Народно благостање

15. јуна 1929.

Dr. V. Bajkić

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 301.

ČETRDESET GODINA ŠLJIVARSKIH KONFERENCIJA

— Povodom predstojeće šljivarske konferencije u Brčkom —

LI. Šljivarsko-žitarski zbor u Šapcu 1890.

U nedelju 16. ov. m. održaće se zemaljska Šljivarska konferencija, na inici|ativu Sarajevske Trgovačke i Obrtničke Komore. Ta konferencija ne bi bila ništa neobično, pošto je od sviju privrednih konferenci|a, koje se održavaju u našoj žemlji, šljivarska naičešća. U toku 1928. god. održane su anketa i konferencija, ptiređene od strane Ministarstva Poljoprivrede, na kojim je govoreno o svima pitanjima u vezi sa proizvodnjom i trgovinom šljivama. Ako zemaljska šljivarska konferencija nije ništa novo i neobično, ona je svakako nešto neophodno i prešno i baš zbog toga umesno je, da bacimo kratak pogled na istoriju tih konferencija.

Prva velika zemaljska konferencija po šljivarskom pitanju održana |e pre skoro 40 godina, 21 maja 1890. god. u Šapcu, a pod nazivom „Ššljivarsko-žitarski zbor”. Zboru |e bio prisutan tadanji ministar Narodne Privrede Kosta Taušanović, a kao vladin delegat fungirao |e dugogodišnji načelnik Ministarstva Narodne Privrede, sada u p. g. Milutin Savić. U diskusiji uzimali su učešća i e.g. Kosta Glavinić i Aca Borisavliević. Učešće trgovaca bilo |e veoma Živo i poučno. Zboru je predsedavao tadanji ugledni trgovac Mirko Perić, a sekretari su bili Dragutin Popović i Ruvidić. Dužnost izvestioca imao |e vrlo ugleđan tadanji trgovac sa šljivama Jovan Škorić. Mi ćemo se drugom prilikom vratiti na rad ove konferencije. Kuriozuma rada ističemo, da su se već tada čule iste žalbe, koje slušamo danas. Ta analogija ide do identičnosti. Ove nedelje donele su naše novine saopštenje, da su agenti zemalja, kojima konkurišemo, proturale vesti o lošem kvalitetu naše šljive. A na zboru g. 1890. kazao je vladin izaslanik g. Savić: „Ima akta u Ministarstvu od našeg konzula iz Amerike, đa su nađene trule i kvarne šljive, pa šu sranci namerno proneli glas, da su to bile srpske šljive.”

IL. Gloga šljive u predratnoj Srbiji

Dva su artikla u neprerađenom i prerađenom staniu, igrala važnu ulogu u privredi, a naročito u spolinoj trgovini Kraljevine Srbije. To su kukuruz i šljiva. Prvi |e bio elemenat naturalne privređe; on je zađovoliavao najveći deo potreba seljakovih, a iedan manji deo bio ie unovčavan. Naročito je unovčavanje uzimalo više maha, od kad je počeo da opada izvoz kočinara (polu ugojenih svinja), čija je glavna hrana bila žir u šumi, a na njihovo mesto počeo je izvoz teško ugojenih svinja, čija ie “Tavna hrana bila kukuruz.

Šljiva je bila u prvom početku takođe elemenat

naturalne privrede. Služila |e kao sirovina za proiz-

vodnju rakije, koja je bila važan izvozni artikl. Ali je vrlo rano počeo i izvoz šliiva prvo u vidu sirove, a docnije u vidu sušene šljive. Sredinom 19. veka šljiva je već bila važan izvozni artikal. U šljivi se odgojio naš trgovačko izvoznički kadar. U šljivi su postale trgovačke kuće: Krsmanović i Gođevac i t. d.

