Народно благостање

~лрапс 11.

- - 9. марта 12429

"и више и ниже Београда ваља ангажовати лађице, које.

имају сваког јутра — рецимо око 3 сата — приспети у Београд. Општина у договору са државом мора удесити,

· да свако јутро из даљних крајева долазе било читави во-

зови или, за сада, само поједини загони са намирницама.

- Ови се возови имају првенствено отправљати. Чак и уз

· коњуктуре (у вулгарном

_гребу, Сплиту,

брзе прикључити по један вагон за пренос намирница, које не могу издржати дужи пут од 4—6 сати, — Све се велике вароши само на овај начин снабдевају. Упоредо са довозом намирница лађом или железницом, општина има да реши и транспорт њихов са станице до потрошног места пијаце — помоћу за то прописаних подесних хигијенских тран-

_спортних средстава. Порастом Београда морају се станице

поставити на више места, а одредити нарочите улице — артерије — које се имају тако извести и калдрмисати да се

ОЈ САЛА ВАЉА а Малој

по њима може лако вршити транспорт „намирница несметано за остали саобраћај. Класификација за унутрашњи саобраћај врло је важна нарочито с погледом на све већи будући саобраћај, при чему ваља обратити пажњу, да се она изведе с погледом на будући теретни колски и аутомобилски саобраћај. Трамвајске линије морају имати континуитета, тако да путници из једног дела вароши могу отићи у други, по могућству без прелаза из кола у кола. Или, ако кога прелаза има, он се има извршити са прелазном трамвајском картом. Теразије безусловно везати са железничком станицом. Сваки се пита, што та веза није

још извршена. Исто тако везати преко гребена савских

са дунавским крајем, центар са свима периферним квартовима. (Свршетак у наредном броју).

__ ИМндекс коштања живота у Београду

Животне намирнице у Београду знатно поскупљују у овој години

и |. Једна напомена

У првом броју донели смо индекс народног благостања и обећали, да ћемо га у току времена усавршити и учинити га кључем за проучавање смислу) наше народне привреде. Тим поводом пало је две врсте примедаба. Једни су питали, зашто га нисмо објавили у наредним бројевима. Узрок је врло прост: највећи део елемената нашег индекса народног благостања објављује се само месечно отуда и индекс не може бити чешћи. У осталом никад се и не употребљава недељни ни петнајестодневни индекс ове врсте, већ месечни, па чак и тромесечни.

Друга примедба је дошла од скептика, који тврде, да је у нашој земљи немогуће остварити га. На то имамо да саопштимо, да је индекс народног благостања скоро готов, да је много потпунији но први и да ће вероватно онај за март имати не само све елементе, већ бити још знатно проширен. Индекс за фебругр објавићемо у идућем броју.

П. Потребна претходна објашњења

Од свију категорија појава, које се обухватају нашим индексом народног благостања, највећи труд и највише студије захтева изналажење индексних бројева за цене на велико и за коштање живота. Последњи је већ готов за Београд и то за три године у натраг.

Објављујући га данас следећа објашњења:

Код индексних цена главно је пронаћи тентичне цене. На иницијативу г. Милорада шића, начелника Министарства Финансија за моуправне буџете, прикупља његово оделење датке о кретању цена животних намирница у Љубљани и Сарајеву, а у циљу контролисања општинских трошаринских стопа. ако се ти подаци обрађују једнообразно, то су врло погодни за наше циљеве, те смо њих употребили. · |

потребно је, да дамо

ay-\

Toj ca;

по-

2; оа-

Друго исто тако важно питање је избор артикала и дозирање. Начин исхране је врло разноврстан у разним крајевима наше државе. Разни су предмети исхране и разне количине појединих предмета. Индекс је добар, ако је типичан за целу земљу. Да бисмо добили типичан начин исхране, морали смо да се послужимо физиологијом, која утврђује шему потребних елемената исхране, а с друге стране разним описима исхране нашег народа. •

Поступајући тако добили смо следећу слику недељне потрошње једне породице од 4—5 uma-

нова за 25 артикала 1. Хлеба белог. 8 кгр. 13. Шљиве суве. 1 кгр. 2. Хлеба црног . 12 кгр. 14. Јаја 15 ком. 3. Брашна белог 1 кгр. 15. Мл>ко слатко 7 лит. 4. Брашна лебног 16. Сир обичан . у, кгр. бр. 2... | ке 17. Млеко кисело 1 лит. 5. Брашна куку- 18. Месо говеђе . 2 кгр. рузног. . , |! кгр. 19. Месо свињско 1/, кгр. 6. Брашна за ра- 20. Сланина сирозвијање 1 кгр. ва у, кгр. 7. Пиринач 2 кгр. 21. Маст iS KOp: . 8. Пасуљ 3 кгр. 22. Риба - шаран :/, кгр. 9. Кромпир 5 кгр. 23. Со млевена . 1 Krp. 10. Купус 2 кгр. 24. Шећер кристал | кгр. 11. Лук црни. . '/, кгр. 25. Кафа сирова . '/, кгр. 12. Лук бели. . / кгр.

У горњу таблицу није ушло ни воће ни поврће, чије цене имају велике сезонске промене. Изостављена су и алкохолна пића, јер не спадају у животне намирнице.

Горњи индекс коштања исхране у Београду за породицу од 4—5 чланова у ствари је не прост индекс већ дозиран ропдсг5.

Ш. Индекс коштања исхране у Београду и анализа истога

Динар је стабилизиран средином 19295. г.; због тога је најбоље и најцелисходније да се узму у прорачунавање године 1926, 1927 и 1928.