Народно благостање

Страна 626

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 38.

Zagrebačka berza

Novčano tržište. Likvidnost novčanog tržišta traie i dalie. Inkaso počinje bivati sve bolim i bolim. Grosiste uvicravaiu, da manii trcovci provinciie danas mnogzo bolic plaćalu nego u jeseni drugih codina. Realizaciie žetve počiniu se csiećati na svim linilama. Veletrgovina pravi dobre poslove. Manutakturisti hvale se da ove godine imaju znaino više DOslova Песо prošlih godina. Neki dapače i dvostruko više nego prošle i pretprošle godine. Ne samo da nihovi dosadašnii komitenti naručuiu veće količine, nego dobivaiu i nove. U prvom redu iz Vojvodine i Srbije. Teške prilike beogradske

privrede ove poslilednie софте, umeo ie iskoristiti Zagreb 1.

izbaciti Beograd iz mnogih pozicila. A kad se iednom čvrsto zasiedne, teško je nekoga izbaciti. To su rezultati privredne krize u istočnim dielovima države. Za ekonomsku poziciju Zagreba neproceniiva ie korist, što ga je ekonomska kriza Drvo zahvatila, i što joi se ie već davno odupro, i sada može kročiti sltazom zdravog napretka i ekspanzije. Industriia rađi dobro. To se naibolie vidi po porasiu produkciia za circa 25% veća od prošlogodišnie. A pretežni višak te produkciie konsumira industrila; a povećani konsum игђепа за strane industriie dokaz ic intenzivnosti nienogz rada.

Devizno tržište. Promet ie prvih dana ovog tiedna ncšto manii, a i intervencila Narodne Banke iznaša tek polovinu OHnoga, Što ie iznosila pred par Недапа. За druge strane, privatne robe ima mnogo više u prvom redu Beča. Radi toga i kompensaciie mnogo su veće. U prošlom tiednu, ma da berza na »dugzi dan« niie radila, promet deviza iznosio ie 54 mililiona dinara prema 35 miliiona u Beogradu. I ovog tiedna Dpromet Zagreba bio ie veći od Beograda i Liubliane ukupno.

Nasfavlia se pad skoro svih stranih deviza. Kod nekih popuštanie kursa iznosi i preko iednog procenta. Mas na ovom mjestu ne interesiraiu razlozi koji su doveli do popuštania kurseva. Nas interesira šteta koju od toga ima naša izvozna trgovina. Ona .sada za mnoge artikle dobiva u stvari preko 1% manie, nego što ic bilo, kad ie ciiena bila uglavliena u stranoi moneli. Naprotiv importeri imaju koristi, jer za strana blatežna sredstva ftrebaiu danas manic iznose dinarskih protuvrijednosti. Tržište dionicama. Situacila nile naipovolinia, ma da nema nikakovih bitnih promjena u kursu. Dapače kod Prve hrvatske štedionice opažamo ponovan porast kursa. Opća loša situacila na svim tržištima efekata dieluie loše i na naše prilike. U prvom redu teška kriza bližnih berza, kao Beča, Pešte, Praga i druzih. Izgleda, da će efektno tržište još duže vremena ostati u letargiji. Trebale bi neke jake injekciie, kao zakonska stabilizaciia dinara, veliki inozemni zajam ili slično, da poslovima dadu živlii tempo, dotično da dieluiu na porast kurseva efekata.

Kod jndustriiskih papira Drava i dalje slaba. Već ie skoro na polovinu kursa, na kojem ice bila kad se govorilo o transakcilama sa Švedianima. Oni koi su držali akcije, imaju tešku situaciju.

Slabe su i akcije Osiečke šećerane. Šećerni papiri internaciionalno su slabi, pak ie ta slabost zahvatila i Osiečku šećeranu, premda ona sa svietskom krizom tržišta šećera nema mnogo zaiedničkoz.

Pomorski papiri su i dalie dosta zanemareni. Podvozni stavovi na svietskom tržištu nisu najpovoliniji, a to dieluic i na raspoloženie.

Državni papiri. Ponovno ic nastupila izviesna stabilizacila kursa Ratne štete.

Sloveniia kupuie i dalie investiciloni zaiam i bosanske аггатсе. Омфе ie radi toga i tendencija više stalna nego kod Štete, gdie prevladavaju špekulativni momenti.

Београдска берза

ОГРОМАН СКОК НАШИХ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ У АМЕРИЦИ

У чланку „Наше тржиште капитала пред тешком пробом“. објављеном у претпрошлом броју нашега часописа, приказали смо врло велики диспаритет курсева наших лоларских хартија у Америци и наших хартија истога типа у Београду. У истом смо чланку тврдили, да се тај диспаритет не може дуго да одржи, да ће се он изгубити, потпуно, или највећим делом, и најзад да се то изједначење или бар прнближење може извршити или скоком доларских папира у Њујорку, или падом динарских папира у Београду, или једном и другом коректуром.

Наше предвиђање наступило је брже и у већој меди, него што смо очекивали. До сада се коректура диспаритета вршила искључиво скоком наших доларских папира у ЊуЈорку, који је изазват живом тражњом из Југославије. 23. сктобра курс седмопроцентног Блеровог зајма износио је У Њујорку 79%%, осмопроцентног 87%, а курс Селигманових заложница Државне Хипотекарне Банке 764. СКОК ИЗНОСИ ЗА МЕСЕЦ ДАНА СКОРО 9 ПОЕНА,

E

Од како је оживела Ратна штета, оживела је и београдска берза. Скок Ратне штете довео је на берзу и оне, који су јој били, пре неколико месеца, скренули леђа у уверењу да на њој нема више хлеба. Волумен послова у Ратној штети још увек је скроман према ономе из прошле гсдине, али је ипак много, много већи но за време месеца тако зване стабилизације.

Крајем прошле и првих три дана ове недеље био је веома чврст; у четвртак је већ попустио и последњи закључак за децембар износио је 427.5 динара. Бесисти кажу, да је тај мали пад почетак повратка курса на стари ниво; хосисти пак кажу, да је тај мали пад неизбежна реакција код наглих скокова и да ће она врло лако већ у току идуће недеље да се изгуби. Хосисте за своје тврђење имаЈу У помоћ и околност, да је Ратна штета за последњих пет година стално показивала чврсту тенденцију, у колико се приближавао купон.

Најотпорнији папир на београдској берзи су акције Народне. Банке. Сам диспонент Народне Банке, продао је последњих месеца, за нормалне прилике врло велику количину тог папира и берза је све то лако прогутала; чак је последњих дана показала нагао скок и ако је у четвртак продато 30 комада, ипак је курс достигао 8.300 и тиме направио скок од 100 динара за неколико дана. Берзијанци су мишљења да ће акције Народне Банке скоро достићи курс од 9.000 динара,

Акције Извозне Банке су у паду, у четвртак су рађене по 700 динара, што представља осетан пад.

=

Обрти на београдској берзи износили су у току ове недеље: | ||

У Ренти ратне штете 2,08 милиона промпт и 4,48 uHлиона у терминима; дакле укупно 6,56 милиона динара.

У 7% Инвестиционом зајму обрт је износио 213 хиљада, а у Аграрним обвезницама 22 хиљаде динара.

У акцијама Народне Банке трговано је било за 910 хиљада динара.

У акцијама Извозне банке је рађено за 19 хиљада, у акцијама Бродарског друштва за 24 хиљаде а у акцијама Београдског кредитног завода за 127 хиљада динара.

На девизном тржишту обрт у страним девизама износио је 31 милион динара.