Народно благостање

Страна 624

— Овогодишња производња вина у Италији износи око 37 милиона хектолитара, — за 7 милиона је мања него прошле године.

— У Канади је извршена проба са телефоном за разговор из путујућег воза и то са потпуним успехом. Помоћу нарочитих филтрова може се успоставити истовремено веза у оба правца, — то је оно што је најоригиналније у том проналаску. Веза се успоставља преко вароши најближе возу. Цене ће бити само 20% скупље од оних за међуградске разговоре.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Као што смо јавили пре два месеца југословенско пољски преговори за закључење трговинског уговора били су прекинути. Према вестима пољских листова изгледа да је главну тешкоћу формирао пољски захтев за смањење југословенске царине на угаљ. Како јављају листови, сада ће се преговори обновити. Њих не треба водити у Варшави, пошто је то скуп посао, — а не знамо дали ће у опште доћи до каквог споразума, већ у Београду пошто је делегатима много лакше за добијање информација, кад се налазе на домашају владе.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Министарство Пољопривреде у Вашингтону дало је проглас на пољопривреднике у коме их упозорава, ако би се ове године ма и најмање повећала површина обрађене земље житом, идуће године морала би наступити потпуна катастрофа, јер се та количина жита не може да пнотроши. Постоји закон понуде и тражње, каже се у том прогласу, који се не сме игнорисати и који никаква влада на свету не може да обори.

ТРГОВИНА

— На лицитацији шума код Дирекције Шума у Новој Градишки купила је шуме „Стари Гај: и „Тисовац" загребачка индустрија дрва Славија д. д., а шуму „Камаре" купила је фирма Макс Фишер, Загреб.

— Акционарско друштво за источну трговину, креација Дајче Банк у Берлину, које подржава своје филијале у Бечу, Будимпешти, Софији и Београду, прешло је, како то јавља Франкфуртер Цајтунг, у руке истоимене енглеске фирме у Лондону. Дајче Банк остаје миноритетни акциона2.

— Једна оригинална установа ових дана угледала је света у Паризу. Наиме Банка Волф и Ко, Лазар Фрер и Ко и Зосјеје (бпегаје, основали су друштво под тим именом са капиталом од милион франака и са задатком, да тргује земљиштем и то како у Француској тако и у иностранству. Та су подузећа називана пре рата „подузећа за

шпекулацију са тереном“ и оставила су врло ружну успомену. — Фирма Јаков Попер и синови у Франкфурту на М. имала је прво рочиште са повериоцима. Дугови износе 40 милиона динара. Вредност јаја у хладњачи износи 30 милиона динара.

— Велика париска трговина животним намирницама фелис Потен, која има велике пословне везе и са нашом земљом, а која је била лиферант српске војске: за време њеног избеглиштва на Крфу, завршила је пословну годину 30. априла 1929. год. са бруто добити од 10 милиона франака. Главница фирме износи 120 милиона франака а целокупна актива 260 милиона франака, од чега 100 милиона непокретности а 161 милион роба и остала актива.

Један србијански политичар за време рата је приликом сваког доласка у Париз, најрадије проводио време у

канцеларијама ове фирме. i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 98.

АКЦИОНАРСКА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГЕ

— Нова предузећа: Уписана је у трговачки регистар сплитског Окружног суда твртка: Сплитско паробродарско друштво с. о ј. (скраћено СПАД). Седиште друштва биће Сплит, а сврха му је превоз робе преко мора са властитим лађама, куповање лађа, те вођење поморског промета за превоз робе. Друштвена главница износи 960.000 Дин. потпуно уплаћена. Пословође друштва су следећа господа; Д-р Иво Тартаља, адвокат у Сплиту, Душан Урукало Сергијев, бродовласник у Сплиту и Марин Ферић Вицконв, велеиндустријалац у Сплиту. — Нова твртка за сакупљање лековитог биља. У Загребу је уписана у трговачки рег. TI. Хофман и друг, која ће се бавити сабирањем и сушењем дивљег растућег биља за индустрију. — У Слат. Дреновцу основана је ошштинска пчеларска задруга, којој су приступила 22 члана. За председника је изабран А. Брдичић, чиновник, а тајником М. Стојков, учитељ из Пушине. — Ваљевска задруга за прераду воћа и поврћа. Код Ваљевског повостепеног суда регистрована су правила новоосноване Ваљевске задруге за прераду воћа и поврћа. За председника ове Задруге изабран је једногласно г. Пера Тодоровић, директор ваљевске Окружне банке.

— Повишење главнице и промене: Електра д. д. на Сушаку повисиће деоничку главницу. За годину 1928. друштво је имало код деоничке главнице од 2,500.000 динара, чисти добитак од 235.018.92 динара. — Дестилација Дрва д. д. у Загребу са пиланама и направама у Теслићу, коју су купили овога пролећа од Прве Хрватске Штедионице Енглези основавши при том друштво »Сћештса! апа УУоод4 Штнед« у Лондону са деоничком главницом од милион фунти, које поседује већину деоница Дестилација Дрва д. д., одржала је на 15. октобра ванредну главну скушштину. Закључено је да се промени наслов тт., која ће се одсада звати „Енглеско-Југословенска Дестилација Дрвад. JM. Промењена су и правила па је сврха друштва проширена на производњу целулозе и вештачке свиле. У равнатељство су изабрана још два представника енглеске“ групе. за председника друштва изабран је Д-р Бранко Пливерић. (0 градњи предионице вештачке свиле још ништа није одлучено и ствар се налази у стадију проучавања.

— Ликвидације: Ковинарска индустрија Мједд. д. у Загребу престаје да постоји као деоничко друштво, а активу и пасиву друштва преузимају досадашњи деоничари TP. Иван Милошевић и Емануел Кветон. — Проведена је ликвидација загребачке парне успињаче д. д. Деоничка главница је изгубљена те деоничари не добивају ништа на рачун деоница а успињача је прешла у власништво града Загреба, према уговору који је град имао са друштвом. — Памучно трговачко и индустријално друштво Шварц и Сис к. д. у Загребу ликвидира. Ликвидатором је постављен Ернест Сис из Будимпеште.

РАЗНО

— Управа града Осијека је одлучила да да у закуп електричну централу и трамвај. Са разним иностраним интересентима се већ воде преговори. Како ће за ову годину градска електрична централа показати чисту добит од преко. 15 милиона динара, то су се разни чланови градске управе противили давању у закуп тако рентабилног предузећа. — Даље се сазнаје, да има управа града Осијека намеру, да купи објекте прометног слагалишта, у које би

се имало сместити царинарницу. Ова су слагалишта од Југословенске банке, која их продаје за два милиона динара.

— Енглеска је земља највеће и најраспрострањеније штампе у свету, На супрот томе радничка је страика имала свега један орган (осим провинциских листова), а то је