Народно благостање

Страна 274

талијанска више превозили дрва из наших државних шума, него домаћи паробродарска друштва. У ту сврху долази у Београд и г. Топић, да код меродавних фактора предузме потребне кораке.

АКЦИОНАРСКА ДРУШТВА.

— Ми смо већ у нашем берзанском извештају писали о повишењу главнице појединих паробродарских друштава. Тако је Дубровачка Паропловидба повисила главницу од 2155 на 32.250 милиона динара, а Прекоморска Пловидба на Сушаку, од 4888 на 10 милиона. И Слободна Пловидба „Топић“, која је показала дивиденду за 1927. годину од 385%, намерава повисити главницу. Оснивају се, затим, и нова друштва у Сплиту. Све то показује, да је активност нашег паробродарства велика и да се она развија.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— У избсрној борби у Енглеској, где у центру пропаганде појединих странака, стоји питање незапослености, Лебр партија истакла је следеће пароле за решење тешких проблема незапослености: прадња нових кућа, рушење нездравих квартова, развијање електрификације, реорганизација железница и транспорта, отварање нових путева, колаборација са доминијама у погледу једног програма емиграције. . — На 27 редовној годишњој скупштини Хрватске Свеопће Кредитне Банке одржаној 16. маја 1929 год. изабрана су у управни одбор следећа лица:

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА — Загребачка општина вотирала је 300.000 динара за оснивање централног статистичког уреда.

ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА |

— Према једној вести „M иогтаноп-а“, г. Ђанини шеф „Ттапзатемса Corporation“ најављује да се повлачи од послова.

РАЗНО

На 27. — редовној годишњој скупштини Хрватске Свеопће Кредитне Банке одржаној 16. маја 1929. год. изабрана су -у управни одбор следећа лица:

Cheysson Pierre, Administrateur delegue, de | |{Jjnion Europeene Industrielle et Financičre, Paris. Kallay Видо, р!., равнатељ Уг. Свеопће Кредитне Банке, Budapest. ,

Kocian Samuel, предсједнак кр, финанц, упр. судаум, Загреб,

Kornfeld Pavao, barun, Administrateur deleguć Vr. cBeonhe кредитне банке, Видарез!.

ПОЈЕО [919] (010)

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Електрична централа M стругара

Трговачко"Индустријске банке — Београд · Телефони: Београд 598; 333; — Чукарица 18

Осветљава и даје моторне прикључке најближој околини Београда

Продаје чамове грађе на шлепове и вагоне ПА ПАН МАКИШ — БЕОГРАД

Број 17

Марић Артур др., велеиндустријалац, Загреб.

Павелић Анте др. лијечник, Загреб.

Радован Еуген, генерални равнатељ Титанит д. д. за кемичку индустрију, Загреб.

Саламон Јосип Теодор, пословодни равнатељ Уг. Свеопће Кредитне Банке, Будим-Пешта.

52805 Сега, генерални равнатељ | Мјењачнице д. д., Загреб.

Шурмин Ђуро др. министар н. р. и члан Законодавног Одбора, Загреб.

Врбанић Милан др. водећи равнатељ Хрватске Свеопће Кредитне Банке д. д.

Уг. Свеопће

— Union Europeene Industrielle et Financičre, Paris, је холдинг друштво француског индустриског консерна Шнајдера и Банке „Лион-Паризјен“ а са задатком да негује посао у Сред. Европи. Оно је ту скоро одржала своју годишњу скупштину и донело одлуку, да се главница, која је износила изнад 1125 мил. франака, подигне на 140 мил. франака. Ггавница је повећана да би се повећало учешће у средњо-европским пословима, које по билансу за 1928 г. износи знатну суму од 190 мил. франака. Један део те нове главнице (9 и по мил. франака) преузео је холандиски конзорциј, који је још прошле године увео тај папир на амстердамску берзу. Чиста добит друштва износи за 1928 г. 29 и по мил. франака, а дивиденда утврђена је на 100 франака по акцији од 500 франака, што чини 20%.

— У Паризу је умро у 58 години један од најодличнијих економских стручњака париског министарства спољних послова, Жак Сејду. Неуморни радник био је јако слабог здравља. Пре годину дана је иступио из министарства спољних послова и одао се био литерарној активности о актуелним економским проблемима.

— У Берлину је завршен ових дана нов хладњак за јаја, и предан на употребу. У тај хладњак може се сместити 450 вагона, јаја, што значи око 60 милиона комада.

— У Братислави ће бити проширено дунавско пристаниште, тако да ће представљати највеће пристаниште чехословачке републике. Како Мађари у Будимпешти истовремено граде једно велико пристаниште, то је питање, хоће ли се ова обадва пристаништа моћи запослити према својим димензијама.

изађиће чланак Д-р Мелхнора Пали-а, научног саветника Немачке Бачке, Берлин: Основа и будућност американске берзанске хосе.

У следећем броју „Паводног Благостања“