Народно благостање — додатак

192

3

trifikacija sela. Blagodareći tome i stanovnici onih pradela koji se graniče sa dalekovodima »Falz« imaće sve prednosti koje im može pružiti iavno-pravno preduzeće.

Glavne bilansne pozicije Električne centrale »Fala« za poslednje četiri godine pružaju nam priliku ne samo da ispitamo finansijsku strukturu i poslovne uspehe OVOg za električnu privredu Slovenije tako važnoga preduzeća, nego какод= da iznesemo i neka neobično interesantna zapažania.

Račun izravnania

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara Postrojenja*) 116.751 114.790 118.971 299.481 Pokretnosti 23 58 44 104 Alat 450 427 401 364 Вођа 1.408 1.806 1.843 2.998 Blagajna 808 889 81 723 Вапке 4.898 5.300 7.774 16.231 Efekti 635 635 5.635 635 Dužnici 4.080 3.822 3.831 6.115 Gubitak 497 469 494 Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Poverioci 124.481 123.197 129.805 320.933 Čisti dobitak = —— — 18 Zbir bilansa 129.481 128.197 134.805 8325.951 i Račun gubitka i dobitka Prenos gubitka 440 497 469 494 Opšti troškovi 5.859 5.461 5.747 6.657 Kamata 12.214 10.716 11.075 11.270 Porezi i takse 4.718 4.372 6.306 7.083 Hursna razlika 4.989 4.163 4.666 2.614 Amortizacija 3.000 3.000 3.000 4.350 Čisti dobitak —— — — 18 Prihodi Primanja 30.086 27.669 30.770 32.487 Prenos gubitka 440 497 469 (—494) Gubitak tek. god. —-— 42 25 РЕНЕ рођак tek. god. (—13) — — (+518) Zbir prih.-rashoda 30.513 98.139 31.264 32.487

U toku poslednjih deset godina zbir bilansa stalno se

је kretao oko iznosa od 130 mil. dinara. Krajem 1997 iznosio je 134,8 mil. Zbir poslednjeg bilansa iznosi 325,95 mil. din., što znači da je po prilici za 21/» puta veći od onog iz prethodne godine. U toku prošle godine znatnijih stvarnih pro-

sna u prilikama preduzeća nije bilo. Niti su nabavljiane neke veće investicije, niti je bilo povećanja kredita ili povećanja glavnice. Međutim, iz bilansa su izbačene izvesne pozicije koje nisu imale nikakvo određeno značenje, da bi se zamenile novim pozicijama koje pretstavliaiu faktično stanje.

U pasivi vidimo da su »poverioci« krajem 1937 bili bilansirani sa 129,8 mil, dinara. To je kredit koji »Fala« uživa Dd svoje matice, koncerna »Schweizerische Elektrizititse und

zrkehrsgeselischaft«. Međutim, taj kredit ne glasi na dinare, nego na Švajcarske franke. Krajem 1937 račun poverilaca iz-

#) odgovara iznosu od 30,55 mil. švaicarskih franaka u 1935 god. 30,92 mil. u 1986, 30,14 mil. u 1937 i 29,05 mil. šv. fr. u 1988 godini.

nosio je u stvari 31 mil. 804 hilj. švajcarskih franaka odnosno, po tadašnjem dnevnom kursu, oko 320 mil. din. Razlika između bilansnog i stvarnog iznosa poverilaca »u dinarima« до1а-

zila je otuda, Što su švaicarski franci preračunavani u dina- _

re u vreme kada su dobivani, a oni su, kao što je poznato, od početka gradnje centrale do danas imali razne kurseve. Do zamene kruna za dinare bilansiralo se ie u bivšim austrij-

skim krunama, a posle te zamene sve bilansne cifre, bez ob-

zira na njihovo značenje, podsljene su sa 4, da bi se na faj način dobili iznosi u dinarima. S obzirom na to bilansne cifre koje se odnose na »rn poverilaca« i »rn ipostrojienja« bile su daleko od toga da prikazuju stvarno stanje, pa ih je trebalo ispraviti, U toku prošle godine to je i učinjeno. Posl:a dugih pregovora sa nadležnim ministarstvima dobijena je dozvola da se obaveze u švajcarskim francima knjiže po kursu »1 Šv. fr. = 10 din.«. U vezi s tim povišena je na odgovarajući iznos ı vrednost računa postrojenja u aktivi.

