Народно благостање

· mo vrijeme prijeti propašću našoj

Страна 66. НАРОДНО судови протоколишу фирме „неакционарских рада“, то јест радња вођених било као инокосне фирме, било као јавни ортаклуци или командитна друштва, и под именом које се обично даје акционарским друштвима, то јест под безименом фирмом, под условом да те радње обављају банкарске послове и плате петоструку таксу из. Т. Бр. 154.

То је дакле тај чудни начин на који су измењене одредбе трговачког закона о фирмама путем Таксене Тарифе, или још боље рећи, путем Таксеног и Пристојбеног Правилника и то одред“ бе које се не налазе само у нашем Трговачком Закону, већ у трговачким законима свију земаља.

Да видимо сад значај ове „реформе“ Трговачког Закона. :

Осим инокосних фирма наш Трговачки Закон предвиђа три разна трговачка друштва са правном личношћу: јавни ортаклук, командитно друштво (на акције или без акција) и акционарско друштво. Законодавац се старао, у колико Је 10 било могуће, да се из имена самог друштва види и његов правни карактер, па је за то прописао да се код друштава, код којих има чланова који одговарају неограничено за своје обавезе, фирма састоји из имена тих чланова; код друштва пак чији чланови одговарају само улогом фирма le о бези мена" — стварна, а ако у фирми таквог друштва има име каквог лица, мора се додати да је то акционарско друштво, да би се знало да то лице не одговара неограничено за обавезе друштвене.

Члан 2. Закона о Радњама допуњује ове одредбе Трговачког Закона наређењем да све радње морају истаћи своје фирме на спољној страни радње на улазу или на каквом другом видном месту.

Ако је дакле законодавац у немогућности да обавести публику о кредитној способности и солидности радње, он се бар постарао да је обавести на што лакши и простији начин о правном карактеру предузећа.

Међутим поменуте одредбе Таксене Тарифе и Таксеног и Пристојб. Правилника разрушиле су читав тај систем обавештавања публике, бар у колико се тиче банкарских радња, које баш у томе погледу заслужују нарочиту пажњу, јер код њих поверење игра важнију улогу него ли код осталих врста радња. Данас према томе ми из фирме једне банкарске радње не можемо ни наслутити правни

БЛАГОСТАЊЕ = Брај о. = вид тога предузећа, и остаје нам као једини начин да се о томе обавестимо из Службених Новина, што је веома тешко и заметно, па често пута практично и неизводљиво. о Хаотично стање, које је на овај начин створено, отвара широм врата људима несавесним и окретним да врше преваре публике у великим pad" мерама. Тако може отворити банкарску радњу једно лице чији лични кредит може бити раван нули, па благодарећи наведеним таксеним одред“ бама, протоколисати фирму са помпезним називом окоји се обично даје акционарским друштвима“. Акционарска пак друштва уживају код наше публике известан углед благодарећи с једне стране систему концесије који код нас постоји за оснивање тих друштава, и закону о акционарским друштвима с друге стране, који бару извесној мери пружа могућност контроле над радом тих друштава. Ако дакле публика такву једну банкарску радњу буде сматрала за акционарско друштво, на основу њене фирме, може јој поклонити поверење много веће него ли што га заслужује, односно него ли што би га та радња имала кад би се њена фирма састојала из имена њеног сопственика, које можда само по себи, не улива ни најмање поверења. Благодарећи тој заблуди, таква радња може извршити низ превара код лаковерне публике: примити улоге на штедњу, пласирати облигације са примамљивим условима, промесе државних лутријских зајмова и томе слично — све то пре не во што се дозна ко стоји иза велике фирме окачене изнад локала „банчиних“ који се налазе у самом центру вароши. Додајмо да власти у већини случајева морају да немоћно посматрају ту превару, јер, ретко пре дефинитивног краха, имају повода да предузимају какве мере противу таквих послова, пошто они сами по себи не представљају никакав прекршај закона. | Трпити и даље овакво стање била би немарност за сваку осуду. Одредбе Таксене Тарифе и Таксеног и Пристојбеног Правилника о ко јима је реч, требало би укинути одмах, и то би требало учинити, по нашем мишљењу, путем законодавног тумачења, које би омогућило да се накнадно исправе грешке и фирме банкарских радња, које не одговарају одредбама Трговачког Закона, доведу

у сагласност са тим одредбама.

· Dr. Ivo Politeo,

advokat, Zagreb

Suprotnosti izmeđ rada i kapitala

— Povodom zagrebačke ankete o otvaranju i zaitvaranju radnja i produženju radnog vremeia —

Amketa, koju je ministar socialne politike bio sazvao u Zagreb za subotu, dne 3. o. m., bila je pošvećena jednome jedinome pitanju: Uredbi ministra 500. politike i trg. i industrije od 8. maja 1928 o otvaranju i satvaranju trgovačkih i zanatskih radnja i radnom vremenu pomoćnog ošoblja. Pitanje, kakogod po svOme naslovu prividno, usko i ograničeno, u stvari je VIlo široko; ako možda baš i ne obuhvaća sasvim, ali je sigurno u vezi Sa svim problemima, koji mogu da se jave na području naše privredne i socijalne ро ке. Nije, dakle čudo, već je na protiv sasvim logički, da je debata na anketi zašla i u mnoge od tih problema. 8a strane poslodavaca ponovljena je davna tvrdnja: radmladoj privredi. „Što više — čitava naša socijalna politika sa svojim 50-

oialnim gpakomodavstvom šŠkodila je interesima pri vrede! Alo se može govoriti o katastrofi ove, onda je katastrofi kriva baš ta sociama politika: radi direktnih novčanih tereta, koje mameće socialmo osjeguvranje, i radi indirektnih, Što ih mameće osamsatno radno vrijeme (po kojemu radnici kao i čitava produkcija postaju skuplji)! | Ракако да je odgovor radničkih ipretstavinika demantizao sve ovakve tvndnje. Množina argumenata bila je tolika, da i pogdjekoji slabiji ili osnovan na netočnoj tvrdnji nije mogao cjelokupnosti artgumentacije oduzeti njezinu probojnu snagu. A odgovarati. nije bilo ni teško, kad su naši poslodavci zašli u krajnosti i delomice mijekali potrebu čak onakvih primitivnih socialnih uslova, kakve je savremeni

if;