Народно благостање

9. марта 1929.

Хрвата и Словенаца одређује комисију за преговоре што значи да је и без Изборног Суда нашла потребну базу и погодан терен. То:'је прва загонетка. У јануару 1928. г. чини Министар Спољних Послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца следећу изјаву у Финансиском Одбору покојне Народне Скупштине: Ми смо тражили да се регулише питање наших ратних дугова, пошто су отпале илузије да се ти дугови неће плаћати. Француска влада није хтела да

- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 69.

"пристане да се то питање регулише пре онога предратних

дугова“. После годину дана Влада одређује комисију са задатком да регулише истовремено оба питања. То је друга загонетка.

Из досадањег излагања излази да су наше парламентарне Владе по питању наших предратних дугова бациле нашу државу измеђ Сциле незајажљивих портера и Харидбе Хашкога Суда.

(Идући чланак : „Шта сад да се ради»“)

Комунално-политички програм

г. М. Савчића, председника београдске општине. — Шта намерава да учини у општини председнички кандидат самосталних демокргта. На првој седници београдског општин. одбора тражено је од суда, да изнесе свој програм. Нормално суд и одбор имају исти програм, иначе је заједнички рад немогућан. Истина, то не искључује потребу, да суд и одбор израде програм за

своју унутрашњу употребу,

јер програм значи систем. Алп шај програм наравно

нема значај обавезе суда и сдзора према грађанству, јер они грађансшву У

опште не полажу рачуна, онш нису дужни да дају програм Београђанима. Међутим г. Савчић је у августу 1926 био кандидат за предеседника бео-

градске општине. Он је у очи избора дао „Политици“ свој програм, који је још

онда на све познаваоце комуналне Политике направио дубок утисак. Београђани нису хтели 2. Савчића за Председника. Време ће

да покаже

да ли су умели правилно да цене качдидате. Г. Савчић је данас председник, Његов програм је свакако врло актуелан.

ПУСТОШ ОД ПАРТИЗАНСТВА

За данашњи мурдарски изглед и стање Београда крив је посебице сваки грађанин, па следствено сваки грађанин и сноси свој део одговорности због своје инертности у питањима, која се непосредно тичу напретка и развитка Београда, као центра данашње државе.

Свестан те одговорности, ја сам на захтев мојих пријатеља, пристао да будем кандидат и да понудим своју услугу У циљу преображаја Београда у онолико, У колико ми снага, способност, иницијатива, искуство и моћ органи. зације допушта. Не буде ли се прихватила моја понуда од грађана, мени лично биће савест мирна, јер сам био вољан да жртвујем са своје стране све што могу дати и према томе скинућу део одговорности који мени, као грађанину припада.

Комунална политика је толико опсежна, да се о њој може много говорити и писати а нарочито о комуналној политици великих вароши. Познато је, да од добро уређене општине зависи и уређење државе. Због тога је за велико жаљење што се са уређењем општина и доношењем закона о општинским самоуправама једном не сврши. Досадашња уређења и вођење општина вршило се са гледишта партијског. А да не би у будуће то било, има се донети закон општински за Београд са прописима избора по пропорционалном систему.

Поборници партијске политике доказују, да се општином може само партијском политиком управљати, ради провођења партијског програма. Кад се речи „партијски програм“ протумаче, излази, да партија има у општини првенствено партијске интересе да задовољи. Мало се тада политичара тиче што за опште ствари остаје мало или ни мало.

И у другим државама постоје партије и тамо се помоћу партија парламентарно влада, али се при том врло добро види, да, у колико је држава културнија и политички развијенија, у толико се партије првенствено баве општим пословима, а тек у другом реду партијским. Обрнут је случај код мање културних држава. Код нас се на жалост води највише партијска политика. Цела снага политичких људи упрегнута је у чисто политичка питања. Политика, дакле, гута јаче снаге бескорисно и прождирући време омета, да се што пре баце на економска и културна питања, од којих држава и друштво једино и живе. Политика

је код нас без идејног обележја, она се пре може окарактерисати као политика нетрпељивости, личне мржње, ината и лукргтивности, те се сваки политичар труди свим силама, да се што пре, а пре ње, попне на што бољи положај, без обзира да ли он за то место има способности. Главно је њему постати народним послаником или министром, а способност решавања свих питања долази самим тим! Што је најтрагичније, такви су политичари више или мање интелигентнији, у опхођењу не може бити пријатнији, слаткоречиви, логички говоре и пишу, врло су занимљиви, дају добре предлоге, док у приватном животу никад ничег стварног нису дали нити пак имају способности стрпљења и знања, да оно, што предлажу, и изведу. Прост разлог тому лежи у томе. што су они цео свој век провели у решавању питања по кабинетском начину! Од таквих људи сачувај, Боже, општину !

општини НЕ ТРЕБАЈУ ЗАЈМОВИ, ВЕЋ ЉУДИ!

Ниједан Београђанин не може бити задовољан досадањим радом на унапређењу Београда, ни у погледу социјалном, ни хигијенском, ни саобраћајном. Београд поред свог јединственог географског положаја, запљускиван двема великим рекама, толико је очигледно неуређен и запуштен вечитим тумарањем у комуналној политици, да још увек представља праву оријенталску варош, скроз нехигијенску са морталитетом већим но ма где, варош савршено нечисту и прашљиву, без канала и без воде, без иједне хигијенске установе довољно јаке, да подмири потребу грађана. С правом се чуди и пита сваки странац у Београду, зашто тако дуго времена после рата није ништа учињено на уређењу престонице једног народа који је у борби за опстанак својом националном свешћу задивио

цео свет ! Често се чује, да се општинска управа правда, да због недостатка финансијских извора — зајмова — није

могућно велике општинске радове, у већем обиму, почињати и извршивати. Она, дакле, тражи ванредна финансијска средства, али при томе заборавља, да помене, да за радове такве врсте, треба имати људе са исто тако ванредним способностима, разумевањем, искуством, сопственом иницијативом и организаторском моћи. Она се труди, да се заборави, да до сада употребљена финансијска средства У рђаво изведеним радовима не потврђују факат да