Народно благостање

Страна 352.

pih palata. A kako je bilo sa našom reprezentacijom na strani, drugo dje pitanie.

Zar ne bi bilo zgodno kad bi se revidiralo pitanje reprezentativnih izdataka naše diplomacije? Jer oni sigurno nisu predvidjeni radi toga, da pojedini diplomati već nakon par gzodina kupuju skupe palate.

»Српско Коло« од 27. јуна о. г. донело је из пера г. Јове Зубовића чланак под горњим насловом о развоју и стању општина у Босни. Ради своје интересантности доносимо цео чланак, који гласи: »Недавно организоване сеоске опћине у Босни зачете су у греху. под владом Веље Вукићевића и дошле на свет са великим манама, па им није лако напредовати. Ништа честито није припремљено за њихов живот, ни закон, ни управа, ни зграде, ни материјална средства. М подела опћина није добра. Има села која морају проћи кроз три

„Опћине на кредит“

"туђе опћине док дођу до средишта своје опћине. Тако на

пример нека села са горње Дрине, фочанског среза, морају најпре доћи у Фочу, па се вратити још два сата уз брдо док дођу до места опћинске управе, које је у свему 6—7 сати пута од њих далеко. MH много је таких тешкоћа и сличних. Па ипак опћине живе и раде, борећи се за своју самоуправу. Кад пролазите селима, сусрећете одвојене и осамљене кућице, већином од шепера, у којима раде сеоска већа. Кад их питате шта раде, кажу: Прибирамо сем дотоварамо, понекад и свађамо и расправљамо. О чемуг (О свачему, о опћинском намету, који још не можемо донети, јер још нема правилника за наше опћине; дајемо мишљења на молбе, дајемо обавештења властима и истражујемо ствари које нам политичке власти упућују, често пута и старе ствари које нам поглавари шаљу само да их се отресу. Дакако да је то већином неплодан рд. Али макар, нека га. Нека се људи уче и припремају за заједнички живот. Прави опћински рад: старање о опћинским путевима и испашама, опћинско суђење, старање о просвећивању села, о задругарству, 0 оплемењавању блага и жита доћи ће касније, док се људи сроче и саберу. Многе ће опћине и рђаво започети, ударити велике намете и упу-

"сетити се у послове које не разумију. Али и то све мора

бити. До добрих опћина често се пута и не може доћи него преко рђавих. Народ све треба да проживи, научи и постепено поправља, и у опљини, као и у области и држави. За све му треба дати прилике. Тако је било код великих искусних народа, тако треба да буде и код нас. Опћинама треба чим пре. омогућити да се могу издржавати властитим средствима. Оне данас живе на кредит. На кредит или на вересију је и председник опћине и биљежник и опћинска зграда и папир за писање и опћински служитељ, све дакле од крова до прага. А то не ваља. Неке су опћине подигле зајмове, па се тако одржавају, али и то је без добра темеља. Зар одмах у дуг» — Народ каже: Ко с дугом почиње, рђаво почиње. Зато се више не сме затезати с правилником и буџетом за опћине, да би опћине могле да живе.« у

Godine 1928, poprečni broj оsiguranih članova SUZOR-a iznosio je 565.796 prema 511.943 u godini 1997. Po tome bi se — dalo zaključiti da je broj Oosiguranih u prošloj godini porastao za 10%. Porast osiguranih članova u prošloi godini za preko 50 hiljada, to još ne znači da je toliko novih radnika i služinskog osoblja bilo uposleno. Trebalo bi u prvom redu izlučiti one, koji su uposleni već i ranije, a koji nisu bili prijavljeni kod Okružnog ureda.

Za Srbiju primjerice- vidimo da je porast osjiguranih

Porast zaposlenosti industrijskog radništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 22.

u prošloj godini preko 17 hiljada, medjutim mogućno је, да su sve to stari radnici.

