Народно благостање

отрана 419 НАРОДНО

већој мери ојачају своје резерве као и да рашчисте своје

обавезе и учешћа.

Следећа таблица показује развој најважнијих биланчних позиција у 1927. и 1928. години и то код 11 највећих банака која имају своја седишта у Прагу;

у милионима чешких круна

1927 1928 Главница 1420 1420 Резерве без пен. фондова 581 1062 Учешће 787 839 "Дужници 14.653 15.795 Повериоци 12514 13.772 Бруто - добит 1653 1674 Чиста добит 210 215 Просечна дивиденда у % 7.10 7.70

Из горње таблице види се, да се све позиције веома мало мењају; једино интересантна је позиција „Резерве“, која се је у току последње године повећала скоро за 100%. Позиције „учешћа“, „дужници“ и „повериоци" показују врло мало повећање, што доказује, да су банке веома опрезно поступале.

Ова се опрезност одражавала и у прошлогодишњој ди- |

виденди. Просечно се повећава од 7.10 на 7.70, али ипак морамо напоменути, да су прашке велебанке, изузев Чешке Индустријске Банке и Легионарске Банке, одржале дивиденду од прошле године. Англо-Чехословачка Банка је у прошлој години исплатила своју прву дивиденду од 5% (а остале велебанке плаћале су између 10% и 12%).

Концентрација банака показује у 1928. години важан напредак. Са 1. јануаром извршена је фузија Општег Ческог Банкарског Друштва у Прагу са Ческом Унионбанком. Главни акционари Општег Ческог Банкарског Друштва (Wiener Bamkverein, Socićtć Gćnćrale de Belgique, Basler Handelsbank i Banque Belge pour ГЕбапсет) постају акционари Унионбанке, која је своју главницу у одговарајућој мери повећала. Том се фузијом у знатној мери повећало интересовање западно европских капитала на чехословачком. новчаном тржишту. Веће фузије припремале су се и код .Прашке Кредитне, Чешке Индустријалне и Чешке Комерциалне Банке, али до дефинитивних закључака још није дошло.

Акција око оснивања нових предузећа је у току 1928. године, упркос повољне коњуктуре, веома слаба и незначајна и то из два разлога: све од инфлације имају прашке банке предузећа и учешћа — више мање нездрава које је требало ликвидирати, модернизирати и реализирати. Познато је, да је већи део прашких банака јако ангажован у шећерној индустрији, која је у току последњих година прешла у све већој мери у посјед банака и пољопривредних институција; криза шећерне индустрије тражиће од банака још велике финансијске жртве пре но што буде рационализација потпуно извршена.

Учешћа у другим индустријским гранама слабо су се повећале и то само у оној мери, у колико су индустријска предузећа била приморана да због оскудице капитала повећају своје главнице.

Оно што се код банака не види, то су губитци на потраживањима. Број стечајева нешто се повећао (од 502 у 1927. на 518 у 1928. години) а број нагодба смањио се у истом раздобљу од 2424 на 2145.

Прво полугође 1929. године показује веома повољан развој послова. Живностенска, Чешка Ескомптна и Банка за Трговину и Индустрију повећале су главницу. Према досадањем стању рачуна се, да ће обим послова остати и даље веома задовољив, а да ће се и у повећане главнице исплатити непромењене дивиденде.

БЛАГОСТАЊЕ. | __ Бо 26 Нас је Срба мало у свету, али

смо ми у свако; ; и Никола Бизумић у културне историје човечан___ ства дали по један светски | феномен. Наши листови су

већ забележили, да енглески старатељски судија тражи већ неколико година по сремским селима наследнике Николе Бизумића, берберина, ради испоруке масе, која износи маленкост од 22 милиона фунти стерлинга. Тај се новац налази на чувању код Енглеске Народне Банке (Bank of Enајапф) и гувернер исте банке г. Монтегју Норман бди већ неколико година над том сумом и са страхом У души очекује вест да се пронашао наследник.

Из нашег часописа знају читаоци, да се Енглеска Банка последњих месеци налази у великој кризи услед непрекидног одлива злата у иностранство. Новчаничне банке европске подржавале су код ње годинама велика потраживања, али су 1929. г., као по неком договору, почеле да их подижу и да их у звечећем злату извозе. Највећи извозник злата је Француска и истинољубиви европски листови већ су забележили пре два месеца оправдану сумњу, да је Француска тиме хтела да уплаши Енглеску за предстајућу Хашку конференцију. Хтела је да јој каже: „Ако не попустиш у Хагу, ја ћу ти испразнити злато из подрума Народне Банке“.

И ми смо већ јавили читаоцима пре неколико недеља, да је г. Монтегју Норман провео своје овогодишње ферије у Америци, где је владала тропска врућина. Одмах по његовом повратку, који је уследио пре двадесет дана, јавили су добро обавештени европски листови, да је његов пут у Америку имао за циљ да закључи зајам од 50 милиона долара у звечећем злату, како бавка не би дошла у тај нечувен положај, да изврдава своје обавезе. Пре петнаест дана сило је у управи Енглеске Банке озбиљно расправљено пи- тање да се повећа каматна стопа у одбрану златне подлоге. Попрешила је банка што то није одлучила, јер је одмах после тога њена метална подлога пала на 150 милиона фунти стерлинга, а то је минимум, испод кога се, по мишљењу Канлајфовог комитета из 1919. г. не сме силазити. Таман је зајмом од педесет милиона долара банка успела да створи резерве за евентуална нова плаћања у звечећем злату, кад јој из Београда стиже вест да су пронађени наследници Николе Бизумића. Мора се дакле банка да спрема да исплати двадесетдва милиона фунти стерлинга. Како наш народ одавна није видео златне паре, то и не зна шта значе 22 милиона фунти. Да му кажемо да је то шест милијарди динара неће разумети, али ће свакако разумети, кад кажемо да је то 15 вагона сувога злата. Читав воз! Толико злата (никада није било на територији Србије. За Енглеску Банку 22 милиона фунти стерлинга значи једну седмину целокупног њеног златног стока. То је огромна сума! Никада до данас, од како постоји, није она исплатила толики износ! Двадесет и два милиона фунти стерлинга премаша за 50% целокупан најновији зајам, који је њен гувернер закључио у Америци. То је половина ефективног износа великог државног зајма, на који чекамо већ две године. Сасвим је природно дакле да је Енглеска Банка дошла у велику кризу и да је позвана и енглеска влада у помоћ. Једне новине предлажу да се донесе закон, по коме се не могу исплаћивати наследства странцима. То је противно основним начелима енглеског правног поретка и због тога тај предлог нема шанса. Ова је вероватноћа да ће се наследнику Николе Бизумића упутити делегације, да се замоли да се и даље остави новац у Енглеској Банци. Како. он пак намерава да подигне облакодер у Руми где би могао да смести своју болту, то депутација нема много наде на успех. Ади се свакако мора прибећи пасивној резистенцији, јер на крају крајева није ни право да шест милијарди динара, стечених у Енглеској, преко ноћи оду у Југославију.