Krajem 1938 poverioci iskazani su sa 3920,9 mil, din. odnosno sa 31,9 mil. šv. fr. Preduzeće n>ma rezervnih fondova, a glavnica iznosi svega 5 mil. din. Oko 92%: ukupnih sretstava iskazanih u pasivi plasirano ie u postrojenja, Odnosno investicije, koje su bilansirane sa 299,48 mil. din. (29,95 mil. šv. fr.). Za 1931, 1932 i 1933 godinu amortizacija investicija, zbog nepovolinog poslovnog rezultata, nije se uopšte mogla vršiti za 1934, 1935, 1936 i 1937 amortizicioni otpisi iznosili su po 3 mil. din. godišnie, a za prošlu godinu oni su iskazani sa 4,35 mil. din, Ukupna amortizacija za poslednjih 10 godina iznosila jie svega 21 mil. din. To znači da amortizaciona stopa nije dostizala prosečno ni 1% godišnje. To ie više nego skromno.

Interzsantan je i račum gubitka i dobitka. Prihodi od prodate struje, koji su od 1932 do 19935 bili u porastu, u 1986 su opet nazadovali. To nazadovanje bilo je, međutim, samo privremeno. Prihodi u 1987 prema onima iz 1936 pokazivali su višak od 3,1 mil. Prošlogodišnji su opet za 1,7 mil. veći od onih iz 1937. U prošloi i pretprošloj godini pokazivali su tendenciju porasta i svi rashodi, a naročito izdaci za poreze I takse, koji su u 1938 iznosili 7,08 mil. prema 4,837 miL u 1936 godini. Opšti troškovi iznose 6,65 mil. prema 5,74 mil. u prethodnoj i 5,46 mil. din. u 1986 godini. Na ime kamate »Fala« dje isplatila u 1938 godini 11,97 mil. Kada se uzme u obzir da poverioci stvarno iznose preko 320 mil. din., vidi se da kamata u prošloi godini nije prešla stopu od 3,4%6. U 1937, 1936 i 1935 ova kamatna stopa iznosila je takođe oko 3,4%. Čak ni u 1932, kada je na ime kamata isplaćeno 17,77 mil., ova kamatna stopa nije prelazila 5%. Za zemlju siromašnu kapitalom, kao što je Jugoslavija, kamatne stope kao što su ove koje »Fala« plaća stranom kapitalu ne pretstavljaju sigurno nikakvu nesreću,

Prošlogodišnje poslovanje, posle otpisa investicija sa 4,35 mil. din., zakliučeno je sa dobitkom od 518 hilj. Međutim, postojao je i prenos gubitka od 494 hilj. din. iz 1937. Na tai način, čisti dobitak iznosi per saldo svega 18 hilj. din. Kretanje rentabiliteta kod »Eale« do sada nile bilo zadovoljavajuće. Ona nikada još nije delila dividendu. Amortizacija bila je, pak, kao što је мес spomenuto, više nego skromna, a i kamate koje su plaćane poveriocima nisu bile veće od normalnih. |

U upravi su gospoda: d-r Milutin Bošković, Franjo Babić, Pol Dreijfus pl. Gincburg, inž. Maks Drošl, inž. Dušan Glišić, dr Janko Hacin, d-r Vilim Krasting, Franjo Latković, Pol. Oberer, inž. Bol. Peroše,, dr Branko Pliverić i Radoje Vulović. Članovi nadzornog odbora su g. g.: Svetislav Aćimović, Fric Braun, Artur Mejzr i Franjo Sabo, a zamenici članova nadzornog: odbora su g. g.: inž, Bzarnard Jobin, Žan Stalder i Elorian Zupanc. |