Народно благостање

15. јуна 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“

Страна 308

чврстим рукама и нема папира, којим се толико много тргује као Рентом Ратне Штете т.ј. код кога је тако знатан интерперсонални промет. Узмимо на пр. акције Народне Банке; ко је готов да прими 4—500 комада тога папира, може терати курс у висину за читавих 2000 динара. |

Истина и код Ренте Ратне Штете је у последње време релативно мали обрт у промпт роби, али то долази прво отуда, што је велики сток затворен од стране хосиста; и друго што се свет уздржава да продаје при овако ниском курсу. Па ипак сес њом тргује свакодневно и обрт годишњи износи неколико стотина милиона динара само промпт робе, док ни код једног другог папира ни издалека није тај случај.

Даље, већ ргзрађена терминска трговина с тим папиром значи знатно проширење тржишта. Терминска трговина је повећање понуде и тргжње према промт роби и тим се омогућава много већи обрт но што би било само са промпт робом, а као што рекосмо ни код једног папира није тако разрађен термин као код Ренте Ратне Штете.

Импресионирани дуготрајном бесом неки берзијанци мисле да тај папир неће никада више имати хос тенденцију. По нашем мишљењу у колико ниже буде пала 2:97 Р. Р. Штете у толико је сигурније њезино скакање. Данашњи курс, непромењен, сваким месецом даље све је већа гарантија за хос. Данас хосисте рескирзју много мање него пре 3—4 месеца, јер при овом курсу све и да им остане папир на врату, укамаћење је такво, да може да се издржи све до исплате купона без знатнога губитка.

Најзад и чињеница, да Рента Ратне Штете има сваке године два извлачења, повећава јој шпекулативан карактер.

По нашем мишљењу постоји сада већ латентна тражња за тим папиром, која би се врло лако могла да направи актуелном. Један резолутан хосиста могао би лако да успе. Али се нове хосисте устежу да се ангажују на том путу с обзиром на већ на широко изложену техничку позицију Ренте Ратне Штете на берзи. Пошто је свуда већ довољно акредитирано уверење, да мали број хосиста располаже стоком тог папира, који премаша њихове снаге и да једнога дана може доћи до убрзане ликвидације тога стока, шпекуланти се не уфају да уђу у већи ангажман а ла хос из страха, да им не падне на врат и цео сток, који данас држе хосисте у својим рукама. Као што видимо онај исти разлог, који је створио и који и данас храни бесу Ренше Ратне Шппеше, сметао је скакању њенога курса.

|. Поглед у будућност

Интервенција Држ. Хипотекарне Банке у Београду и Поштанске Штедионице у Загребу, према извештају нашег дописника из Загреба, — учиниле су, да се папир стабилизирао на курсу око 400. – Та је стабилизација изведена са врло мало средстава, купљене су минималне количине, јер је и понуда била врло мала, — а свето потврђује наше до сада изложено гледиште на позицију тога папира на берзи. Интервенција службених кредитних завода извођена је стидљиво, резервисано, праћена у" обичајеним берзанским маневрима, тако да су берзијанци добили утисак, да нису спремна довољна

средства и да би се чак и та интервенција могла

да разбије. Из овога се да закључити, да папир може и даље падати. Ми смо већ напоменули, ситуација на берзи је врло деликатна, она је у знаку највеће напетости. Максималан је напон код хосиста и код бесиста. Први су претоварени робом, други откривени у страху, да не полети курс горе. У таквој ситуацији и мањи удар може да изазове велике промене. Као што се са мањом сумом новца може лако курс да отера горе, тако мало јача понуда промпт робе може да изазове у толико јачи пад, у колико је млитавија интервенција стабилизације. Не треба заборавити, да бесисте имају у виду могућност, да општина београдска буде доведена у положај, да отуђи један део свог великог стока.

Стојећи пред могућношћу даље бесе намеће нам са питање: какав значај може да има даљи пад по народну привреду и по берзу 2

Наравно да је велика заблуда, да се падом курса Ренте Ратне Штете смањује национална имовина. Унутрашњи кредитни односи не улазе у састав националне имовине.

Старо је правило да пад изазива продају, а скакање куповину. Велики нагли падови изазивају на берзама нормално паничне продаје. Али као да то није правило код нас, јер никада до данас није било на нашим берзама паничних продаја хартија од вредности. Талијанска дипломатска офанзива у марту месецу 1927. год. изазвала је узбуђење у целој Европи, — само не код нас. Наше су берзе

том приликом показале такву чврстоћу, да смо се

ми били нашли побуђени, да ту појаву региструјемо у чланку под насловом „Хајдучка крв на берзи“, објављеном у београдској „Правди“. То се може донекле и да разуме. Панична продаја долази или од стране шпекуланата, или од стране чистога рентијера т.ј. човека, који је целокупну своју имовину уложио у хартије од вредности. Код нас су оба типа врло ретки. Код нас су папири у рукама људи, који су у исто време активни у. привредној делатности, — имају разне друге имовинске - објекте

у саставу своје имовине.

Има још један разлог због чега се ни на курсу од 350.— не може очекивати. панична продаја. У чланку „Основица и будућност американске хосе акција“ објављеном у прошлом броју нашега часописа, каже Д-р Паљи, да периодичне бесе на њујоршким берзама не изазивају јачу понуду због тога, што су људи много зарадили на курсу хартије, па их падови не узбуђују. То исто важи и за Ренту Ратне Штете, Ми не знамо, колико се налази у рукама оштеђених, али оно што је остало у њиховим рукама, то ће се најмање појавити на тржишту; то је имобилизирано. А оно што је прешло у друге руке, продато је по курсу од 80—200, па може бити и 300.—, У границама тих курсева изведен је највећи део преноса папира из руку оштећених, а то значи. да највећи део ималаца Ренте Ратне Штете има велике зараде чак и на курсу од 350.—, који ми сматрамо за врло мало вероватан.

Па ипак их има, који су сада већ на губитку. То су пре срега сви они, који су купили по курсу преко 400.—, а међу њима су у главном «кулци на ошплату. То јеу исто време и најбеднији део ималаца Ренте Ратне Штете. То је сиротиња, која није купила да би могла постепено да улаже своју штедњу, које и у опће нема, већ су то већином“ очај-