Народно благостање

28. септембар 1929.

јавне тел ЕЦ.

Nemačka industriska aristokracila održala ie 20. septembra u Diseldorfu svoju godišniu |L skupštinu. Po običaju, prvi rea ferent je bio sam predsednik, taini savetnik Dr. Duisberz. U niegovom vrlo interesantnom

Тацит! детокга це

govoru nalazi se iedna rečenica, koiu treba naročito istaći.'

Ona szlasi: »nove generaciie poduzetnika moraiu se stalno regrutovati iz kruga radnika i nameštenika, da bi dobili svežu krv, inače poduzetnici su u opasnosti da se abonošu«.

Последњих дана стижу врло повољне вести из наших пасивних крајева: Далмације, Босне и Херцеговине а нешто мало и Црне Горе. Појавили су се туристе у групама као скакавци, поједине групе износе 250 до 400 лица. Туризам је ове године лостигао незапамћене размере, Наши домаћи бродови нису у стању да савладају пренос туриста те су и талијански бродови пуни путника за пристаништа на нашој обали. Туризам је једино сигурно средство за побољшање економског стања наших пасивних крајева. Не мислимо тиме, да треба цео свет непосредно да се ода туризму, али је туризам моћан подстрек за врло многе привредне гране, које иначе у тим крајевима не рентирају. То важи нарочито за сточарство и хотелску индустрију. Страних туриста у нашој земљи има две врсте: једни су стално у покрету, а други мирују на морској обали.

Силан полет туризма код нас

Ми смо у једном од ранијих бројева одговорили Талијанима, који су се уплашили, да им Југославија не од_ узме туризам, да ће туризам на Јадранској обали све више да расте, јер је она географски и климатски индицирана за туризам Средње Европе. А што се тиче амбулантног туризма, он има више изгледа код нас, јер су лепоте Херцеговине, Црне Горе и позадине далматинских обала несравњене. Швајцарска и Аустрија; наши велики конкуренти, имају толики прилив туриста у својим планинским пределима, да се може рећи да су већ сатуриране; препуне су железнице, препуни хотели.

Али је још незгодније за туриста кад нема на шта да легне, ни воде да се умије. Може се рећи да је подизање хотела и спровођење водовода и канализације на далматинској обали исто тако хитно као и уређење нашег саобраћаја. Тиме бисмо успели да збринемо наше пасивне крајеве и да обратимо пажњу и осталим крајевима. Сви су листови донели ових дана вест, да се у Шибенику вода продаје. Прича се као куриозум, да се људи умивају минералном водом. Може се мислити колико има неумивених. Немогућно је одржати туризам у нашој земљи ако се та три питања: хотели, водовод и канализација не реше што пре,

Енглески премијер Макдоналд дао је пред свој одлазак из Женеве листу »Реш Рапзјеп« следећу изјаву о енглеско-француским односима: Епјепје согфаје је облик спољно-политичких односа, који спадају у ратно и прератно време и на њезино место треба да наступи „уска сарадња", која несме имати оштрицу уперену против једне треће нације. Пре парламентарних избора превладавало је у свим енглеским круговима убеђење, да политика Вел.-Британије према Француској не носи обележје сарадње, већ извесну потчињеност, и да се енглеска политика налази у зависности од француске. Ово убеђење било је толико снажно, да је реакција мо-

Ново доба

гла да постане врло озбиљна. Била је потребна промена,

али не духа, већ метода држања, тако да Велика Брита-

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 557

нија постане свесном, да је њезина сарадња потпуно добровољна, а не можда наметнута.

„Ми сада не смемо да мислимо онако, како смо мислили у прератно доба. Наше мишљење треба да одговара новим приликама послератног духа. Стога морамо и говор прилагодити новом времену и новим идејама. Речи „уска сарадња“, одговарају дубоком пријатељском осећају, који гајимо према Француској, и уверен сам, да ће ова сарадња бити дуготрајна. Никада нећу помислити, да склопим савез са било којом државом, из којег би била искључена Француска, или који би био њој непријатељски.

Iz iednog kralievskog dekreta vide se cilievi španske vlade na području zaštite privrede. Sem «&uvodienia monopola i ograničenja uvoza, španski narod treba da upotrebliava što više domaćih proizvoda. U tu svrhu osnovaće se jedan komitet, koji će biti podelien u dva родгедјепа одејепја 1 to u odbor za nadziranie i зтаnjenie uvoza, koji ie ovlašćen, da potrošače stranih proizvoda kazni novčanom globom od 5% do 100%, dok će drugi odbor davati povlastice za propagandu kod železnice i kod parobrodarskih društava. Ova je politika u gruboi suprotnosti sa duhom mediunarodnih ugovora a speciialno trgovinskih.

U znaku ekonomskog zbliženia evropskih država

Врло угледни економист, професор Адолф Вебер (Минхен) пише у „Ргадкштег 2еапо': „Последице рата и строги мировни услови, који су погодили Мађарску, спустили су се целом својом тежином и на њезину престоницу. Непосредно пре рата, 1914. год., Будимпешта је узела један огроман зајам у висини од око 134 милиона марака, са укамаћењем од 4#6% и амортизацијом иа 50 година, који је служио пре свега за изградњу електричне и гасне централе и водовода. После рата будимпештанска градска управа добровољно је пристала, да једна комисија поверилаца испита финансиско стање града, из чијег извештаја је дошло до остендског уговора, по коме се камата од 1. 1. 1926. до 31. ХП. 1930. плаћа са 75%, а од !. [. 1981. даље у пуном износу. До 1934. неће се вршити амортизација. Последњи рок за исплату амортизације продужен је до 1. [. 1984. За осигурање извршења ових обавеза град треба да уплаћује бруто приходе од електричне и гасне централе и водовода на нарочити конто који ће бити вођен код једне будимпештанске банке за Швајцарско банкарско друштво.

И Букурешт је осетио дејство рата и инфлацију, која му је следила. Али сада се поново већ свуда осећа свежи живот; у свим правцима отварају се велике перспективе за будућност, Овогодишња изванредна жетва у Румунији донеће и престоници обилан материјалан благослов. Упркос овим повољним условима румунски главни град, неће никако да валоризира своје предратне дугове, тако да ће ускоро доћи до једног међународног скандала. У регулисању дугова Немачка је Румунији излазила у сусрет чак : 0 самопрегоревања, подносила је жртве да отстрани спорга питања, нарочито у спору ради новчаница Вапса Generale. Величина жртве види се споља у томе, да енглески делови румунских прератних дугова нотирају на лондонској берзи са 45% док напротив исто тако добри немачки румунски прератни зајмови само са 9 односно 15%. Узалуд су настојале емисиске куће, да се букурешки зајмови претресу заједно са општим утаначењима са Румунијом. У главном се ради о обим букурешким градским зајмовима из 1895. и 1898. год. У златан карактер никада се није 03биљно сумњало, а нарочито не може се сумњати сада, после дефинитивне одлуке, коју је недавно изрекао Хашки

Једна честита општинска управа