Народно благостање

ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ. ПРЕТПЛАТА:

До краја марта 1929. Дин.. 40До краја јуна 1929. Дин. 100. До краја године 1929. — Дин. 240.Ноједини број Дин. .1.—

Годишња претплата за иностранство У шв. фр. 40:— или Дин. 440. —

НЕДЕЉНИ ЧАСОПИС

_ УРЕДНИШТВО 1: АДМИЕАСТРАЦИЈА Берград, Васина 19.

i Међуградски Телефон 35-44. —- Телефон !3-50.

Цене огласа утврђују се споразумно: | Новац за претплату и огласе полаже се на Чековни Рачун код Пошт: Шедионице Београд Бр. 50.924. или пошт. упутницом Уредништво прима само написе који нитде нису објављени.

БЕОГРАД, 16. ФЕБРУАРА 1929.

= ава три a

ГОДИНА 1.

———

Садржај:

Апа Павлевић, адвокат. Социална осигурања, у Француској, — Д-р В. Бајкић. Наша

два највећа проблема од постанка државе; Краљевине Србије (први чланак), — Анализа биланса.

наш ратни дуг Француској и предратни

Бележник за улагаче и акцио-

наре, — Зајмови Државне хипотекарне Банке са Швајцарским Баккарским Друштвом (први уговор). — Поздрави нашем уредништву са стране. — Догађоји и

проблеми из недеље:

1. Конвенција са Пољском. —- 2. Јатма стечајне масе. —- 3. Ре-

форма Државног Савета. — 4, Најбржа заштита улагача. —- 5. Анкета о порезу на

ренте, — 6. Штедионица Београдске Општине, — 1.

Прва Земљорадничка Банка и ње-

зини повериоци, — 8....и оста жив! — Белешке. — Трожишни извештаји, —

Аца Павловић, адвокат, Београд

СОЦИАЛНА ОСИГУРАЊА У ФРАНЦУСКОЈ

1. — Прошле године, 14. марта, Парламенат француске Републике рефинитивно је изгласао За_ кон о соцшалним осигурањима. Закон носи датум 5. април 1928 а промуглован је 12. априла 1928. Закон има да ступи у живот у року од десет месеци од дана одобравања правилника за примену, који мора биит објављен најдоцније 12. априла ове године. Сада се у њему живо дискутује у интересованим редовима. Према томе закон ће ступити у живот најдање 12. фебруара 1930.

2. — Извесно је, да Европа у области социалне политике није у прошлој години забележила важнијег догађаја од доношења овога закона, који по речима скупштинског известиоца, народног посланика г. E. Антонелиа, заиста представља „велику реформу националног напретка и државне правде“. Закон обухвата осигурање у случају (1) болести (где се рачуна и порођају (2) изнемоглости (3) старости (4) смрти и у неколико (5) беспослице. _ Значај је његов огроман: он обухвата око четрнаест милиона лица, који ће се њиме користити. И то рачунајући само оне које закон принудно осигурава (8,300.000 обвезних осигураника; 1,300.000 жена осигураника, и 4,500.000 деце осигураника испод 16 година). Како

закон даје могућности и извесним другим привредним категоријама, ван најамног радништва, запосленог у вароши и на селу, за које је осигурање принудно, да по својој слободној вољи приступе осигурању, то се може рачунати да ће са тим факултативним осигураницима број корисника осигурања бити знатно већи. Али, у круг интересованих овим законом долазе и многе стотине хиљада послодаваца, лекара, апотекара, зубара, бабица; многих болница, одморишта, санаторијума. Годишњи принос у касе осигурања изнеће најмање пет милијарди франака. Цео наш буџет! Није, дакле, претерано тврђење Д-р Шова, сенатора и известиоца Сената, да овај закон, с обзиром на ризике које гарантује и замашности престација на која даје право, ставља француску у први ред с гледишта социалног законодавства“.

3. — Црква је подстицала милостињу као средство 3а помагање невољних. То је време феудализма. Енциклопедисти су је заменили идејом помагања. Право на рад имплицира право на помоћ. То излази из принципа друштвеног уговора Жан Жака Русо-а. Велика револуција је прокламовала, кад је раднички Париз почео да узима маха, да је јавно старање свети дуг нације. Конвенат је