Народно благостање

Страна 130

двојити један део из спољног зајма, на чијем

је остварењу рађено више од годину дана,

ради се и сада.

Према изјави наша влада усвојила је у свему политику г. д-р Богдана Марковића, како у погледу спољног зајма, тако и у погледу модалитета стабилизације динара, који су усвојени на ванредном збору акционара Народне Банке 8. јула пр. год. Ради одговора на горе постављено питање потребно је да извршимо анализу тих модалитета, и њихово дејство на „статику“ и „динамику (мало задоцњели израз, у јакој употреби код наших политиканера) наше Народне Банке.

9) „За извођење стабилизације мора се из- |

||. Добит банчина после стабилизације динара.

При израчунавању чисте имовине по стању од 31 ХИ. 28. ми смо узели, да главница износи свега 30 милиона динара. По пројекту о стабилизацији динара одобрава се Н. Б., да задржи из металног стока 10 милиона златних франака за себе. Према томе главница њезина износи 30 милиона више (округло) 100 милиона, значи, да се чиста имовина повећава од 300 на 400 милиона динара, односно на Дин. 6.666.66 по акцији. Ни овај рачун не може да нам објасни данашњи курс акција Н. Б.

Морамо се окренути питању како ће се развијати добит њезина после узакоњења стабилизације. Данас се оптицај Н. Б. састоји од 2 контин“ гента, из редовног, који износи максимално 3-струко колико износи метална подлога. У ванредни контигент спадају новчанице издате за рачун др жаве и оне не морају имати никаквог покрића. На дан 3. ХП. 1928. ванредан контигент износио је +2 милијарде динара, а редован 1,38 милијарду.

По пројекту новог закона о Н. Б., а по чл. 20. укида се разлика на ванредни и редован контингент и исти постаје један јединствени, ма по ком основу биле пуштене новчанице у оптицај. Чл. 20. пројекта новог закона утврђује се, да целокупни новчани оптицај не може прећи З-струки износ (металног покрића. У последњи се убрајају сем злата јоши сребро (колико се буде затекло на дан ступања закона на снагу) и целокупни износ девиза. Даље се прописује као битан услов за стабилизацију динара, да држава има положити Народној Банци 4 милиона фунти стерлинга (округло ! милијарду динара) у страној валути, а на одужење свог дуга. Поред тога предвиђа се, да се целокупна добит на валоризацији металне подлоте код Н. Б. има употребити такођер на одужење државног дуга. Тим би се државни дуг свео за 1 милијарду и 600 милиона динара, односно од 4 милијарде 200 милиона динара на 2 милиарде 500 милиона динара (пошто ће се у међувремену из саме зараде смањити дуг за 100 милиона динара). Метална подлога Народне Банке износи данас : злат. д. 91 мил. или данаш. д. округло 1 милијарда

среб. д. 17,5 мил, или данаш. д. округло разне монете

71 милиона 3 милиона

то је свега 1 милијарда 80 милиона

Пошто по пројекту о стабилизацији држава има да даде Н. Б. у здравим девизама 1 милиарду динара (у 4 милиона фунти), то излази, да би метална подлога Н. Б. одмах после изведене стабилизације износила 2 милиарде 100 милиона динара округло. 7

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 9

Поред тога Народна Банка није никада без извесног стока у девизама, који долази или од раз-

и | вића наше трговачке билансе или од јавних или

приватних зајмова на страни, на кратко од активности наше билансе плаћања. Ако узмемо, да тај девизни сток износи 400 милиона динара, онда добијамо металну подлогу Н. Б. у износу од 2,500.000 · динара.

Како Народна Банка по чл. 20. пројекта има право да пусти у оптицај З-струки износ металне подлоге, то излази, да се њезин оптицај може попети до 7 и по милиарди динара. Од тога би било за рачун државе око 2 ипо милиарде динара, из чега излази, да пословни контингент Н. Б. може да се попне до близу 4 и по милиарде динара. Како он износи данас свега 1.750,000.000 — динара, то значи, да би могао да се попне на 2.750.000.000. динара.

Да видимо сада како ће се одразити та промена у пословном контингенту на Рачуну Добитака и Губитака Народне Банке.

Данас држава не плаћа Народној Банци никакве камате на своја дуговања, сем по рачуну обртног капитала и то свега 1%ф. Како држава има стално неколико стотина милиона динара потраживања од Н. Б., то њезин приход од целокупног потраживања од државе износи максимално 6 милиона динара, односно 0.13% целокупног потраживања од државе.

Бруто добит Народне Банке у 1928. г. износи 123 милиона динара и то 80 милиона од есконта, 90 милиона од ломбарда, 16 милиона од разних провизија и 5,6 милиона од државе.

После озакоњења закона о стабилизацији добит ће овако изгледати. Од редовног кантингента од 4 и по милиарде динара добит ће изнети 250 до 300 милиона динара, према томе колико буде дато по 6%, колико по 8%. Даље, данас смо сви на чисто с тиме, да Н. Б. не сме продужити политику давања кредита у бесцење (при чему не може избећи прекор, да тиме везује чл. управе и надзорног одбора и великих акционара). Народна Банка је сама одлучила, да повећа каматну стопу, а извршење одлуке се одлаже јер дужници сваким даном добијају. Тако не може, да иде даље.

Н. Б. мора повећати камату. М ако то учини само

за 1%, њезина ће се добит повећати за 45 мили: она динара. Даље не треба губити из вида, да се пројектом закона повећава камата на један део државног дуга. |

Ако би Н. Б. потпуно искористила све фацилитете, које јој пружа нов режим, који влада ми сли озаконити, њезина би добит могла отићи до 500 милиона динара.

Трошкови Н. 5. износили су 1928. г., округло, 40 милиона динара. Узмимо, да ће се они проши“ рењем волумена послова повећати на 60 милиона динара; узмимо даље, да ће бруто зарада бити само 300 милиона динара, узмимо, чак да ће бити свега 200 милиона динара. (Та се зарада може по-

стићи малим повећањем контингента и повећањем

каматне стопе на цели контигент). Нека оде 60 милиона на трошак; остаје 140 милиона. Од тога добија држава 84 милиона динара и FH. B. остане, округло, 60 милиона динара. То је Дин. 1.000.— по акцији, односно повећање зараде за скоро 150%. | ; |

Код оваке добити курс акција Н. Б. од Дин. 7.400.— може се називати ниским.