Народно благостање

Страна 549

АНАЛИЗА

DRACH, INDUSTRIJA DRVA D. D., ZAGREB

»Drach«, industrija. drva, jedno je od maših majvećih šumskih poduzeća. Osobito ako uzmemo u obzir izvoz tvrdog drva. Posjeduje dvije velike pilane. Jednu u Capragu kraj Siska, gdje je ranije bila i centrala, poduzeća, a drugu u Virovitici.,

Kao dioničarsko društvo „rotokolirano je tek 1991. Međutim ono postoji veoma dugo. Centrala, poduzeća, je zapravo u Beču i preko Beča vrši se gros operacija. Beč financira poduzeće i Beč u glavnome vrši prodaju.

Pored centrala u Beču i Zagrebu posjeduje vlastita iskladišta drva u Anversu, Barceloni, Pešti, Buenos Airesu, Chozenu, Rijeci, Sušaku, Glasgowu, Hullu, Liverpoolu, Londonu, Parizu, Pragu, Regensburgu i St. Margarethenu u Švajcarskoj. Po tome vidi se, da isravno izvozi u skoro ave zemlje koje dolaze u obzir za izvoz пазес tvrdog: drva. U inozemstvu, u prvom redu u Епgleskoj, ima za slavonsku hrastovinu ime, koje vrijedi kao neki · тама znak. | |

Poduzeće je osnovao Mavro Drach iz Beča. Danas je na čelu poduzeća njegov sin Arthur, koji je i predsjednik dioničarskog društva, koje je preuzelo sav Drachov posao u našoj državi. Dionička glavnica iznosi 10 miliona dinara.

Bilanca za tri poslijednje tri godine pokazuje slijedeću sliku:

Aktiva 1928 1927 1926 Blagajna, efekti, mjemice 7.608 14.964 12.532 Investicije 25.887 28.717 29.243 Šume i drvo 69.401 51.822 53.210 Dužnici 121.855 91.822 58.570 Pasiva |

Dionička glavnica, 10.000 10.000 10.000 Кететуа, 850 760 693 Amortizacija 6.876 4.875 3.875 Vjierovnici 205.294 165.051 129.840 Dobitak 1.485 1.280 1.367 Ukupni iznos bilance 225.561 182.718 146.557

Bilanca, »Dracha« zaslužuje jednu posebnu градији. Јпуеsticije koncem 1998. iznogile su preko 90 miliona dinara. Nasuprob tome vlastita sredstva iznose samo 10 miliona dinara. Oko · 80 miliona. dinara, investirano je iz raznih kredita. Ovdje to па prvi pogled ne bi smetalo, jer te kreditne i onako daje kuća Drach iz Beča, pak je sporedno, dali glavnica iznaša 50 miliona, dinara više, a, vjerovnici 50 miliona manje, kad jedne i druge рате даје

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 58.

БИЛАНСА

uprava, dofično direkcija, razvija znaikmnu 'djelatnost. Nema veće licitacije drva ma ikojoj ne sudjeluje i »Drach«. A ostavlja i takoуе cijene da u mnogo slučajeva bude i dostalac licitacije. To mu naravno omogućuje i činjenica, adda mu istoje na raspolaganju neograničena sredstva.

МОСТЕР, ТВОРНИЦА ЛАКА И БОЈА JI. JL, 3ATPEB

По Уједињењу и Ослобођењу, кад смо добили властито царинско подручје од 12 милиона становника, подигле су се код нас особито у ери инфлације, многе индустрије, на које раније нисмо могли ни мислити. Ове те творнице биле су од првог почетка замишљене у великим димензијама, као да смо преко ноћи хтјељи надокнадити све оно, што смо стицањем прилика били пропустили.

Tako је дошло и до „Мостер, творнице лака и боја“ у Загребу, која је основана године 1920. са дионичком главницом 'од 5 милиона круна, Децембра 1921. дионичка се главница повисују на 10 милиона круна, а у јануару 1923. на. 20 милиона круна, односно 5 милиона динара. Године 1924. закључно је повишење на 10 милиона динара, ну проведено је само до 7 и пол милиона, динара.

За ове ово вријеме била је исплаћена и примјерена дивиденда. Године 1921. са 6%, године 1922. са 8%, а године 1923. чак и са 10%. Међутим године 1924. дивиденда износи само 6%, да се идуће године сасвим обустави. Године 1926. имамо чак исказани губитак од 6 милиона динара, и санирање подузећа била је једна неодгодива потреба.

У нашој држави, Словенија има добро развијену индустрију боја и лакова. Поред тога, увозна царина за боје и лакове није била тако велика, да је могла запријечити импорт из иноземства и то у знатним количинама. Кад се је 1924—25 у западним дјеловима државе појавила дефлацијона криза, била су погођена многа индустријска подузећа па и Мостер. Конкуренција иноземства била је знатна, а и домаће творнице биле су у међусобној борби ради тржишта, које је апсорбирало све мање и мање робе. У многим артиклима које је фабрицирао Мостер, показало се је да су складишта препуна, и да их се је могло прочистити само уз осјетљиве губитке. У једну ријеч, Мостер је показивао све одлике једног новог великог подузећа, које се није могло снаћи у приликама. Можда ни ондашње водство није било потпуно дорасло ситуацији. ;

Биланца за три послиједње године пружа слиједећу слику.

jedna te ista osoba. Njoj je svejedno koliko dobiva, u ime divi- ArnhBa 1928 1927 1926 Чепде, а, MOO na Kan та, produjmiljenč iznose. LOLA 25000. OJO 15000 U zemljama, u kojima ne postoji porez na Tentu, taj način Бри 83.000 83.000 07.000 primenjivanja može biti štetan po fiskalne interese. Ali kod nas | 000, postoji taj poreski oblik i firma Drach je obavezna da mlati po- Земљиште : E а Tez na svu kamatu, koju plaća svojoj bečkoj centrali za poruče- Зграде 4,767.000 4,992.000– 4,992.000 ni kredit. ) Стројеви 8,490.000 3,345.000 3,345.000 ја razvitka pojedinih pozicija Drachove bilance možemo · Инд. пруга 139.000 139.000 139.000 vidjeti kakova je konjuktura 'kod naše industrije tvrdog drva. Инвентар 358.000 330.000 330.000 Pred dvije godine Drach je za svoj posao trebao kredita wvoje La 4,891.000. 4,653.000 4,849.000 S : SPa i Ду ц , centrale za. 130 miliona, dinara, dok ih je koncem 1998. trebao već i 000 000) 6000 205 miliona. Šume i drvo porasli su та 16 miliona, a dužnici čak Мјенице : : | :Е + za, preko 60 miliona dinara. Залихе 5,471.000 | 6,550.000 7,593. Drach u poslijednje vrijeme, osobito od kada je pomladjena Губитак 61.000 104.000 · 6,003.000 ЗАПРЕБ метра љана „А.Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ | vadkorm spoj ТЕЛЕГРАМИ: ЗАСТУПНИШТВО БЕОГРАД, КНЕЗ МИХАИЛОВ ВЕНАЦ 13-14 ТЕЛЕГРАМИ:

ТЕЛЕФОН 5-78

ШКОДОВКА, ЉУБЉАНА ТЕЛЕФОНИ: 29-36 и 27-37

ТЕЛЕГРАМИ: ШКОДА БЕОГРАД ИЗРАЂУЈЕ СВЕ ПРОЈЕКТЕ И ШАЉЕ НА ЗАХТЕВ СВОЈЕ СТРУЧНЕ ИНЖИЊЕРЕ

ШКОДА ЗАГРЕБ ТЕЛЕФОН 41:97 _