Народно благостање — додатак

194

Zbir bilansa iznosi 84,4 mil. dih. i manji je za 6,4 mil. nego krajem prethodne poslovne godine, dok ie u poređenju sa onim iz 1935/36 manji za preko 20 mil. din. U pasivi у1dimo da su »poverioci« u toku poslednje tri godine smanjeni za oko 20,5 mil. U istom razdobliu fond amortizacije povećan ie za 8,5 mil. din. Drugih bitnijih promena u pasivi i nema. Iz prihoda za prošlu godinu fond amortizacije povećan ije za 3,83 mil. din, Inače, redukcija poverilaca, a: s time u-vezi i redukcija izdataka za Ramatu omogućena ja u prvom redu smanjenjem zalihe neprodatog šećera. Odnos između sopstvenih i tuđih sredstava je povoljian. Ukupna tuđa sredstva iskazana su sa 24,3 mil. a sopstvena, uračunavši fond amorticazije i prošlogodišniu čistu dobit, iznose 60,1 mil. din. Od toga otpada na glavnicu 30 mil., na rezervne fondove 9,8 mil., na fond amortizacije 18 mil. i na prošlogodišniu dobit sa prenosom 9,99 mil. din.

Uprkos tome što je u toku 1935/36 društvena glavnica, u cilju pokrića gubitaka, iz te i ranijih godina, snižana sa 45 na 30 mil. din., odnos između sopstvenih sredstava i inVesticiia je i dalje povolian. Krajem 1938/39 poslovne godine celokupne investicije bila su potpuno pokrivene fondom amortizacije i sopstvenim sredstvima. U tom trenutku na investicije je otpadalo oko 67,4% cele aktive. Mašine, zgrade, imanje i kolosek iznose 54,84 mil., za oko pola miliona dinara više nego krajem 1937/1938. Inventar је iskazan Sa 2 ти. Фп. Inače, samim fondom amortizacije investicije su pokrivene sa oko.33%. Kao što je хеб spomenuto, u 1938/39 amortizacija ie iznosila 3,83 mil. din. U toku četiri prethodne godine ona je iznosila po 2,3 mil. din. godišnje, a u 1932/393 i 1933/34 ona nija ni vršena. Smatramo da je fabrika još u zaostatku s amortizacijom. To nije jedini trag koji su ovde ostavile naša pogrešna trošarinska politika i smanjivanje potrošnje šećera za vreme poslednie krize. Mi smo već imali prilike da, Monstatuiemo da ie u 1932/33 i 1933/34 za pokriće gubitaka bio izvađen iznos od 5 mil. din. iz fondova, a u 1935/36 smamjena ie i glavnica za 15 mil.

Krajem 1938/39 zaliha robe iskazana je sa ciglo 2,1 mil. din. prema 6,2 mil. krajem prethodne godine, 21,4 mil. kraiem :1936/37 i 24,54. mil. din. krajem 1935/36. Kao što se vidi, u toku poslednje tri godine zaliha robe je opala za preko 22 mil. Ogromne neprodate zalihe šećera ranije su zadavale Veliku brigu upravi fabrike. U 1933/34 i 1934/35 pomišljalo se je i na potpunu obustavu rada.

U alktivi vidimo još дуг važne pozicije: „dužnike” i „materijal. U posledniem bilansu dužnici su iskazani sa 18,5 'mil. U poređenju sa stanjem krajem 1937/38 povećani su za 800 hilji. Inače, u bilansu та 1981/32 dužnici su bili iskazani sa 97 mil. Posle te godine, sve do pretprošle, njihovo 'stanje Кгајет poslovne godine stalno se Rkretalo između 183 i 16 'mil. din. »Materijal« je bilansiran sa 6,59 mil. Prema prethodnoj godini stanje ove pozicije povećano je za 2,63 mil. din., što je u vezi s očskivanjem jače kampanje.

( Već je spomenuto da je krajem 1938/39 na investicijč otpadalo 67,4% 3cele aktive. Daljih 21,9/ otpada na dužnike, 7,8%/i na materijal, 2,50/e na robu i 0,4% na raznu aktivu, (go„tovinu, hartije od vrednosti i prelazne stavke). U, 1937/38 ћагtije od vrednosti bile su iskazane sa 2 mil. a prelazne stavke sa 4,6 mil. U poslednjem bilansu hartije od vrednosti su bilansiranz sa ciglo & hilj. din., a prelazne stavke sa 323 hilj.

