Народно благостање — додатак

" то пегпа и -otplatu kapitala. "тек розје -5—6 godina, otplate

staje. progresivno smanjenje glavnice. To je sada slučaj sa

zajmovima na. nepokretnosti, koji pokazuju u posledniim go- ·

dinama tendenciju padanja sa. 1679 milijardi u-1937..g. па 1, 58 milijardi -u 1938, 1,8 milijardi u 1989 g. i 1,7 milijardi u 1940. godini. Većina tih zaimova odobrena je ipre 1931 g., te su u toku godina otplate postale sve veće i to. je dovelo do stalnog smanjenja ove pozicije. Banka je dobijala sve veće iznose u vidu otplate, koje. ie trebalo plasirati. Naše privatno 'kreditno tržište u međuvremenu uzelo. je znatnog učešća u finansiranju građevinske delatnosti, tako da je Državna hipotekarna banka mogla bez veće štete da prebaci težište svoga rada na kreditiranje samoupravnih tela. Ova su —:·setimo se samo slučaja Ljubliane, Sarajeva i Zagreba — mogla pomoću kredita Državne hipotekarne banke da dovedu u red svoje finansije i. da. počnu .sa privlačenjem finansijskih sredstava svojih građana. U najtežem periodu naše finansiiske istorije Državna hipotekarna banka je uspela da pronađe jednu od najosetliiviih tačaka našeg kreditnog organizma i да stvori uslove za ozdravljenje. U vremenu Када država nije imala dovolino sredstava za finansiranje javnih radova za ublaženje krize, krediti Državne hpiotekarne banke samoupravama omogućili su, bar donekle, poduzimanje naihitnijih тега. TĐanas su kreditne potrebe naših opština i drugih samoupraVnih tela velike, jer njihovi zadaci postaju sve teži i teži. Državna hipotekarna banka vrši vrlo važnu funkciju, stavljaiući svoju ogromnu finansijsku snagu u službu · komunalnog kredita.;

Treća važna uloga Državne hipotekarne banke је u njenoj relativnoji delatnosti na našem tržištu državnih hartiia od vrednosti. Stok otkuplienih hartija od vrednosti udvostručio se u 1938 g. prema prethodnoi na okruglo 1 milijardu din. Od tada je porast postepen na 1,15 milijadu u 1939 g., pa na 1,16 milijardi u 1940 g. Nešto veći porast pokazuju hartije rezervnog fonda sa 321.3 mil. na 427 mil. din. Prema 1937 g. i ova se pozicija udvostručila. Neznatnu poziciju prestavljaju bančine hartije za osiguranie zgrada od ukupno 2 mil. din.

Ostale pozicije u aktivi banke nisu karakteristične, one su u vezi sa već pomenutim pravcima bančinog rada. Lombardni zajmovi čine sastavni deo efektnog poslovanja banke. Oni pokazuju opadanje sa 101 mil. u 1997 g. na 97 mil. u 19393 g.. na 44 mil, u: 1939 g. ı 30 ти. и 1940 2. Kretanje ove pozicije pokazuje da tražnia za lombardnim kreditima, zbog pada prometa na efektnim berzama, postaje sve manja. Umesto lombarda u poslednjim dvema godinama uzima зус većeg maha eskont drž. banova, koji je porastao sa 119 mil. u 1939 g. na 223 mil. din. u 1940 g. U vezi sa hipotekarnim poslom Državna hipotekarna banka morala je da preuzme od svojih nesolventnih dužnika neke nepokretnosti za pokriće glavnice. I ako ta potraživanja nikada nisu bila prevelika, ona su ipak pretstavliala »neprijatnu poziciju« u bilansu. U prošloj godini konjunktura za prodaju nepokretnosti bila ie odlična, i ona je iskorišćena od Državne hipotekarne banke, kola ie prodala najveći deo fih nepokretnosti. Odgovarajuća pozicila u bilansu smanjena je za 46 mil. na 207 mil. din. U prošloj godini banka je prodala zgrade u Novom Sadu i Pančevu.

