Народно благостање
Страна 504.
Индекс коштања живота
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
6
Број 31. _
за Јули 1929. године
= само за животне намирнице —
Наставља се пад цена, као што се то види из следећег прегледа.
5» је а | 25 == век |56Е = оодјосој_ '=Е-|=- 256 RE АЕ УМ а 8 | IJ = - 2: = 2125 пега Sz |Q = 5» ајг љејб ~ЕЕ || <г->»= ЊБеве= 1. Београд |380.71) 388.49] — 2.00 | 352.56 1- 7.98 2. Загреб |360.44|363.81| — 0.93 | 359.12 — 0.36 3. Љубљанај 367.68] 370.93] — 0.88 | 364.38 — 0.91 4. Сарај ево | 348.40] 363.38] — 4.12 | 358.14 — 212 5. Сплит |354.80] 346.55] -- 2.38 | 342.37 + 3.63 362.41) 366.69) — 1.115 | 355.31 — 2.00
Са јединим изузетком Сплита опажа се, дакле, смањење цена у свима осталим велеградовима те је тако просечни индекс у току месеца смањен за 1.15%.
Међутим, с изузетком Сарајева, сви остали градови имају веће цене од одговарајућег месеца прошле године, тако да су просечне цене тачно за 2% веће од прошле године.
Београд је још увек најскупљи: ниво цена је готово за 83% скупљи од прошле године. На друго место дошао је овога пута изузетно Сплит. Сувише би нас далеко одвело да тражимо узроке ових локалних појава у појединим варошима.
Za unifikaciju bankarske statistike
Povodom objave dveju bankarskih statistika
Mi nismo baš zemlja, koja raspolaže usavršenom privrednom statistikom, pa je zbog toga svako prikupljanje, sređivanje i objavljivanje novih statističkih podataka iz pojedinih grana naše privrede veoma koristan i potreban posao. To je van svake sumnje. A kad objavi statističke podatke jedna organizacija, koja važi kao stručna i u to pozvata, onda se ovakvom statističkom materialu pridaje još i ашогтануап Каrakter. U objavljenju statističkih pregleda o stan|u naših banaka u 1928 godini imali smo u prošlom mesecu čitavu inflaci|u: ništa manje od tri statistike. Prvi statistički pregled bio je sastavlien u našoj redakciji), ali kako |e on imao specifičan cili, to |e ovaj pregled obuhvatao samo glavne pasivne bankarske pozicije kao što su to: glavnica, rezerve, ulozi na štednju i poverioci (dugovanja po tekućim računima). Druga dva pregleda sastavljena su od beogradskog i VOjVOđanskogp udruženia: banaka; prvi potpuno nezavisno od drugog. Posmatrajući pregled beogradskog udruženja banaka, koji sadrži i uporedjenja za poslednje tri godine, odmah se primeti, da nije potpun, |er nema ·podataka za Vojvodinu, koji za vreme sastavljanja pregleda |oš nisu bili prikupljeni. U medjuvremenu je vojvođansko udruženje sredilo podatke banaka svog područja i sa svoje strane sastavilo nov, sada kompleian pregled. To je bilo potpuno izlišno, jer bi bilo jednostavnije, dodati pregledu beogradskog „udruženja loš i vojvodjanske podatke.
Mi smo s naše strane obe statistike sravniti i na- · šli, da se podatci nikako ne slažu. Ne slažu se ni u sa-
U članku: Naše siromaštvo u kapitalu — »Narodno Blagoзђапје« 04 8. avgusta, broj 926. strana 419.
moj klasifikaciji. Beogradska statistika iskazu|e osim broja banaka — jedanaest bankarskih bilančnih pozicija a vojvođanska petnaest, koje su podeljene u aktivne i pasivrie bankarske poslove. Oba izveštaja su bazirani na uobičajnoj teritorijalnoj podeli (po: zemljama) naše države ali ipak postoje izvesne razlike u grupaciji pokrajina. Bosna-Hercegovina, Slovenija, Dalmacija i Vojvodina u oba izveštaja iskazana su zasebno. Beogradska statistika deli Beograd od Srbije i Crne Gore a Zagreb od Hrvatske i Slavonije (sa Sremom), dok iskazuje vojvođanski izveštaj Beograd zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom u jednoj cifri, Zagreb sa Hrvatskom i Slavonijom ali bez Srema i Srem zasebno. Ovakva razlika u teritorijalnoj podeli ne igra nikakve važnije uloge, |er se status jedne ili druge pozicije može jednostavnim i običnim sabiranjem svesti na željenu zajedničku teritorijalnu bazu. Ono što je izazvalo naše čudjenje, je drugo. Uporedivali smo: pojedine pozičije, i našli da Se роdatci pozicija:za Beograd, Srbiju i Crnu Goru potpuno slažu. Do poslednje pare. Ali se ne slažu pozicije ni za Sloveniju ni za Bosnu i Hercegovinu. Kod Hrvatske pokazuju pozicije »blagaina« i »nepokretnosti« razlike, dok su sve ostale pozicije kongruentne. Ža podatke iz Dalmacije postoje razlike u pozicijama »blagajna« kao i »tekući računi, zaloge i roba« a sve ostale pozicije u obadva su izveštaja jednake. Posto{|eće razlike veoma su velike i variraju u stotinama miliona dinara. |
Prema tome imamo dve kvazi — zvanične statistike o stanju naših banaka za 1928. godinu, koje se ne slažu. Koja statistika je dakle tačha i kako je uopšte moglo doći do takvih razlika?
телефон: Првокласни Шлески Угаљикокс goummae a MpoMor UMM,
27-58.
Београд, Дубровачка 314. ~
за домаће потребе, етажно и централно грејање. —