Народно благостање

Страна 604

Pod firmom Jakov Poper i Sinovi protokolisanom u Sent-Miklošu u Madiarskoi i Frankfurtu u Nemačkoj, ona je smatrana za lilednu od nailačih trgovačkih firmi sa životnim namirni-

cama, čiii ie kapital išao u milione.

Posle svršetka rata Sent-Mikloš ie pripao Rumuniii, a Rumuniia ie sve do kraia 1923. godine održavala zabranu izvoza jaia, živine i životnih namirnica u opšte. Nemačka je pak s druge strane ušla u poznatu inflacionu krizu, tako da je niezina kupovna snaga za proizvode inostranstva bila i suviše slaba. Sve do početka 1924. godine, niie se u opšte moglo uvesti ni iedno jaie u Nemačku. Želeći, da se vrate očevom poslu, za koji su bili organizovani, Poperi se obrate Ju„goslaviji, koia ie prva u Evropi odobrila izvoz jaia, pored Bugarske. Tako ie došlo do čuvenoga koncerna Braća D. Mihailović i komp., kome su pripadali oba brata Popera, Šumaher i ioš nekoliko velikih izvozničkih kuća Jugoslaviie.

To ie bila naiveća izvoznička firma za jaia i živinu u Srednioi Evropi, imala ie stanice u Jugoslavii i Bugarskol.

I ako је posao bio iz početka dosta rizičan, zarade su u to doba bile vrlo velike i firma ie za “dve tri godine posle svetskog rata napravila ogroman kapital tako, da kad ie fir< ma Braća Mihailović, želeći da raskrsti sa stranim ortacima, izazvala razortačenie, Jakov Poper i Sinovi primili su na ime Svog ortačkog udela velike sume u švaicarskim francima.

"Treba napomenuti, da firma ima u Sent-Miklošu ogromno nepokretno imanie, pivaru i raznih drugih objekata, a da Maks Poper u Frankfurtu ima nepokretnosti i da ie zainteresovan u Frankfurtskim bankama. Jakov Poper i Sinovi zaradjivali su u zdravoi valuti onda, kad u Nemačkoi nije bilo mnogo industriialaca, koji su mogli da se pohvale sa velikim zaradama u zdravoi valuti.

Kad ie posle stabilizaciie nemačke marke u jesen 1923. godine postala Nemačka ponova jak uvoznik živine, a naročito jaja, firma Jakov Poper i Sinovi dograbila se blagovremeno tog posla i već u maju iste godine pravila ogroman obrt. Ona nije uvozila robi samo iz Rumunije, upravo te robe uvozila je naimanie, ali ie bila kupac raznovrsne strane robe na evropskom tržištu.

Pre nekoliko dana doneli sn nemački finansiiski listovi vest, da ie firma Jakov Poper i Sinovi obustavila plaćanja, i da uzrok teškoća leži u njezinim rumwinskim poslovima.

Mi smo se malo duže zabavili istorijom ove firme zbog toga, što ie ona simptomatička za sudbinu posleratne frgovine jajima.

Kad su godine 1926. braća D. Mihailović, izvoznici јаја i živine, obustavili plaćania, bilo. je vrlo mnogo liudi u Beogradu, koji su smatrali to za iedan manevar i koji nisu hteli verovati u iziavu imalaca firme, da su u trgovini jajima izgubili sav svoj veliki kapital. Dalja istorija likvidacije ove stečaine mase uverila ie naineverniie, da je stanie: onako, kako Su ga sopstvenici prestavili; ali ie bilo mnogo niih, kojima nikako nije moglo. da ide u glavu, da firma tako bogata kapitalom, može da izgubi tako velike sume u trgovini iailma. MI ćemo se vratiti ioš na. pitanie o riziku u. medjunarodnoi #'20vini jaiima, o kojoi smo već pisali; ali ie slučai firme Jakov Poper i Sinovi dobro došao, da na. njemu, kao na klasičnom primeru pokažemo koliko ie riskantan tai posao, i kako u prirodi posla a ne u krivici trgovaca leži poiava koju smo već konstatovali u ranijim brojievima; naime, da se od velikog broja Jugoslovenskih izvoznika jaja iz 1910. 1920: 1 1921. godine, niie održala, ni jedna: trećina,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 87.

