Народно благостање

10. август 1929.

Dr. Ivo Belin, Zagreb

STAB

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ Страна 433.

ST DISKONTNE STOPE NARODNE BANKE

Pitanje diskonfne stope Narodne Banke staro je nekolihko decenija. Poslednjih godina je o njoj mnogo pisano i povoreno ma zborovima akcionara. Na vanrednom гботи од 1926. g. naš urednik je opširmo ubazao na Šletne posledice mishke disbohftne stope. 1 sama Narodna Bana je na sednici upravnop odbora u decembru 1998 род. odlučila do podigne Rhamafnu sfopu za 29, ali je fa odluka osfala mrfvo slovo na hartiji. Pre dua meseca saopštili su svi naši lisfovi a po njima i sfrani —' sledeću odluku Narodne Banke, Који dohosimo po parishom listu „LU Information“:

„Narodna Banha je odlučila da donese osnovne izmene svoga Втедипора · sistema, oha misli da pređe od sistema kontigentiranja ha slobodnom sistemu, Баро bi postala istinshi regulafor novčanog tržišta. Ona је уес пуега езкоп! ттроуаскт ејеКаћа такатато до 50.000,—, за вататот stopom od 10"/,. Ovim se bređifom Poriste samo one firme, koje ne uživaju Predit hod Narodne Banke. Ovi se bredifi тори оддbriti dva puta godišnje istoj firmi. U froovačhim hrugovima je ova izmena dočekana

sa simpatijama. Za ovaj cilj je Narodna Banka stavila n lama u Zagrebu i Ljubljani po 5 miliona dinara“.

d ovoga nije bilo nišla i da se i po ovim Predifima računa Zbog foga smatramo da je članab o. dra Belina vrlo abfuelan.

Jzgleda da ni o катага оа 6.

_ Naša Narodna Banka neprekidno od godine 1921. drži eskomptnu stopu za mjenice na visini od 6%. Nju ništa nije smetalo što su kroz tih 8 godina nastale bitne promjene i što su se prilike novčanog tržišta nekoliko puta temeljito izmjenile. Usprkos toga ona je nepomično ostala na kamatnjaku od 6%. Njen kamatnjak za eskompt mjenica iznosio je 6% onda, kad ni

privatne banke nisu mnogo više zaračunavale, isto kao ·

i godine 1924., kad su i velike banke operilale sa Кататјакот од 20! уке %.

. Na suprot toj praksi naše N. Banke većina emisionih banaka u svetu mjenjale su u istom гехдођ и mnogo češće svoju diskontnu stopu no ikad ranije. Njemačka notna banka izmjenila је зуоји езкотptnu stopu od 1922. g. za ništa manje nego 20 puta. Austrijska mjenjala ju je 16 a engleska 14 puta. 5уајcarska Narodna Banka bila je prisiljena da kroz to vriJeme mjenja kamatnjak svoje notne banke 15 puta; holandska ga je izmjenila 13, francuska 12, a šved-

ska 11 puta. Druge države izmjenile su ga svaka po nekoliko puta. |

Mi ne mislimo ulaziti na ovom mjestu u teoresku raspravu, dali {e bolje radila naša Narodna Banka, što je čitavo to vrijeme ostala na istom kamatnjaku, ne vodeći ni najmanje računa o fluktuacijama novčanog tržišta ili su bolje radile ostale notne banke, koje su svoju kamatnu stopu konstantno prilagođavale prilikama novčanog tržišta. Sama činjenica, da smo mi bili jedina iznimka, govori za to, da naša politika nije bila ispravna.

