Народно благостање

Страна 518

Ona se trudi da nadnice ne budu tako niske. da se ргоduktivitet radništva oslabi. Izvozna. trgovina ima i arugih koristi od ovoga stanja: nema poremećaja usled štraikova i spolini kupci mogu da prave kalkulaciju računajući sa sigurnom isporukom robe. Kad se u drugim zemljama pojave štrajkovi, žtalijanska.industrija popunjava prazninu. Još jedan povoljan momenat za spolinu trgovinu koji treba pomenuti, je stabilnost lire, kojia omogućava industriji sigurnu kalkulaciju. Pitanje stanovništva i politike talijanske · vlade u tom pogledu u budućnosti leži, u koliko mi to možemo da ocenimo, na polju agrarne politike. Politika melioracije (Bonifica Тагегтаје) t. |. Donificiranie sa svima potrebama (stan, zgrade, koševi, štale, putevi, vodovod, železnice i pristaništa), kako ju je smislio Musolini i predao na izvođenje priznatom ekonomisti Alberto de Stefani, otvara agrarnom problemu Italije nove izglede. Ta politika bonificirania pruža 3 važna rezultata:

1.) Povećanje agrarne proizvodnje. U vezi s tim

2.) Mogućnost zapošljavanja viška stanovništva. Pošto Bonifica Integrale krči zemljište i istovremeno sanira ono, koje se do sada iskorišćavalo, to će ona dvojako da omogućava zgušćavanje stanovništva: a) omogućavaniem daljeg koloniziranja i b) i povećanjem

Индекс цена на велико за месец ав

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Број 32. _

гергодиксопе snage stanovništva, koje je do sada živelo i radilo pod tepovolinim uslovima.

8.) Intenzifikaciju izvesnih industriskih grana. Melioracija zemljišta pruža talijanskoj teškoj industriji opsežno zaposlenje. Sa svojim disciplinovanim radništvom ona će proizvoditi svu novu potrebu za poljoprivrednim mašinama i mašinama za prerađivanje viška sirovina. To će dati impulsa potpunom savladivanju radničke bezposlenosti, koja u ostalom u Italiji i nije tako ozbiljna, i ukloniti zastoj u rađanju, koji se primećuje u velikim gradovima. Svakako težnja za snabdevanjem domaćom proizvodnjom, t. |. za emancipacijom od inostranstva, pa čak i stvaranje viška radi izvoza, ima za glavni cil| povećanje produktiviteta nacionalnog ekonomskog prinosa.

Hitno je potrebno unapređenje poljoprivrede u Italiji. To je najsigurniji način da se umanji deficit spoline trgovine. Pa ipak je u poslednje vreme baš izvoz poljoprivrednih proizvoda popustio. Tu su đejstvovale dve vrste uzroka, rđava Žetva i povećana potrošnia u zemlji. Poslednie pak usled povećanja stanovništva, usled jačeg impulsa života i najzad usled nedovoline štednje. Ovde leže mnogobroini problemi od dalekosežnog značaja; to su najvažniji problemi talijanske ekonomske politike, ali i od velikog teoriskog značaja.

густ 1929. год.

Маказе у корист индустрије, а на штету пољопривргде, све су оштрије

Све док се не утврде дефинитивно резултати |

овогодишње жетве (и то не само у нашој земљи, него и код потрошача наших продуката и код наших конкурената, који заједно са нама подмирују ову потрошњу) цене се налазе у сталном покрету. Напротив у групама индустриских и колонијалних производа опажамо већу стабилност, као што се види из следећег упоређења.

Број продуката, чије су цене остале непромењене: Група број продуката У јулу "у августу у групи | T—III. 42 8 4 IV— VI. 44 | 26 25

Међутим, и ако је у месецу августу забележено више промена, ипак оне се нису одразиле у каквој наглој измени тоталнога индекса, као што је то био случај у месецу јулу: тотални индекс само је незнатно пао од 96.72 на 95.80 у односу

према јануару 1929. године, а за поједине групе продуката индекси изгледају овако:

јули август

1: Пољопривредни производи: а. 663 прераде 78.93 71.48

6. прерађени 95.78 96.10

П. Стока и сточни производи: а. жива стока 108.76 104.43

6. сточни производи 92.901 99.483

Ш. Поврће, воће и производи 109.79 112.13

ТУ. Гориво H MaBHBO 90.64. 90.09 У. Колонијални производи 100.36

У Индустриски производи:

а. дрво и грађевински „материјал 104.59 102.07 6. метали 96.97 96.88 в. остало 92.58 92.74

96.72 „95.80

Знатније одступање од опште тенденце за смањењем цена опажамо само у групи Ш. поврћа и воћа, где су поскупиле шљиве и ораси; и у групи сточних производа, где су порасле цене за све врсте сирове коже, па-и за прану вуну. Пораст цена у групама | 6., прерађених пољопривредних продуката и УГ. в. осталих индустриских продуката, безначајан је.

Ако је и поред свега тога тотални индекс цена ипак показао смањење, ово долази, у главноме, отуда што се наставља нагли пад цена код непрерађених пољопривредних продуката, који су пали на 71.48% од јануарског ниво-а. Нарочито треба подвући и тај факат, да је наступило смањење цена и за живу стоку, што је, ван сумње, у вези са обиљним родом сточне хране и јевтиноћом житарица, које могу да послуже као сточна храна.

Маказе између цена житарица и цена за индустриске производе, све су оштрије, јер цене за пољопривредне производе падају брзо, а оне за

98.52 | индустриске споро.

телефон: Првокласни Шлески Утаљ иКокс Дрдштао зо Поонет Угљи,

27-58.

за домаће потребе, етажно и централно грејање. .

Београд, Дубровачка 31.