Sa gledišta seljaka šljiva je bila najunosnija hrana poliske privrede. Troškovi proizvodnje bili su minimalni, upotrebliavano je zemljište lošeg kvaliteta i okućnica, a međutim bilo ie godina, kad |e prinos bio vrlo veliki. Šljiva |e srbilanskoj narodnoj privredi davala karakter stabilnosti. Dok ie na pr. u Ramuniji i Bugarskoj, pa i Madžarskoj do polovine

19 veka, 70% celokupne poljske proizvodnje skoncentrisano bilo na žita, čime su odnosne privrede imale karakter monokulture. (To je vrlo delikatno stanje jedne narodne privrede, jer kad omane taj glavni artikal, cela zemlja pada u bedno stanje); dotle |e srpska narodna privreda stajala na trima nogama: zemljoradnji, stočarstvu i šljivarstvu. Nikada nisu mogle da omanu sve tri grane. Ako je suša i omane livadai pšenica, uspeva i sazreva šljiva, krupna i puna šećera. Ako je usled vlage omanula šljiva, uspeva stočarstvo; a ako ie topla |esen uspeva kukuruz. U istoriji Srbije zabeležena ie {edna godina, kad je šljiva primila na svoja leđa celokupnu narodnu privredu. To je bilo 1897. god., kad je omanulo i stočarstvo i zemljoradnja, a šljiva tako uspela, da |e novčana vrednost izvoza šljiva za malo iznela onoliko isto, koliko u normalnim godinama iznosi celokupan izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Šljiva |e imala još jednu veliku prednost nad mnogim drugim poljoprivrednim proizvodima, a naročito nad stočarskim. Ona je bila neka vrsta srbijanskog monopola. U celoj Evropi bile su sveca dve zemЦе јако aktivne sa nroizvodnjom šliiva vanrednim kvalitetom, kvaliteta non plus ultra. Njoj se nije moglo da konkuriše. Za našu šljivu nikada nije bilo pitanja može li da se proda. Ona je uvek i u svima okolnostima imala sigurno tržište. Krajem 19. veka bosanska i srpska šljiva bili su uvedeni artikli u Srednjoi Evropi sa razvijenim poslovnim mrežama, sa punom organizacijom i potrebnom bankarskom pomoći. Šlji-

. varska trgovina bila je zlatan posao. Šljivom su bili

zadovoljni i proizvođači i prvi prekupci i izvoznici i narodna privreda. Dva su glavna faktora bila i danas su u toj grani naše narodne privrede: DrOizvOđač i trgovac izvoznik. Njihovi interesi idu prilično paralelno, ali nisu identični. Kadkad su u sukobu.

Proizvođač je bio dva puta do sada u krizi. Prva se kriza može nazviti krizom gusenice, a druga štitaste vaši. Pred kraj 19. a u početku 20. veka uzela je bila gusenica toliko maha, da je bilo puno izgleda da će da uništi šljivarstvo. To je zasebna glava u istoriji našeg šljivarstva, o kojoj bi moglo mnogo da se piše. Bilo |e tu konferencija za konferencijom, bilo |e raspisa, naredaba i uputstava, bilo je i policijskog pritiska i.t.d. Glavno je da se ta neman uklonila i đa је šljiva dobila ponovo onaj isti značaj, koji је imala i ranije. O štitastoj vaši nema šta mnogo da kažemo. Na konferenciji u leto 19928. g. izjavio je jedan od najboljih sručnjaka, da je napast toliko uzela maha, da za veliki deo šljivika nema više leka, da se moraju poseći. On je živim rečima opisao kaznivu nemar naših demokratskih vlada prema tome životnom interesu naroda. Mi se nalazimo danas u sred krize prouzrokovane štitastom vaši i nadamo se da ćemo i iz nje isplivati. Ali je svakako velika nesreća za našu zemlju što je kriza šljivarstva pala u isto vreme sa krizom zemljoradnje i stočarstva. Da |e bilo iole l|ubavi prema ovoj zemlji, |er veliko razumevanje nije bilo potrebno, nama bi danas šljiva vršila onaj posao, koji je vršila preratnoj Srbiji u rđavim godinama za zemljoradnju. Dok je proizvodnja šljiva imala svega dva puta kritičan period, dotle se izvozna trgovina šljivama · nalazi već pedeset godina u stanju, koje sama ozna-

У