Народно благостање

26. октобар 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 613

ШПЕКУЛАТИВНА ЗАРАЗА У АМЕРИЦИ

(Утицај инвестмент-трестова)

[ Како су банке извитопериле задатак инвестменттреста Полет инвестмент-трестова имао је за полазну тачку полет народног благостања у Америци, које се одражавало У сталном повећању добити акциснарских друштава. Првобитни инвеотмент-трестови имали су за задатак, да по могућству сведу на најмању меру ризик улагања капитала у хартије од вредности. Један човек, и ако располаже и већим капиталом, није у стању да у тој мери сортира свој портфељ и расподели ризик, како то може акционарско друштво. Тако су први акционари инвестмент-трестова постигли релативно високе дивиденде. То је природно привукло пажњу капиталиста, који су, истина, такође имали кад-кад велике дивиденде на својим акцијама, али и много већи ризик. За капиталиста је много комотније да повери управи треста бригу о саставу портфеља, а он само да прима дивиденду. Због тога почео је капиталист да се све више интересује за акције инвестмент-трестова. Тај интерес уочиле су благовремено банке, које су се бавиле емисијом хартија од вредности и прибегле трестовима ради повећања својих емисија.

Инвестмент-трест у рукама банака изменио је из основа свој циљ. Банци није стало до тога да пласира своје капитале, већ да баци у публику што већу количину харија од вредности.

У место да бацају једно за другим на тржиште разне папире, облигације, акције и т. д. банке су сад имале да пласирају само акције трестова, а трестови су постали купшима тих разноврсних папира. Емисије су упрошћене; нуди се само једна врста робе и у толико се лакше оперише са публиком. Али с друге је стране постојала опасност да капиталистима досади иста те иста храна и да не окрену леђа трестовима. Да не би то наступило, банке су измишљале најразноврсније, често врла духовите комбинације, које су имале послужити и послужиле су као згодан мамац за капиталисте.

Да поменемо неколико од тих комбинација.

1) Облигација са учешћем У добити, Од како постоји тржиште капитала, облигација се сматра за представницу што веће сигурности, а акција за средство шпекулације. Облигација је кредитна исправа, гласећа на округлу суму, са напред утврђеном каматом, којом се служе јавно-правна тела и велика подузећа за набавку капитала. Код облигације је приход у напред утврђен за навек. Код акције принос расте заједно са порастом чисте добити код подузећа, тако да је теориски пораст приноса неограничен. Американске су банке прихватиле слабо распрострањену немачку праксу да У једном истом папиру споје преимућства облигације и акције. Облигација с учешћем у добити гарантује главницу и извесну минималну ренту, а поред тога и плус зараде, кад добит пређе извесну квоту.

2) Нова комбинација, врло духовита, била је тако звана привилегована акција са разним допунским правима. То допунско право привилеговане акције састојало се најчешће у екстра диви-

денди, која се није исплаћивала у новцу, већу обичним акцијама. Код ове комбинације купац добија двојако: пре свега у укамаћењу, које стално расте, а друго у курсу акција добивених на име дивиденде, који такође стално расте и увек је већи од онога, по коме су му обрачунате обичне акције.

3.) Трећа комбинација састојала се из давања привилегисаних акција заједно са правом опције на обичне акције. Како је курс обичних акција стално растао, то право опције представља велику зараду.

47 У најновије време практикује се издавање привилегисаних и обичних акција по истом курсу.

Све су ове комбинације праћене редовно разноврсним, делимично добро познатим, берзанским и другим маневрима, срачуњеним на форсирано подизање курсева. Врло је важна ствар била гурање курсева у висину одмах после извршене емисије. Банке обично задрже за себе велики део акција инвестмент-треста, које излажу продаји, а мањи део ставе публици на расположење. Пошто. пре тога добро заголицају публику разним рекламама, а с друге стране разреде папир, то је природно, да исти одмах још за време емисије покаже тенденцију за скакањем. Није ретко да банке, при емисији, услове, да се папир не може отуђивати извесно време (односно винкулирају га). За то време продају оне сток, који су за себе резервисале и често уз зараду од 100% на неколико недеља после емисије. То је знатно увећавало зараду трестова, а ова све више мамила публику.

Најзад треба имати у виду да !е продаја хартија од вредности у Америци организована боље но у једној држави на свету. Док се у Европи иста врши преко шалтера банака, дотле у Америци постоји велика организација и у најмањим местима и у селу. Продаја се врши торбарењем. Торбари су врло вешти људи и у последње време имају велики кредит код публике пошто је ова много зарадила на њиховим првим продајама.

П Штетне последице од стављања иввестементтрестова у службу емисионог посла

У милионима долара |1922 | 1928 | 1924 | 1925 | 1926 | 1927 | 1928 | 5 аб Укупне емисије . . . |304|4304 5593 6220 6344|7776 8050) 7108 | од Tora nHocTpaHe . . | 635| 280, 997|1086/1145|1603|1319| 623 Емисија акција . . . | 574) 659) 830/1205|1181|1494/3010 4307 од тога инострана. 4 — 1 15394) 35 | 109 | 1037 Просемни износ курса % # | номиналној вредности | 92! 95) 100) 134) 153) 178) 226) 315.

Горња таблица нам показује пластично последице ових појава на американском тржишту капитала. Она нам показује, да је укупна емисија хартија од вредности. 1922 години изнела 4 милнјарде 300 милиона долара, а за осам месеца 1929. године, 7.100 милиона долара. Од тога је било за годину 1922. 635 милиона за рачун иностранства,