._ Jasno je, da i u pogledu podjele kredita od strane jedne notne banke moraju postojati izvjesna огтатсепја: јег опа пе тоге, ђех оразпозн teških potresa da pokrije svaku kreditnu potrebu. U drugim državaта, skoro u svim slučajevima, potreba za kreditom regulira se u prvom redu sa kamatnom stopom. Iskustvo je pokazalo da čim je veći kamatnjak, tim |e manja potražnja za kreditima. Radi toga notne banke drugih država, čim se pojavi nešto jača potražnja za kreditima i čim je eskompt mjenica dosegao izvjesnu Visinu, povise kamatnu stopu i tako djeluju na smanjenje uručbenovih mjenica. Ako poduzeta mjera nije dovoljno jaka, ide se sa kamatnjakom tako visoko, dok se he postigle željeni Cilj.

Rriznajemo da je bilo iznimaka, kad kamatna stopa nije bila dovolina da'djeluje na količinu eskompta mjenica. To se je vidjelo najbolje u Niemačkoj za vreme inflacije. Moralo se je pribjegnuti sistemu, kon-

a raspoloženje svojim filija-

tigentiranja to jest da se ie unapred odredio iznos do kojeg pojedini privrednik može uručiti mjenice na eskompt. I u poslijedne vrijeme Njemačka donekle provodi politiku kontigentiranja. Ali je usprkost toga diskont tako povisila, da to povišenje djeluje na smanjenje urudžbe mjenica na eskompt.

Obzirom na prilike našeg novčanog tržišta, kad i veliki novčani zavodi zaračunavaju najmanje dvostruki kamatnjak, nego što ga ima Narodna Banka, jasno je da bi ona u najkraće vrijeme dobila toliko mjenica za eskompt, da bi njen notni kontigent bio u jedan čas prekoračen. Radi toga naša je Narodna Banka pribjegla sistemu kontigentiranja. I to jedno nadasve oštrom sistemu kontigentiranja. Može jedan privatnik ili zavod koji nema kod Narodne Banke odo-

brenog eskomptnog kredita podnijeti na eskompt

mjenicu izdanu po Trbovlju, prihvaćenu po jednoj velikoj fabrici šećera, a naređenu po jednoj prvorazrednoj firmi, on neće dobiti ni prebijene pare, dok će jedan mali zavod iz provincije moći eskomptirati mjenicu sa uslužnim potpisima sumnjive vrednosti, samo ako ima odobreni kredit. Prema tome kod nas može eskomptirati mjenice kod Narodne Banke samo onaj, koji ima odobreni kredit. A ni prvorazredne trgovačke mjenice ne mogu se eskomptirati ako onaj koji bi je uručio, nema odobrenog kredita.

Kako je Narodna Banka postupala kod podjele eskomptnog kredita ne treba na ovom mjestu spominjati. U našoj javnosti bilo je izneseno dosta kritika. Jedan dio Kritike odnosio se je na teritorijalnu podjelu njenih kredita navađajući, da su neki krajevi naročito favorizirani. Drugi su opet iznašali da su mnogi imali kredite mnogo veće nego što je odgovaralo njihovom značenju u našoj privredi i da su kod podjele kredita odlučivali subjektivni a ne objektivni obziri.

Kad bi kamatnjak, uz koji Narodna Banka daje kredite, bar donekle odgovarao kamatnjaku, koji zaračunavaju privatni novčani zavodi, malo bi nas interesiralo kome i koliko ona daje kredita. Ali kad ona podjeljuje kredite uz 6%, a novčani zavodi zaračunaIIIIIIHIIIIIIILIDIIJIIIIILIIIIII|IIIJIJIHIHHIJIIIJIIIILIIIJI} IHIIIIJIIJIIIIIIUIIIILIJILIIINJIIJIUMNIIL/ IIJIIILIJIIIIIHJINI|}

Услед опширне анализе Прометне Банка А. Д, Београд — данашњи број је прошивек на 24 стране, IIIIIIIIIIIJIIILIIIIIIIIIIIIIIITILIIJIJIII PIJU III III III ITIIIJITIIIJIIIIIIFIIIIJIJIIII МАМА IIIIIIIIIIJJIJ|