Народно благостање

ГОДИНА 1. |

БЕОГРАД, 13. АПРИЛА 1929. ГОДИНЕ ||

РАВЕНИ

БРОЈ 10.

А пе ВЕЛИМИР БАЈКИЋ

УЧТИВО ПИТАЊЕ HA [

Радни програм Краљевске Владе учинио је дубок утисак на цео народ. Његово остварење значи читав преокрет у животу нашега народа и наше државе. Цепидлака би у њему нашао празнину, али је нашем народу и четвртина од тога довољна с обзиром на чињеницу, да му је 10 година сервиран програм за програмом, од чега никада ниједна тачка није остварена.

Радни програм министра финансија обухвата 4 групе питања, и то; монетарна, државног кредита, пореска и паринска. На крају се налази програм штедње у државном газдинству.

То су питања и врло важна и врло интересантна, али се у програму не налазе питања, која су много важнија од свију горњих, а то су она пРЕДРАТНИХ И РАТНИХ ДУГОВА ФРАНЦУСКОЈ.

[. Питање предратних дугова актуелно је од како је господин министар наступио своју дуж ност, јер је један члан Краљевске Владе већ водио преговоре по њима. Не кажемо ништа новога кад тврдимо, да наш народ са највећом напетошћу прати развој овога питања. Он жели да зна програм господина министра по томе питању, он би најрађе желео знати гледиште господина министра на питање о валоризацији, коју траже неки Французи у друштву са људима разних народности. Ми ћемо допустити да господин министар из тактичких разлога не може да каже отворево своје гледиште ако је за валоризацију. Али му не смета, а из тактичких разлога врло је саветно да каже, да је против сваке валоризаније. Али поред саме валоризације, налази се још низ потпитања која су врло важна и о којима се може и треба штогод да каже. То су већином питања поступка.

Наш народ желео би да зна, да ли господин министар намерава отпочети и завршити преговоре пре но што дође до суђења у Хагу. У противном мисли ли ићи на суд у Хаг или не» Ако мисли ићи, шта је предузео за што снажније и стручније подупирање наше тезе: да ли је тражио експозе од великих светских стручњака. Даље, сматра ли господин министар да су, онај адвокат из Брисела и онај професор из Београда, најбољи избор липа за заступање наше ствари. Најзад би народ желео знати из каквих побуда господин министар продужава, да увлачи Народну Банку у ово државно питање. |. Ратни дуг Америци регулисан je 1926. r., a

|

Власник: АДА ПАВЛОВИЋ, адвокат

(ВА НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ А. Д)

ел

ОСПОДИНА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА.

Енглеској 1927. г. Дуг Француској и данас стоји нерегулисан. То је велики пропуст ранијих влада. Тај је дуг јасан и неоспоран, он се не може изврдати. Нећемо порећи да је француска влада радо гледала одлагање регулисања тог питања, јер се надала другој солуцији питања свију ратних дугова. Она у томе одлагању није ништа изгубила јер joj је гарантована камата од 5%. Ми смо изгубили, јер ће камата бити много мања чим се дуг регулише.

Народ се много плати да се не учине ма какве концесије пре но што се регулише ратни дуг Француској, То би могло скупо да нас кошта. Ко мисли да чини концесије у области предратних дугова тај мора да регулише претходно ратни дуг због тога, јер питање предратних дугова је и по ковом међународном праву и природи ствари, па чак и по споразуму с Француском владом, чисто финансијско питање. Ако треба да се реши споразумно са портерима колико можемо платити у име валоризације, онда треба претходно да знамо колико се оптерећава наш буџет на рачун ратних дугова.

Постоји још један узрок веобичне хитности регулисања ратних дугова. У Паризу заседава комитет стручњака за дефинитивно регулисање питања немачких репарација. Тај комитет има да утврди број и величину немачких ануитета. И ако је он још далеко да се сложи на једној солуцији, ипак су сви изгледи, да ће се ануитет поделити у два дела. Први ће бити једнак износу ратних дугова савезника из светског рата. Он има да траје док се не исплате ти дугови и да буде сваке године толико висок колико и ануитети ратних дугова.

Ми се питамо како ће се одредити тачна цифра немачког ануитета кад се још не зна коначни износ ратних дуговања свију савезника. Колико је нама познато ми смо једина држава која још није регулисала своје ратне дугове. Како ћемо изгледати ми, ако се буде тражило да се у том ануитету резервише и непозната сума, коју ћемо ми имати платити Француској.

Ова два питања нису по себи ни поверљива ни тајна. О њима су све државе у даном тренутку казале јавно своје гледиште. Због тога нам није јасно зашто их господин министар финансија није унео у свој радни програм. Народ треба да зна намере и гледиште господина министра финансија на та питања. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.