Народно благостање

Ar aa ra re rar Er ar РНЕНЕЕГНЕСННИИЕЕЕНЕТЕ НЕ

A 1020. POJMHE

ele tada" х сласт ТЕНК

ТЕЋИ ВБ УНА НА МТВ ИАЕА БЕЕ

БРОЈ 13. |

Власник: АЦА ПАВЛОВИЋ, адвокат

Старост и смрт

Кад би Исус Христос поново дошао на земљу, свакако да не би ишао у темпл да тражи рђаве људе, већ нагозбе неких наших богаташа. Тамо се практикују сви пороци истовремено. Тамо се греши против себе и против ближњега. Тамо се заводе жене; тамо се снују среброљубиви планови; тамо се греши против свих десет заповести Божијих. Социологија је одавно утврдила, да су оргије, крканлуци и баканалије у маси први знак моралне деканденције једнога народа. Пијан човек заборавља на све, па и на Бога. Због тога су и римске моралисте у доба велике покварености римскога друштва доносили на баканалије статуу мртваца, испод којег је било написано крупним словима: „Сети 66 смрти!“.

На дан православнога Ускрса одржаће се у православним црквама проповед о вери и моралу. Шат то буде помогло! Али, шта ће се са онима, који не иду у цркву, било што не верују, било што дуго спавају ујутро! Онима од њих, који читају „Нар. Благостање“, нека је посвећен следећи извод из књиге немачког писца Раула Франсе-а: „Паз маћге МајшгPile" |

Појава старости почиње са педесетом годином. Кожа танча (док не постане танка као папир) и растеже се; маст се топи, а кожне жљезде се смањују. Еластицитет црева опада; сочиво у оку губи еластицитет. Бубна опна дебља, а у ушној шкољки формира се везивно

ткиво. Полне жлезде постепено изумиру, чулне ћелије коже, укуса и мириса такође. Везивно ткиво ништи мождану кору; у мозгу се депонују фарбене материје. У мишићима масна тела замењују фибриле и овде везивно ткиво замењује еластин, што се лепо може да види на маторој кокошци. У костима

изумиру коштане ћелије, трајскторије се руше, минералне субстанце се умножавају. Коса губи бојну материју, а у мозгу ганглиске ћелијице једине ћелије у људском организму, које се никад не обнављају — почињу полако да изумиру.

Прости људи мисле да је старење исто што и абање. Свакако да има по малонм абања, н.пр. код зуба; али довољно је констатовати чињеницу да људи, који ништа не раде, много брже старе но они који раде. Уосталом, орао није много већи од веверице, а ова стари у шестој години живота, док орао у сто двадесетој. Није, дакле, старење абање. При пажљивом студирању процеса старења константује се, на пример, да бела крвна зрнца одлазе полако у косу и ждеру пигмент, затим као фагоцити улазе у мозаки ждеру заједно са нервним ћелијама цео магацин знања и памћења. Фагоцити такође ждеру бубреге.

Из овога се може лако извести закључак о томе, шта је смрт. Живот је кооодинирано функционирање једнога низа органа; то је организација многобројних делова у једну целину. То је војска, батаљон добро обучен и дисциплинован. Смрт је уништење команде, расуло, пропаст организације, губитак везе између појединих органа. Смрћу престају савршеније заједничке функције. Мртав организам има све делове које и живи, али док је живи организам -- организам, дотле је мртав организам гомила органа. Оргави су гомила ћелија, а Ћелије гомила зрнаца. Све што код мртвог организма фали то је организаторска команда. Чега нема више у нашем драгом покојнику, који изгледа

исто онако, као и пре једног часа, кад је живео»

Нема онога, што је ту гомилу органа чинило организмом, нема споне — јединства.