Народно благостање

3. јуна 1929.

Београдска Берза

На иностраним тржиштима све су девизе у току ове недеље биле веома мирне а исто тако је и динар у иностранству стао стабилан. Према томе су и код нас стране девизе веома мирне.

Обрт страних девиза у току ове недеље био је врло мален те изнаша 27 милиона динара, дакле само милион динара више но у прошлој недељи. Највише је било трговано у девизи Цирих (83 милиона) Праг (5,4 милиона) Лондон (8,3 мил.) а Берлин, Њујорк, Беч по два милиона.

Реинта Ратне Штете рађена је у почетку ове недеље на бази од 400,25. Од понедеоника се осећа постепено. пењање на, 401,25, а у среду т. м. достигнут је средњи курс од

403.875 који се у четвртак опет снизио и завршио недељу код, ·

курса од 402. Средњи недељни курс је 402.07 а онај после недеље 400.10, што покавује да се курс Ренте Ратне Штете нешто поправио. Изгледа, да је од стране Поштанске Штедионице бидо интервенција у Запребу да се је и нашој берзи дејство хосиста нешто појачало. Обрт у Ратној Штетној износио је 6,5 милиона динара.

Народна Банка била је рађена само у петак 31 маја по курсу од 7705 а обрт износио је 39 хиљада динара.

7% Инвестициони зајам рађен је на свим састанцима по курсу од 7705 а обрт износио је 39 хиљада динара.

У акцијама новчаних завода слабо је рађено али је ипак дошло до нешто више закључака но у прошлој недељи.

Робно тржиште

Међународна робна тржишта показују у току ове недеље слабо диференцирану тенденцију у односу према пренлој недељи, изузев житарских производа, чији барометар показује ванредно јаке осцилације. Док су кафа, чај, фута, гума, коже, метали, угаљ, конопље и петролеум одржале извесну равномерност, видимо да свила, вуна, памук и дрва показују лабаву тенденцију. При свем том ипак је општа пажња у повећаној мери сконцентрисана на житарске производе, којих цене привлаче пажњу не само шпекуланата и трповачких кругова, већ у великој мери и најшире кругове потрошача.

По готову је та поихоза и забринутост разумљива када знамо да она има свој дубоки корен баш у томе што је у прошлој недељи жито достигло своју најнижу цену од 1915. године.

За последњих 14 година није на чикашкој берзи забележена оваква констернација каква је била прошле недеље. У доба најтежих пољопривредних потреса, цене жита, нису падале испод доларске границе која је у најслабијим случајевима била кулминациона тачка. У овој недељи та је кулминанцона тачка прекорачена и ако само за кратко време, како нам то показују курсеви чикашке (берзе од ове недеље. Курсеви се подразумевају за 1 бушел (27.22 кгр.) за промтпт (робу: |

25; маја. 1929: год. 101.25: цент. 2 5 = 9862 ,. 28. |. 5 ~ 9675 297 5 wu 91:00 , јуни „ = 98:12 || 7 3: ~ > 10560.» 4. > :» 108:86. | 5,

Ови бројеви сами по себи већ илуструју стање које влада на тржишту житарских производа. Овакви падови - цена нису необични у ово доба године, у којој се налазимо на завршетку старе и на прагу нове кампање. На житарским тржиштима мај и јуни увек су критични. Али је у овом случају криза цена толико изразита да повлачи за собом видне трагове једне опште пољопривредне кризе међународног значаја, чије се последице данас још не могу · предвидети.

2

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 299

Читаоцима „Народног Благостања“ ова преспектива не може бити нова, јер смо ми, указивали на њу већ месецима у назад. На анову статистичких података 'о стању усева, светских залиха и опште хипопродукције ми. смо указивали на компликовану ситуацију у којој се светска 'пољопривреда налази. Ћ

У друпој половини прошле недеље цене су се (опоравиле једним скоком од 12 поена, па ипак не може се дати одређен одговор ол куда потиче тај скок када знамо да је стварно стање остало више мање непримећено. Узроши моту бити само шпекулативне, вештачке природе, проузроковани јаком интервенцијом хосистички, заинтересованих кругова. ] ако. је тенденција тренутно чврста не може се очекивати, да би се те цене могле одржати, јер су сви бесистички фактори, а најглавнији међу њима хиперпродукција, остали посве у важности.

Свакако да су купци при овим ниским ценама по-,

крили своје потребе у већој мери но што у последњим месецима. То ипак не значи, да су се светски стокови толико кјсетљиво смањили, уда би могли да утичу (на неку бићнију промену цена.

Ова. повишица цена може се још тумачити и у вези новог американског закона о потпомагању и кредитирању фармера јер се од тог закона, очекује да ће цена. на американским тржиштима поскочити. Али је природно да ће от имати свог (одјека само у Сједињеним Американским Државама а никако не у другим државама као што су то Канада и Аргентина. А њихови велики стокови утицаће и у будуће на тржиштима житарских производа. У питању потискивања цена истиче се нарочито. Аргентина која без обзира на најнижи пад цена води једну радикалну политику у поглељу продаје свога жита. Услед такве политике биће приморана и Канада, да иде стопама Аргентине како неби дочекала нову жетву са прептуним силосима старе робе.

Нису ли можда извештаји о превеликим (светским жиљарским залихама били претерани >

Неоспорно је да је овај последњи пад и пораст цена имао јаког одјека и у Европи. На свим тржиштима показује се аналогна слика. Западно европска тржишта бележе прилично резервисаност, док је у Будимпешти пад цена. изазвао берзанску панику која је имала за последицу пад цена испод американског паритета.

У нашој држави је та промена цена утицала у много блажој форми. Цене су према паритету у петак и суботу пале — обрти (остали су минимални — а у понедељак осећа се под утицајем американских цена жив пораст интересовања. Код цене од 210 динара обрти су се повећали, а тенденција доста је чврста.

У вези са променом цена пшеинице појавиле су се сличне промене и код свих осталих житарских производа.

' Код кукуруза ситуација на међународним тржиштима, | развијала се мирније и то из разлога што је понуда слабија. · Код нас су довози зобг помањкања робе скоро незнатни.

Дримећивало се да је у последње време Мађарска купо-

| вала у наши пограничним крајевима мање количине нашег

чукуруза, а како постоје изгледи, да ће нама кукуруза недјстајати, то се појављују У јавности тенденције, да се предузму мере, којим би се заштитио извоз кукуруза.

Услед обиљних понуда је цена ражи страховито. назадовала. На немачким пиацама је у току прошле недеље дошло до катастрофе јер се због превисоких немачких цена раж није могла извести. Пољска, која је једним махом бацила. на европске пијаце велик резерве ражи смањила

| је своје цене тако да кункурише немачкој роби са нижом | ценом од преко ! холандског гулдена. | ако је немачка · роба квалитативно много боља, ипак су инострани тржиi шта прихватила пољску робу.

На нашим (домаћим тржиштима су цене ражи врло

i | | |