Народно благостање

Страна 132

нраво, да као своју фирму истакну само: „Кредитна Заложна Банка",

По овоме је кварт варошки пресудом од 2. фебруара 1929 год. Бр. 30685 казнио оптужене због дела из чл. 154 т. 3 Зак. о радњама. - |

· Првостепени Суд за град Београд по жалби г. г. Давидовића и Варона оснажио је горњу пресуду. Али како су разлози Првостеп. суда интересантни и правилни то их ми У целини доносимо:

„Материјалне одредбе и погодбе које условљавају право на отварање једне трговачке радње, прописане су у специјалном Закону трговачком SS 2, 3, 5, 22, 23 и 24. Тргов. Законика и чл. 2,4 и 5 Зак. о радњама. Да би се дакле могла отворити и протоколисати једна радња, мора лице, које жели такву радњу да упражњава, испунити све услове предвиђене у горњим законским одредбама.

Прописи, који регулишу оснивање акционарских друштава предвиђени су у Закону о акционарским друштвима.

Као фирма једног обичног трговачког друштва употребљује се име и презиме сопственика, а ако су више њих сопственици радње, онда је потребна ознака или свију ортака или једнога са додатком „и другови."

Међутим код акционарских друштава оваква је фирма немогућа, пошто код њих имена акционара не утичу ни на оснивање ни на рад једног акционарског друштва.

Према томе, акционарско друштво добија име фирму према томе што је акционарском друштву циљ. Ако су друштву циљ банкарски послови, онда ће оно истаћи фирму Банка поред још какве ознаке. Само велика акционарска друштва, која за себе траже поверење огромног броја пословног света и која траже помоћ акционара, али која у исто време подлеже контроли државе, баш „због поверења света које овај има у акционарска друштва.

Међутим оптужени Давидовић и Варон нису ни добили право од Трговачке Коморе да своју радњу могу протоколисати само под именом Кредитна Заложна Банка већ имају одобрење да могу отворити и протоколисати банкарску радњу под фирмом: „Кредитна Заложна Банка Давидовић и Варон." Према томе Трговачка Комора је имала у виду баш тај јавни интерес публике, дозвољавајући молиоцима, да своју радњу протоколишу на тај начин, што

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ће истој уз „Кредитна Заложна Банка" ставити име „Дави.довић и Варон“ како би пословни свет, одмах, на први поглед, могао видети, да фирма није акционарско“ друштве. - Позивање жалилаца; да су они платили таксу од 20.000 динара предвиђену у тбр. 154 пом. одељак, па према томе, да су стекли право да своју радњу воде под фирмом „Кре: дитна Заложна Банка“ без додатка, „Давидовић и Варон“, без икакве је важности, пошто Закон о таксама може да таксира само она правна акта, радње и послове, који као такви постоје. на основу специјалног закона. Закон о таксама не може опорезивати оно што не постоји, а у: овом случају и не постоји фирма „Кредитна Заложна Банка" већ „Кредитна Заложна Банка Давидовић и Варон“. Према горњем, Закон о таксама претпоставља за своју примену, једну правну ситуацију номинирану једним претходним законом, Закон о таксама сам собом не ствара те ситуације већ их само порезује". : B: II.

жож =

Не можемо горњу одлуку пропустити без коментара. Трговачка Комора је правилно поступила условљавајући фирму уношењем имена ортака, пошто предузеће није ортачко. Трговачки Суд врши протоколацију противно 'одлуци Коморе, а с позивом на закон о таксама, који допушта и код осталих облика трговачких друштава — сем акционарских — стварну фирму — уз петодуплу таксу. Пропраћајући писмо Дирекције Непосредних Пореза, објављено у Бе: GH. Благостања", ми смо тврдили да наше власти тумаче горњу одредбу у закону о таксама као аброгацију односно одредбе Трговачког Закона. .

И баш Трговачки Суд за Београд — нико мањи! даје овим случајем доказ за тачност нашег тврђења.

По себи се разуме, да је протоколација Трговачког Суда неправилна. Закон о таксама требало је разумети онако, како га је разумео Варошки Суд. Мало је незгодно да Грађански суд, који је обилазним путем добио надлеж-

_ност у једној чисто трговачкој ствари (протоколација фир| међ) исправља Трговачки Суд.

Последњи би требао да прочита разлоге Варошког

| Суда; ако није читао „Н. Благостање“". Мотивација је узорна.

АНАЛИЗА

JUGOSLAVENSKA BANKA, ZAGREB.

U jugoslavenskom mnovčarstvu, Jugoslavenska Banka zauzima neosporno treće mesto. I po visini vlastitih sredstava, kao i po ukupnom iznosu bilance. Dionička, plavnica, i rezervni fond iznašaju 128 milijona dinara prema 290 milijona kod Jugoslavenske Union Banke i 153 milijona Prve Hrvatske Štedionice. Dapače ako uzmemo samu dioničku gplavnicu bez rezervnog fonda, onda je i pred Prvom Hrvatskom Štedionicom, koja ima dioničku gplavnicu od samo 75 milijona dinara, dok kod Jugoslavenske Banke dionička gplavnica, iznaša 100 milijona.

Ukupna suma bilance prelazi jednu milijardu dinara. Prva, Hrvatska Štedionica bilancira sa 2.2 milijarde dinara. a Jugoslavenska Union Banka, sa nešto preko jedne i pol milijarde. Poslije Jugošlavenske Banke, mi nemamo više privatnih novčanih zavoda, koji bi bilancirali sa preko jedne milijarde dinara.

Poslije Jugoslavenske Banke dolaze sa izvjesnim intervalom Opšte Jugoslavensko Bankovno Društvo, Ljubljanska Kreditna Banka i Srpska Banka, Zagreb. Kako vidimo na prvim mjestima našeg novčarstva ne

БИЛАНСА

nalazimo zavode iz Srbije, dotično, koji bi u tim krajevima, imali težište svoga rada. A i jasno je da se pros novčarstva mora koncentririti ondje gdje je jaka industrija i gdje je privredna djelatnost, smisao 7а štednju i ulagamje uštedjenih iznosa u privatne banke jače razvijena. i Jugoslavenska Banka osnovana je pred nekih 25 godina pod imenom Hrvatske Zemaljske Banke u Osijeku. Ona, je zapravo mastala i iz privatne bankarske radnje Weismayer i Sorger, a imala je jaka oslona u Živnostenskoj Banci u Pragu. Do 1918. ograničava svoj djelokrug lih na Hrvatsku, Slavoniju i Suboticu. Kasnije proširuje djelokrug na Beograd, Vojvodinu sa 3 filijale i Sloveniju kao što i proširuje mrežu filiјаја u Hrvatskoj i Slavoniji. Danas ima 13 filijala, pa. i u tom pogledu nalazi se na vodećem mjestu. ı _ Ranije je Jugoslavenska Banka imala primat. u osnivanju novih poduzeća, u prvom redu industrijskih. Kako je to bio period najveće inflacije, naravno, da. mnoga od tih poduzeća nisu imala realnog oslona. Najveća je zasluga sadašnje uprave koja je došla na čelo zavoda pred nekih 5—6 podina, da Je počela likyidacijom svih onih angažmana Кој! nisu davali garan-