Народно благостање

"31 август 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 495.

вишење главнице на 10 милијона круна. Године 1921. услиједило је повишење главнице на 30 милијона круна. Уплата била је извршена само за 3 милијона круна, будући да је из резервног фонда било пребачено 17 милијона круна и издане „гратис“ дионице. Године 1922. повећана је дионичка главница на 50 милијона круна. Године 1923. пако услиједило је повећање на 40 милијона динара. |

Међутим је дошла криза наше шумске индустрије. Код лицитација шуме су редовито биле претплаћене, па кад је дошло до реализације, показао се је губитак. Поготову што је услијед пораста динара и пораста лире продајна цијена из дана у дан бивала мања, док су трошкови експлотације остали једнаки. Код Експлоатације био је и тај посебан случај, да је она кредитирала нека афилирана подузећа, која су претрпјела знатне губитке, пак је коначно она била та, која је те губитке морала сносити.

Половином прошле године закључила је главна скупштина: прво да се дионичка главница од 40 милијона динара обори на 800 хиљада, тиме што ће се номинала поједине дионице спустити од 50 на 1 динар. Друго било је закључено да се дионичка главница повиси од 800.000 динара на 5 милијона динара. То је и проведено тако да сада имамо прегледнију ситуацију.

Експлоатација дрва спадала је у концерн RotbshildGreditanstalt у Бечу док је наша привреда у том подузећу била мало ангажирана Дионице су се до пред неко вријеме трговале на загребачкој бурзи, али до већих трансакција није долазило. Претежни број акција био је у чврстим рукама пак по томе, макар је дионичка главница износила и -40 милијона динара, није било много расположивог материјала. Пред неко вријеме експлоатација је прешла у концерн мр. Фримана, који јој је прибавио јефтиније иноземне кредите и тако знатно олакшао терете. Јер потешкоћа позиције Експлоатације била је у главноме у томе, што је радила са високим кредитима. Није преостало друго него или редуцирати ангажмане или прибавити нова средства, или да би се дио вјересије претворио у дионичку главницу.

Биланца за 3 послиједње године пружа слиједећу слику

Актива 1928 1927 1926 Готовина 974 204. | 86 Ефекти 37.472 38.298 47.955 Роба 1.588 1.491 20.851 Римесе 2.617 2.129 7.530 Инвестиције и инвентар "9.525 9.635 12.135. Дужници 115.666 110.827 125.595 Губитак 54.189 Пасива Главница 5.000 40.000 40.000 Резерве 291 15.030 15.030 Амортизација 3.228 2.534 9.534 Вјеровници 156969 158.156 155.195 Добитак 31 BOE |S

Како видимо године 1927. кад је била учињена једна реална биланца, показао се је губитак од 54 милијона динара. Елиминирање тог губитка извршено је на тај начин, што је отписан резервни фонд од 15 милијона динара и од дионичке главнице отписано је 39.2 милијона динара.

Ну како смо „нагласили, тежиште проблема код Експлоације лежи код вјеровника. Ови изнашају 155 милијона.

· Камати за ту вјересију тешко погађају подузеће. Нађени су У Енглеској јефтинији кредити, ну ипак је износ кредита од 155 милијона превелик за подузеће ових димензија.

Упоредо са отписом губитака морало је ићи и осјегурање нових властитих средстава. Међутим дионичка главница повећана је само од 0.8 на 5 милијона динара или за 4.2 динара. Код дуга од преко 150 милијона динара и потраживања од 115 милијона динара, дионичка главница од 5

милијона динара изгледа нам прениска. Инвестиције не из

нашају много, али ефекти представљају вредност од 37 милијона динара. Држимо да би дионичка главница морала износити око 50 милијона динара, еда се из властитих средстава могу покрити сви трајни ангажмани. Или акције афилираних подузећа које сада има сама Експлоатација, треба пребацити на оне, који финанцирају саму Експлоатацију.

Експлоатација дрва све мање и мање сама прерађује дрво, а све више и више претвара се у једну холдинг компанију. Своју велику пилану у Вировитици предала је друштву „Вирбо“ са главницом од 10 милијона динара. Код тога суделују Експлоатација са 70%, а држава са 30% будући да то друштво има експлоатирати неке државне шуме. : 5 Поред тога постоји и Босанско д. д. за искоришћива.ње дрвета, Бањалука. Скоро се све дионице налазе у рукама Експлоатације. За годину 1927. изказује у биланци при дионичкој главници од 30 милијона динара губитак од 14 милијона динара. Вјеровници су изказани са 74 милијона динара, а то је у првом реду, Експлоатација која финанцира своје афилиације. Ангажман, који је био код Славекса и који је износио 25% акција, био је продан пред неко вријеме. –

Експлоатација дрва водила је и црногорски посао мр. Фримана. Сада се оснива Јадранско шумско VL JL y Дубровнику, које ће преузети тај посао. Ну остати ћеу уској вези са Експлоатацијом.

Обзиром на јако залеђе које данас има. Експлоатација као и намјера енглеских кругова да ухвате јаког корјена у нашој шумској индустрији, перспективе за Експлоатацију данас су повољне. Само ће требати ријешити питање неких афилиација, као и неразмјер између вјеровника и властитих средстава.

БРОДАРСКО АКЦИЈСКО ДРУШТВО „БОКА“ У КОТОРУ

Бока није непозната широј јавности. У њезином се животу одиграо један догађај који је изишао из обима бродарства и пословног света у опште и ушао у криминалистику. Сви су листови доносили извештаје са претреса неколицине бивших чланова управе Боке који су били оптужени од данашње управе за штете нанесене друштву. МИ ми смо о томе доста писали. Сад је све то ликвидирано те припада архиви; Бока је испливала из кризе у коју је била увучена. Санирати једно посрнуло друштво није лака ствар и нема незахвалнијег задатка.

Две су мере најзначајније у томе правцу: прво је продаја брода „Престолонаследник Петар“ за 4,100.000.— дин... Око тога се брода највише било накупило прљавштине и на њему је Бока претрпела губитке. Противредност и ако је нижа од оне која је своједобно дана, ипак је била од користи јер је створила обртан капитал, потребан за санацију.

Друга мера рационализације и санације састоји се у продаји брода „Војводина“ који има 596 Б-то тона, 425 индицираних коњских снага а грађена је 1929. год. Но овај брод није одговарао потребама друштва, нити је солидно саграђен, употребљен материјал био је врло лош. Пловидба, коју Бока негује искључује потребу за тако тешким бродом. Поред тога према подацима које смо добили брод је продан врло повољно.

Предузимајући мере за санацију друштва, управа је истовремено проширивала посао. У току 1928. год. она је купила 4 брода а то је био цео пловни парк „Јадранско-Ока- дарске Пловидбе“ која је била својина Српско-Арбанске Банке на Цетињу. То је друштво одржавало везу између Јадранског Мора и Скадарског Језера. Како је Которски Залив крајња јужна тачка линије на којој ради Бока, то. је сасвим рационално да исто бродарско предузеће преузме и одржава бродарство на Бојани и Скадарском Језеру. Бока. је у овом послу потпомугнута и од стране државе, јер је