Народно благостање

Страна 404.

Rikat, potpredsednik akcionoe komiteta za ekonomiju i carine i bivši ministar; Žorž Sel, profesor pravnog fakulteta u Dižonu; Anri Triši, profesor pravnoz fakulteta Pariskog Univerziteta; članovi: Luj Anterju, poslanik i bivši ministar; Žorž Bone, poslanik i bivši ministar; Emil Borel, poslanik, bivši ministar, član Instituta i predsednik francuskog komiteta za evropsku kooperaciju; Sezar Šabrin, poslanik i genealni delegat Škole Visokih Socijalnih Nauka; Moris Molra, poslanik i bivši ministar; Ivon Delbo, poslanik i bivši ministar; Šarl Delsal, poslanik; Žak Diboen, poslanik i bivši ministar; Fernan For, senator; Gaston Žerar, poslanik; Žam Ernesi, senator; Fernan Merlen, senator i predsednik Interparlamentarne Unije; Šarl Spinas, poslanik; Žozef Bernie, predsednik Trgovačke Komore u Buržu i predsednik carinske komisije Nacional. Komiteta Saveta za spolnu trgovinu; Žorž

Blondel, profesor na Školi za Političke Nauke; E.

Bria, generalni sekretar savetodavne komore asocijacije radnika iz proizvodnje; Pol Gasut, izvoznik, sudija Trgovačkog Suda u Marselju; Šarl Brin, generalni sekretar Lige za Organizaciju Društva Naroda; Alfred Omer Deguži, izvoznik iz Pariza; Alber Gumen, predsednik generalne konfederacije nameštaja. Alfred Hirš, potpredsednik carinske komisije nacionalnog komiteta sovetnika spoljne trgovine; Lionel Ozer, bankar iz Pariza; Ferdinan d'Peletije, profesor političke ekonomij» na katoličkom pravnom fakultetu u Parizu; Listen Levi, izvoznik iz Pariza: Pol Maken, šef službe I. R. A. francuskih industrijalaca i trgovaca iz Pariza; Pijer Paran, rudarski šef-inžinjer i generalni sekretar centrale rudarskih industrijalaca u Francuskoj; Pr. T. Risen, genefalni sekretar Unije Asocijacija za Ligu Naroda u Brislu. Generalni delegat: Lisien Koke. Ж

Ројоутот јипа рг. год. zamoljen sam od di-

Д-р В. БАЈКИЋ

НАРОДНО Б ЛАГОСТАЊЕ

Број 55.

rekcije ovog udruženja, da obrazujem Jugoslovenski Nacionalni Komitet. Na njihov poziv učestvovao sam na Međunarodnoj Ekonomskoj Kopnferenciji u Praga u oktobru pr. g.,a formiranje Nacionalnog Komiteta odlagao Sami iz straha, da mi tehnički i organizatorski poslovi ne ukradu i suviše mnogo vremena. Pošto je g. Brijan proglasio Evropsku Carinsku Uniju za program francuske spoljne politike, to le i francuski komitet Evropske Carinske Unije našao, da je krajnji termin za izvođenje orgahizacije u našoj zemlji. Smatrajući da se tome pozivu moramo odazvati, ja sam pristupio organizaciji Jugoslovenskog Društva za Evropski Carinski Savez.

Praktično posmatrano ne može se reći, kakva budućnost čeka tu zamisao. Ako budu povoljni uslovi, ona će se ostvariti bez obzira ha to, da li smo mi za ili protiv. I ovde će nekoliko velikih država imati presudnu reč. Osnivanje Jugoslovenskog DruStva za Carinski Savez ne može dakle da bude ni od kakvog uticaja na njegovu sudbinu, i ako bi od Društva trebalo čekati praktične rezultate, onda bi njegovo osnivanje moglo da izostane. Međutim ovo Društvo ima za glavni cili, da bude izraz raspoloženja privatne inicijative našeg naroda prema toi velikoi naprednoj ideji. Ono treba da pokaže da i mi smatramo da je Evropski Carinski Savez garancija za bolji život evropskog stanovništva i za poboljšanje blagostanja siromašne Evrope. Osnivanjem društva treba da pokažemo da ni mi ne mislimo drukčije, no osnivači i pobornici te ideje u evropskim državama.

Članom društva može postati svaki građanin, za šta je dovolino prijaviti pristup _dopisnom kartom preko »Narodnog Blagostanja«. |

Statut, koji se radi u vezi sa centralnom organizacijom, biće objavlien čim bude gotov.

У. Вајке

Динтатура Гувернера Новчаничних Банана

Размишљања о репарационом питању

I Pro domo

Г. П., који се хвали да ништа не ради џабе, расписао се о репарационом питању. Како је максималан хонорар, који може добити за те своје написе, ситница за њега, то долазимо нехотице на мисао, да би хонорар требао да буде место у управном одбору Банке за Међународне Обрачуне. Канцеларији би то било од велике користи.

Ни овога пута није могао г. П. да се ослободи своје старе брзоплетости. Он је упутио. југословенској штампи следећи прекор:

»Наши стручни и финансијски листови ограничили су се у најчешће случајева на детаљну анализу извештаја експерата, ствар доста сухопарна и без интереса за нашу публику. — О реперкусији на наше право новога система, о последицама, које би усвајање предложене поделе немачких плаћања између поверилаца имала за нас и за наше учешће, писано је истина нешто мало у извесним економским листовима; али површно, доста непотпуно и најчешће нетачно, тако да је по'ономе, што је тамо изнесено: немогућно створити тачну идеју о свој штетности Јанговог плана по интересе наше земље«.

Кад се даје оцена о томе шта и како. пише наша штампа, онда је прави услов да се она чита. Г. П. није пратио нашу штампу, јер није му познато да је »Обзор«

~

објавио скоро двадесет дана пре њега чланак »Ми и репарације«, у коме су изнесени сви главни подаци и главне идеје, које је г. П. разрадио у три дугачка чланка. Тим је наша штампа удовољила својој дужности, по сватању г. П. Али све и да је он био први, који је обавестио наше јавно мњење о судбини нашег удела у немачким плаћањима по Јанговом плану, ипак би његов прекор штампи био потпуно неоправдан, јер тај задатак премаша њезину снагу. Рад Јанговог комитета био је тајан. А после објаве ње-

· говог извештаја могло се писати по жељи г. 1. под претпо-

ставком, да се добро познаје данашње правно и финансијско стање немачких репарација, затим да се добро проуче извештаји и прилози, по томе да се направи рачун и изврши поређење. То се не можг тражити ни од западно-европских новинара. И тамо се штампа и у најстручвијим написима својим и данас служи подацима прибраним и разрађеним у односним државним надлештвима. — Ни г. П. није прешао тај дуг пут. И он је употребио оно што су други већ разрадили и израчунали; као што ни »Обзор« није у својој редакцији израдио чланак, (али је он био толико уравнотежен, да је на чланку означио да долази из Париза). Прекор г. П. о извршењу детаљне анализе Јанговог извештаја; који је сухопаран н без интереса "за нашу публику, односи се на нас. Г. П. заборавља да је »Народно Благостање« југословенски стручни часопис и да