Medjutim za Sloveniju vidimo porast od nešto preko 6 hiljada. Obzirom da se je radničko osiguranje u Sloveniji i ranijih godina slrogo provodilo, možemo zaključiti da je taj porast realan, to jest da je faktično broji onih koji podpaaju pod radničko osiguranje porastao. Slično je i u Hrvatskoi, gdje je broj osiguranih prošle godine porastao za 18 hiljada. Te brojke potvrdjuju inače poznatu činjenicu, da se je godine 1998 industrija povolino razvijala.

U članku »Električno pitanje · u beogradskoj opštini u br. 13. »N. Blagostanja«, kazao је naš urednik, da' je Beograd | _ једпа зејепдга, пајтапја ргеstonica u Evropi — ako se stave na stranu liliputanske države, ı da je vrlo verovatno da je beogradski živalj vrlo siromašan u masi. Nije prošlo ni mesec i po dana od toga уггmena, a predpostavka pojavila se u novom mnogo gorem izdanju u Opštinskoj kući Beograda.

Na sednici Beogradskog Opštinskog Odbora od 31 maja t. g. većano je izmedju ostaloga i o predlogu Sanitetskog Odeljenja, po kome se imaju hirurške intervencije da vrše besplatno svima licima, čiji prihod ne iznosi убе од 1599dinara, mesečno. Kao što javljaju »Opštinske Novine« od 15. juna, iz kojih vadimo ove podatke, tai predlog izazvao je vrlo živu i dugu diskusiju. Predlog je odbačen, zahvaljujući intervenciji potpredsednika с. d-ra M. Stojadinovića, koji je kaтао од гес до гес!:

»Nalazim da se prihod od 1500.— dinara mesečno пе može uzeti kao osnovica za utvrdjenje da je neko siromah. U Beogradu ima takvih lica minimum 60% što bi značilo da bi svi ti gradiani u pogledu zdravlja i lekarske pomoći imalida padnu na opštinski teret.«

Prihod od 1500.— din. mesečno znači 57 dinara dnevno. Tipografski radnik ima 120—150 din. dnevno, bravarski radnik ima 100.— din. dnevno, običan sezonski zidar ima 80.din. dnevno, a ima običnih i neučenih radnika u Beogradu, koji imaju po 60.— din. dnevno. Prihod mesečni oj 1500.din. je ispod minimuma za egzistenciju porodice od 4 člana. Te porodice spadaju u proleterske i sirotiniske. Po gornjim cifarskim podatcima g.potpredsedika 132.000 stanovnika Beograda (na ukupnom broju od 220.000) spada u sirotinju.

Beograd — sirotinjska

varoš

Pred neko vreme javili smo da se spremaju Belcijanci da u Splitu podignu jednu novu tvornicu cementa. Danas možemo javiti da je stvar Dperfektna. Ovih dana održavati će se u Bruxelles-u konstituiraјиба skupština novog akcionarskog društva.

Dalmacija ima već pet tvornica cementa. Nova će biti većih dimenzija i njena godišnja produkcija projektirana ije

Jougo Ciment S. A. Bruxelles

na 40 hiljada vagona. Već postojeće tvornice su manjih di-

menzija i produciraju, i to samo dvije velike, no 20.000 vagona. Medjutim i one se spremaju da povećaju SVOjuU Dprodukciju. Kako je poznato dalmatinske tvornice cementa pretežno rade za izvoz. Plasiranje u samoj zemlji nije veliko, jer i u samoj unutrašnjosti postoje tvornice cementa, koje obzirom na. transportne prilike mogu bolje zadovoljiti potrebu gradjevne djelatnosti koja je najveća opet u unutrašniosti.

Izvoz cementa iz Dalmacije razvija se sve. više i Više. Za poslijedne 4 godgHne izvezeno je cementa preko dalmatinskih luka:

God. 1995. metričkih centi 3,005.050

(бод. 1926. » 4. 2,992.030 ' God. 1927. » « 3,134.155 : God. 1998. » « 4,126.456