HI. ANALIZA PASIVE

Pasiva – 1937 1938 1939 1940 u hili. dinara Samostalni fondovi 554.995, 571.439 585.108 615.571

Razni fondovi 1,524.899 1,678.918 1,618.278 1,976.446 Kap. javnih ustanova 459157 488328 514.939 555.332

· Ulozi na-:štednju”:. postaiu veći deo _anuiteta, a "kamata manii..U to vreme na:

14%

1: | Ма. 819. 1,242.090. +,127.563 Tekući. rač. Min. fin. (115.216: -: 88.809 150.543 · 198.931

. Razni tekući računi · | 161 -607 - 1,547.890 :2,814.675 9418.971 Založnice. i obaveznice. na 1 | па 6 strani Do 16: 604.386 638.384. 616.615 · 503.358 Tekući rač. na str. . 177.778. : 91.423 118.884. 113.539 · Rezervni fond 8. 7 198.790 285.923 ~ 378.588 ·: 460.997 · Fond amort. zgrada 60.142 74490 70.116 76.640 Fond osig. Zgrada 1250 5„ 1781 „2308 3949 Kurs razl. hart..od Vr... 98.823 | — СЕ Penzioni. fond |O | BO70. 15.035 20402 Prenosni računi | | 466774 44.904 54.868 72.495 Razna pasiva | 934.610 170.734 211.356 ~ 239.169 ·

Kaucije, gar, ost. itd, 3,048.981 3,442.013 6,171.422 13,689.023 9,749.175 10,572.215 14.564.217 29,162.591 6,700.191 7,130.202 3,319.795 15,473.57

Zbir bilansa Obrtni kapital

Ogromno povećanje obima poslova Državne. bhipotekarne banke pokazuje porast zbira bilansa, za blizu 100%, sa 4,6 milijardi na 29 miliiardi din., koja је za naše prilike fantistično velika. Bančin obrtni kapital iznosi 15,5 milijardi prema 8,4 milijarde u 1939 2. Obrtni kapital se više nego

· udvostručio prema 1987 i 1938 g., kada je iznosio. 6,7 mili-

jardi i 7 miliiardi din. Porast tih pozicija pokazuje donji grafikon. _

Bančin НЕ promet iznosio je 93 mili, din prema 68, mili{arde, te se povećao za blizu 50%. Ona je svoj obrtni kapital obrnula šest puta u Fodini, što se može зта'trati vrlo dobrim rezultatom. Ako se pak ima u vidu da izvesne pozicije, kao državne hartije od vrednosti, dugoročni

zajmovi, veliki deo nepokretnosti ne učestvuju · u prometu, “taj odnos se može smatrati još boljim. Povećanje prometa

je rezultat ne samo porasta bančinog poslovnog volumena nego naročito, povećanje kratkoročnog poslovanja, što je takođe vrlo važno pobolišanje bančinog portfelja. Pored tih povolinih' činjenica imamo i priliv novih sredstava, tako da se likviditet pobolišao u 1940 g. To najbolje pokazuje porast gotovine sa 417 mil. na 563 mil. din., što smo već videli prilikom analize gotovine. |

Мајуеса sredstva stavila su na raspoloženje ОгХаупој ћ!робекагпој banci državna preduzeća, ustahove i nadleštva u vidu uloga po tekućim računima, koji su zabeležili ogroman porast od 2,8 milijardi na 9,8 milijardi din. Državna hipotekarna banka postala je banka skoro svih državnih pre. duzeća i nadleštva. То јој osiguraVa Ogromre kapitale :stalnog karaktera. Ulozi koji dolaze od privatnika podložni su raznim promeniljivim uticajima i zato je njihov plasman mnogo teži, nego stalnih kapitala državni privrednih „preduzeća. Osim tih' 9,5 milijardi Državna hipotekarna banka raspolaže - još. stalnim ulozima Min. finansija po tekućem računu od blizu 200 mil. din. prema 150 mil., 88 mil. i 115 mil. u prethodnim godinama. Blizu iO milijardi, to je dve trećine mjezinog obrtnog kapitala, banci stavlja na raspoloženje državna pri-

vređa.

Drugu važnu stavku obrtnog kapitala čine fondovi i - kapitali javnih ustanova. Il ta vrsta kapitala ima stalni ka rakter. Najstarija pozicija u pasivi je ona »samostalni fondovi«, koji su u stalnom povećanju, u poslednoi godini na 616 mil. din. prema 585. mil. u 1989 g. Ti fondovi rastu “delimično po doprinosima, a delimično usled kapitaliziranja. Razni fondovi sa 6.6 milijarde u 1938 i 1939 g. porasli su na okruglo 9. milijarde. Naša. finansijska mpolitika .poslednjih godina odlikuje se intenzivnim stvaranjem fondova. U istu kategoriju