pošlo za rukom, da iz prošlogodišnjeg viška ız 19937 од 73 ЊЕ. otpiše nepokretnosti sa 19 hili. i da iskaže i mali čisti dobitak, koji je prenet na novi račun.

U upravi su gospoda: Lale N. Zuber (pretsednik), Marko Đurašković (potpretsednik), Rudolf Đunijo, Dušan Kapičić, Nikola Knežević, Maksim Martinović, Radomir P. Nikolić, KMrsto I. Pejović i Jevto Spasić. U nadzornom odboru bila su g.g.: Risto Gordić (pretsednik), Vido Banašević, Krsto Špadiler, Filip Martinović i Đorđe Stanić.

ПРВА ХРВАТСКА ТВОРНИЦА УЉА Д. Д. — ЗАГРЕБ

До пре неколико година ми смо увозили врло знатне количине уљарица, а и у току последњих година наш увоз уљарица кретао се је између 1.500 и 2.100 вагона, од којих је око 1.000 вагона било намењено индустрији јестивог уља, а остатак индустрији техничког уља. Мако је упоредо с тим и потрошња уља показивала изразиту тенденцију пораста, ипак је увоз све више опадао, а у 1938 постигли смо чак и пуну независност у погледу уљарица, за производњу јестивог уља. То указује на повећање домаће производње уљарица. Нарочито после 1934 пораст производње био је врло јак. У периоду 1928—1932 код нас је призвођено разног уљаног семена просечно по 1.600 вагона годишње, а у периоду 1933—1937 производња се попела на просечно 2.500 вагона годишње, да би у прошлој годиви достигла висину од 6.400 вагона. Ако се производња буде и даље повећавала, ускоро се можемо наћи и пред хиперпродукцијом.

Истовремено са повећањем домаће производње уљарица дошло је и до великих померања у њеној структури. До 1934/35 производња је била ограничена на репицу, маслину, бундевске коштице, ланено и конопљино семе и неке друге уљарице мањег значаја. После тога је уведен и већи број нових култура, од којих су најважније сунцокрет, соја, рицинус и кикирики. То није једина промена. До 1936 репица је претстављала најважнију уљарицу. У тој години она је у нашој укупној производњи уљарица учествовала са 5590. У 1937 њено учешће пада на 28%, а у прошлој години на само 20%. Ово опадање значаја репице наступило је пре свега услед дегенерације семена и велике променљивости приноса. Место које је све до скора имала релица заузео је сунцокрет. Са културом сунцокрета код нас се је почело у ствари тек 1933. За пет година засејана површина порасла је са 2.600 на 25.000 ха, а производња са 500 на 4.600 вагона, односно за девет пута. Учешће сунцокрета у нашој производњи вегетабилних уља било је 1936 г. 37%•, 1937 г. 60%, а 1938 г, 73%6. Као што се види, ширење производње сунцокрета је главни фактор који је домаћу индустрију јестивог уља учинио потпуно независном од увоза иностраних уљарица.

Огромно повећавање домаће производње уљарица дошло је до изражаја и у билансима наших фабрика уља. Код њих је, пре свега, потреба за капиталом постала знатно већа, јер су фабрике данас приморане да држе врло велике залихе, нарочито сировина. Одмах после жетве оне морају да откупе целу количину уљарица коју треба да прераде. Док су сировине набављане из иностранства, пзвлачене су обично само мање партије, јер је и плаћање мањих количина страним девизама било ипак знатно лакше, него што би то био случај да се радило са милионским износима. |

Највећа фабрика уља у нашој држави је Прва хрватска творница уља д. д. у Загребу. Основана је 1916 године, а пре неколико година је знатно проширена. Фабрика, која је у почетку прерађивала једва 200 вагона семена годишње, данас је У стању да преради бар 15 пута већу количину. Она је данас и у техничком погледу најмодерније уређена, тако да су и њезини продукти најсавршенији, У току 1984 повишена је и главница Прве хрватске творнице уља д. д. са 2,75 на 8,25 мил. дин. Биланси предузећа за четири последње године овако изгледају:

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Непокретности 3.489. 3.428 3.492 5.631 Стројеви и трачнице 2.460 2.267 2.451 2.810 Творнички уређај 223 185 224 252 Залихе робе и сиров. 16.580 16.009 32.768 42.005 Хартије од вредности 135 135 218 219 Римесе — 691 97 264 Благајна 663 102 162 260

Пасива Главница 8.250 8.250 8.250 8.250 Резервни фонд 710 760 810 910 Фонд аморт. стројева 1.645 1.695 1.745 1.795 Салдо повер. и дужн. 9.386 7.283 19.997 29.316 Акцепти 1.500 3.000 6.500 8.000 Транзиторне ставке 622 726 940 1.998 Добитак 937 1.104 1.170 1.173 Збир биланса 23.050 22.818 39.412 51.442

Повериоци ни дужници нису исказани засебно. Објављује се само њихов салдо. Због тога не можемо утврдити тачан износ укупних средстава с којима је предузеће крајем прошле године радило. Иначе, крајем 1938 повериоци су били за 29,3 мил. дин. већи од дужника. Може се претпоставити да дужници и нису врло знатни, јер су пласман продукције и кредитирање били нормални. Збир биланса достигао је висину од 51,44 мил. дин. и већи је за 12 мил. него у претходној години, док је у односу на 1981, 1982 или 1983 по прилици учетверостручен. Чисти добитак износи 1,17 мил. фонд амортизације 1,79 мил. а остала сопствена средства (главница и резервни фонд) — 9,06 мил. дин. Остале позиције на страни пасиве претстављају туђа средства. Као што је већ споменуто, салдо поверилаца и дужника, који је исказан у пасиви, билансиран је са 29,3 мил. Изгледа, да стварни износ поверилаца не достиже висину од 40 мил. Предузеће се је служило и акцептним кредитима. Крајем 1938 ови су исказани са 8 мил. дин.

Најјачу позицију у активи претстављају „залихе робе и сировина“, које су крајем 1988 биле исказане са 49 мил. у 1987 г са 32,7 мил. а у 1936 са 16 мил. До 1934 залихе робе и сировина ретко када су износиле више од 8 мил. То значи да су садашње залихе за преко пет пута веће. Јаки пораст залиха је изазван тиме што се потребе за уљарицама сада подмирују у земљи. Крајем прошле године укупне инвестиције су износиле 8,7 мил. за 2,5 мил. више него у 1937. Главни део овог повећања отпада на нове непокретности. Иначе непокретности су билансиране са 5,63 мил., стројеви и трачнице са 2,81 мил. и уређај фабрике са 252 хиљ. дин. Однос између инвестиција и сопствених средстава је повољан.

Чисти добитак у 1938 само се незнатно разликује од оног из претходне године. Износио је 1 мил. и 83 хиљ. дин, а са преносом остатка добити из 1937 г. — 1,17 мил. Овај пословни резултат може се означити као задовоља“ вајући, јер би се из оствареног добитка могла исплатити дивиденда од скоро 139о, Међутим, један део тог побитка мора се унети у резервни фонд.