Од како се заоштрила борба између фашиста и радника у Аустрији, економске се прилике нагло погоршавају. (Можда ће се још неко наћи, који ће тврдити, да је и криза Хипотекарног кредитног завода дошла отуда. Већ је службено утвређно, да је у очи 99. септембра била огромна тражња за доларским новчаницама и велико бегање од шилинга, да је био велики одлив девиза, да је целокупан економски живот био прилично паралисан. И ако изгледа да су се доласком нове владе прилике консолидовале, ипак има знакова да се свет никако не може да смири. Ту скоро је морао председник владе да обрати пажњу народу, да се појавио врло велики број агената за осигурање против побуне и пљачке, упозоравајући народ, да тај облик осигурања у земљи није допуштен п да не постоји никаква опасност те врсте.

Аустријске невоље

И ако људима, који познају политичке прилике у средњој Европи, изгледа невероватно, ипак је пре кратког времена у Мађарској убачена реч демократизирања државе. Иврађен је читав програм и то од самога владике Балтазара, који припада владиној странци. Он тражи да се укину све привилегије по рођењу, вери H сталежу и да се уведе обавезно и тајно опште право гласа. После конференције са грофом Бетленом јавио је владика Балтазар, да је његов програм одбивен и да он намерава да иступи из странке и да отпочне пропаганду за своје. идеје. Истовремено су социјалисти одржали конгрес, на коме су најстрожије осудили политику Бетленове владе. У резолуцији се каже, да је наименовање Јулиуса Гембеша, најотрованијег фашисте, за министра војног, провокација радништва и грађанства.

Врење у Мађарској

o O RT А

== ~ У бугарским банкарским круУзбудљиви дани у бугар: ском банкарству

говима примећује се у последње време извесна нервоза, која има свој разлог у неочекиваном слому познате софијске фирме Браћа Баклови. Пасиве ове фирме износе преко 70 милиона лева, а познато је, да ће неколико бугарских банака морати претрпети веће губитке,

Како се у исто време шире и вести о потешкоћама разних индустриских предузећа, које финансирају софијске банке, то су овакве алармантне вести имале последицу; да је публика почела да подиже своје улоге на штедњу. Tako. ce је за време од неколико дана подигло код Трговинске банке (главница 60 милиона лева) читавих 25 милиона лева уложака а код Софијске банке (главница 10 милиона лева) чак и 20 милиона лева.

Према најновијим обавештењима Трговинске банке успело јој је, добити зајам од 280 милиона лева од стране Вапаџе де Раш5 ећ"де Рауз-Ваз, која последња је од 1921. године веома заинтересована у Трговинској банци. Са друге стране објављује и Софијска банка, да ће ускоро повисити акционарску главницу од 10 на 20' милиона лева.

У софијским финансиским круговима се сматра, да ће ове вести бити од повољног утицаја — да ће помирити публику — и да ће се према томе ускоро: вратити подигнуте улошке.

ТВБ Ер БЛ БН А БН 55 ПА ПЛ E 81 8 ПЕЈН 1 1] 61 ЕН А а ТВ ЕЈ НЕ Bi BD BT ES 16 ЕПА 0 (3 5 ПА ПО у Ед 5 ЕД 1 ЕУ ЕЕГ БЕБЕ БГ ЕБВ 14 Ба

Првокласни

Шлеска Утаљи 0 за домаће потребе, етажжно и централно грејање.

IBI БА а Ба БЕБА Ба Ба Бр ПИ Ба а 2 БИ БН 6 IP} ii} iS! Bi Bu BH BH Si BU BU HB] BE IBI i! EI JB} IS] F:1 B11 18 18 |E} БЛ E! IE} JB а Ба и а ВР

3

Дрџотво за Пронет Утља, 5 0. пева ан si

КС