Народно благостање
Страна 488.
напусти професуру, да би могао остатак живота да посвети сређивању свога дугогодишњег научног рада и израђивању свог система Политичке Економије. Последњи пут пре светског рата био сам с њиме у фебруару 1914. год. Немогући да се помирим с идејом да напусти катедру, човек, који је од свију својих стручних колега имао највећи број слушалаца из целога света, покушао сам да га одвратим од те намере. Он ми је одговорио да се није устезао никада у животу да силази у арену борбе политичке и социјалне, али да мисли да нема права да умре као глумац, не оставивши доцнијим генерацијама резултат свога проучавања друштвене привреде за скоро пола столећа.
Поново сам га видео 1919. год. Он више није.
био. активан професор. Повукао се, пошто је узео за наследника највећег социолога Немачке за последњих сто година, политичку памет какву је икада Немачка дала, свог љубимца Макса Вебера. Кад сам се видео с њиме 1919. год, Вебер је био већ међу мртвима, а на његовом месту седео је Адолф Вебер, који данас сјајно чува Брентанову традицију.
За време светског рата Брентано тако-рећи ништа није радио. Либералан до сржи, пацифиста и филантроп, он је боловао за све време светског рата. Крвопролиће на фронту и беда у позадини зараћених народа тако су силно утицали на њега, да су били ослабили његов интерес за Политичку
Економију. То се најбоље види на његовом књи-.
жевном раду одмах после рата: он носи више по-
литички карактер. Али, у колико је веће било од-,
стојање од светског рата, у толико се више Брентано, у самоћи, у својој вили на лепом језеру Кимзе враћа Политичкој Економији. Тада је имао већ пуних 80 година. Почео је са сређивањем и допуњавањем својих ранијих радова. Припремио је ново издање „Аграрне Политике“ и издао две књиге и то: „Привредни човек у историји“ и „Основни конкретни услови народне привреде“. Затим настаје једна пауза. Брентанове очи почињу да попу-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 30.
штају. Лекари констатују опасну болест штар и
· подвргну га операцији. По повратку кући почиње
он да ради своје највеће дело. Пре две године изишла је прва свеска тог дела под насловом „Историја економског развића Енглеске“. __
Очи поново попуштају, лекари поново констатују исту болест и поново га оперишу. Он се враћа кући и у 83 години живота, са младићском енергијом продужава рад, претурајући по старим књигама и новинама (због чега је чак биои у Енглеској). Као што рекосмо, пре кратког времена изашла је последња свеска тог дела. Брентано је између 82—85 године свога живота написао дело, у коме свака страница тражи обилну документацију, која претпоставља. огромну начитаност. Дело има преко 2.000 страница. | Последњи пут сам га видео у октобру 1928. г. Завршавао је трећу свеску. На пултовима лево и десно, као и на столицама око новог писаћег стола, стајало је безброј књига отворених, већином енглеских из ХУШ века. Његови многобројни пријатељи и ђаци из Енглеске слали су му редовно на послугу сваку књигу, коју је зажелео. Говорили смо о народима, о облицима владавина и о људима, који народом управљају. Може се замислити, шта се све може чути од великог човека, који је провео 3 године у непрекидном додиру са политичким животом Енглеске кроз цео Нови Век. Пре вечере позвао ме је да прошетамо парком. Пошао је гологлав, па исто урадих и ја. После '/, часа хода осетих хладноћу на глави, па стидећи се да узмем само ја шешир, запитах, да му није хладно. Његов одговор био је негативан. Као што су грчки филозофи радили, тумачио је он идући, живот у светлости догађаја из прошлости и садашњости разних народа. Брентано ради и даље. Нежна нега од стране његове кћери и помоћ његове секретарице олакшавају му посвећивање науци. Можда ћемо 24. децембра ов. год., кад буде напунио 85 година живота, добити ново дело из његовог пера, вероватно о трговинској политици.
Брентано је цео свој век дао 0
Vest o zaostavštimi Nikole Bizumića u Londonu od G milijardi dinana bila je tako prijatna za jedmu vrstu naših раtriota, da smo se dugo ustezali da, im pokvarimo iluziju. Jer je Vost, i po iznosu sume, i po svim ostalim okolnostima, bila toliko fantastična i neverovatna, da је bila naša dužnost da, to zabeležimo. Mi smo tO пора ua VIIO mežnoj fommi, ta:ko da su ini, koji pate od velike mašte našli u tom potvrdu prvobitne vesti.
Iz čiste ljubavi 'psema bližnjemu mi 'saosećamo ia, njima usled vesti, koju je donela »Politika« od 28. OV. m. da od ma«једе ла Bizumićevog mema mišta; (da on nije umro 1906. с. Као fabrikamt mašina та šišanje, već 1916. g. u bolnici kao 'siromašan berberin. I kako je crnogorski običaj vrlo pametan, да, „56 мека. гајов обали п stihove i odkuka, 60 5та0 mii zamolili mašeg kućnog pesnika da to uradi i On nam je stavio na raspoloženje sledeće wtihove:
Što ja čuh, što ja čuh, JI me vana iluh? Bizumić Nikola,
Umro siroma?
Jedna žalost i jedna radost
ГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Spravu za, šišanje Nije našo on! Pnopade imanje TI put za London ! Naš narod kaže: gde je mesreća tu'i sreće ima, tako je i sa nama: u ovim teškim danima. Gotovo istovremeno ikad je pu-
ela; vest, o zaostavštini ·Nikole Bizumića-diooneo je. jedan od vade-
ćih evropskih finansiskih listova »L” Information« sledehu vest 17 Grčke:
Pour Pexploitation d'une riche mine d'or de ја Тћгасе. — Des nćgociations omt ćtć engagćes il y a quelques jouns а Athčnes en vue de lexploitation d'ume mine d'or trčs riche de ја Thrace, situće prčs de la localićć de Aret-Gisa, prčs de Ја frontičre yougosla.ve. |
L'mitiative de ces nćoociations a, ćtć prise par la SUCCUTsale :d'Athčnes de la banque amglaise qui adferme cette mine. Le proprićtaire (de la, mine est un Serbe. |
Suivanit, les езшталоте (des experts, la, valeur de cette mine :d'or se monterait 4, 5, milioni де schilings autniohiens.,
Prevedeno ina naš jezik glasi: |
»Za. eksploataciju jednog bogatog zlatnog majdana u Тта-