U sledećoj tablici upoređeni su podaci o prihodima od proizvodnje i o konačnom rezultatu poslovania za poslednjih dvanaest godina (u milionima dinara):

Godina Brutoprih. Amortizacija Čistadobit Gubitak 1997/98 65,70 2,93 5,38 ___ 1928/29 75,19 2,94 3,84 E 1929/30 63,05 2,80 — 0,12 1930/31 55,40 9,35 0,12 1931/32 46,90 · 2,28. - — 0.20

· 1932/38 35,40 0,16 | 1,35 1983/34——7— O JO50 5 0,85 — 5,48" 1934/35 8,53 2,31 — 12,50 1935/36 49,02 2,29 0,20 == 1936/37 38,81 ~ 2,91 127 = 1937/38 29,42 2,40 172: | 1938/39 97:22 3,83 217 _

Dok su se prihodi od proizvodnje kretali između 55 i 75 miliona dinara godišnje, dotle su oni u 1934/35 bili jedva dostigli iznos od 8,5 miliona. Uporedo s tim se je do te godine stalno pogoršavao i kcnačan rezultat poslovanja. Čista dobit iznosila je još u 1928/99 godini 3,84 mil. prema 5,98 mil. u 1997/98 i 6,75 mil. u 1926/27. Od 1999/30 do 1934/35 poslovanje je stalno završavano s gubitkom, koji je pokriven, Као što je već spomenuto. upotrebom rezervnog fonda i delimičnim otpisom glavnice. U toku poslednje četiri godine poslovanie se opet zaključuje sa pozitivnim rezultatom. Međutim, ukupni dobitak koji ie za četiri godine ostvaren ledva dostiže prosečni jednogodišni: dobitak iz godina pre krize. Rezultat rada poslednjih 10 godina mogao bi se ovako rezimirati: dobitak 5,05 mil., gubitak 19,6 mil. odnosno „per saldo” gubitak od oko 14,5 mil. din. Već je spomenuto da iz Faбика u zaostatku i s amorftizacijom. |

Prošlogodišnji bruto-prihodi od proizvodnje i prodaje iznosili su 37,2 mil. i bili su za 7,8 mil din. veći od onih iz prethodne godine. Uprava napominje u Svom poslednjem poslovnom izveštaju da je cena šećera u toku godine ostala nepromenjena. Cena melase i suvih rezanaca bila ie, inače, nešto viša od one iz prethodne godine. Fabrici ie prošle godine pošlo za rukom da ove sporedne proizvode proda u Zemlji. S obzirom na to да је prošlogodišnja proizvodnja šećera bila za 59,5%/w veća od one iz 1937/38, sasvim је ргrodno da su povećani i troškovi proizvodnje. U 1938/39 oni su iznosili 28,5 mil., za 6,2 mil. din. odnosno za 280/o više nego u prethodnoji godini. Dakle, povećani proizvodnih troškova bilo je manje od povećanja proizvodnje. To treba pripisati boljem kvalitetu repe i ekonomičnijem iskorišćeniu postrojenja. Troškovi pogonskog materijala (ugali) i rada (nadnice) bili su veći nego u 1987/38. Uprava napominiž da su usled povišenja cena uglju, povećanja nadnica i drugih okolnosti, troškovi izrade stvarno poskupili, i to za 1,50 din. po kvintalu prerađene repe. o

Čista dobit u 1938/1939 iznosi 2,17 mil. din., a sa prenosom iz prethodne godine 2,29 mil. Od toga ie upotrebljeno za isplatu 6G%0 dividende 1,8 mil. (prema 5%0 u prethodпој 4% и 1936/37), za povećanje ržzerVnog fonda 217 hilj., za tantijasmu upravi 217 hilj. i za nagradu nadzornom odboru 30 hilj. din. Ostatak od 30 hili. din. prenet je na novi račun.

U toku prošle godine Fabrika je pretrpela težak gubitak smrću njezinog dugogodišnjeg pretsednika odnosno ро|pretsednika upravnog odbora g. L. Peterke. Pretsednik upravnog odbora je g. Mihailo L. Đurić, a članovi su g.g.: Adoli Minh, Bogosav Kučera, dr. Em. Lesić, dr. A. Šauer, Franja Navratil, dr. Jovan Brabec. Antun Mostahinić 1 112, Егапја 2аjic. U nadzornom odboru nalaze se 2. =: Vaclav Vitek, Bogosav Tomek, Bogosav Boukal i Dušan Ristić.

Ширите „Народно Благостање“