Народно благостање

96, октобар 1929. | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | | Страна 615

рици може да објасни само тако, да су имаоци па- Сједињене Државе 1928 1927 1925 1923 1921 пира почели да избацују облигације и да купују у милионима долара акције. Откуп американских . ИЕ И то се средство исцрпло, највећи део обли- папира 11159. 661 a 5 гација ПА ак је, па ПО и акције које | Увоз страних папира 008, 160 &WGci 40 227 су раније купљене. Како су у првој половини 1929. | Продаја странцима амери“ | курсеви скакали за неколико процената недељно, канских папира 1.684. 361 . 5350. 492. 49 то имаоци хартија од вредности нису били у ста- Продаја странцима стра- | њу, да одоле искушењима зарађивања огромних них папира ИДО. 598. 416 195. 22

капитала за кратко време; већ су почели да узи- (5) али мају кредите за даље куповање хартија од вред- певане (0 __355 _ 439 _ 5375 —365 —179 HOCTH.

То је данас главни извор капитала берзан- Из ње се види, да су Сев. Американске Држаских шпекуланата. То нам доказује статистика | ве у промету хартија од вредности с иностранзајмова берзанским посредницима. Пораст зајмо- | ством пасивне, т. Ј. да су више хартија продале по ва датих берзанским посредницима најбољи је до- | што су купиле. Више су новца добиле, но што Cy каз, да је шпекулација узела маха. А још бољи је | издале. o доказ чињеница да камата на берзанске зајмове износи 8—10%, док папири, који се купују за те повучене кредите, носе свега 4 до 5%.

Капитали позајмљени на берзанској шпекулацији разноврсног су порекла. Један врло мали део дошао је од самих емисионих банака, други део долази од осталих банака, а трећи део су расположиви капитали треће руке (Јоап5 for others);

ТУ. Прорицање краха

Управа хартијама од вредности није тако лак посао ни у Европи, а толи у Америци, где се дивиденда плаћа четири пута годишње. Па ипак је капиталист могао да се снађе у прво доба. Кад је дошао инвестмент-трест пружио му је велико олакшање, али само у почетку. Данас је његова ситуразноврсних подузећа у Америци, и из целога зпија гора него икада. Он мора да води рачуна о света разним роковима; он има да се благовремено ре-

| , | шава да ли ће дивиденду примити у новцу или у

Има стручњака, који тврде да Америка за по- . | - следњих а O 0 Европи више капи- агпијама, па онда да води рапуна ојроку за врше. OP UO O |O DNN O JO 0 O DOO (0) а ње опција, затим о року за замену привилегисаних питала побегао је у Америку за време док су ев- акција. А што 1 HOJIOPDS PRIHIE IHBEO MONT про ропске државе пролазиле кроз инфлацију. Један | стова не котирају се на Stock Exchange, те је кон-

трола тих акција много тежа. Накратко акционар део тога капитала вратио се после 1926. г. у Евро- ot: 00 n U 0 JOE DOI Da O а пу после стабилизације валута великих држава. Је- 1 у НЕ ; | TT | ; дан део је остао уложен у разне хартије од вред- | " aKO y рукама има само један једини папир: акције ности. Али има и готовине европске, која је 28/29 ИПРА третова.

отишла у Америку право на берзу. Истина у Ев- Настале су и друге непријатности за канила; ропи је висока каматна стопа, али то не значи још | листе. |. 0 много. Европљани не верују, да су се консолидо- Пошто се акције инвестмент-трестова не ко-

вале прилике у Европи и због тога је општа ка- | тирају на Згоск Ехсћапге која врши контролу над рактеристика европског тржишта капитала да је | бонитетом папира, а пошто се капиталист не може каматна стопа за дугорочне кредите врло висока. | да разбере у портфељу инвестмент треста, то је Свет је готов да улаже капитале и са нижом ка- | он за оцену упућен једино на фирму и људе око матом да би имао могућство да располаже у што | инвестмент-трестова. За њега једино је приступакраћем року. Тако се европски капитал највећим | чно име људи који оснивају трест и који му патроделом претворио у краткорочан и тиме је повећа- | низирају. Али ни ту није ствар више тако проста. на понуда те врсте капитала. У Америци напротив Данас капиталист нема гаранције да су у тресту највећа је камата за краткорочне капитале, оне | јаче заинтересовани људи који се афиширају као који се могу дневно да повуку (са! топеу, новац, | његови заштитници. Данас је могућно банкама да који се даје берзанским шпекулантима). Тај новац | се са ишчезавајућом мањином капитала доминирасе укамаћивао са 15%, а данас се укамаћује са 8 до | ју једним трестом. То је нарочито могућно плу10%. Европске банке, претрпане краткорочним ка- | ралним акцијама, т. 1. акцијама са више гласова. питалима, а немајући одговарајућег пласмана, упу- Како је то последња котва капиталиста то је тиле су један део на американске берзе. сугерирано кроз штампу и од стране извесних сеУ једној студији о међународном финансиј- | натора да се донесе законска одредба, по којој се ском положају Сједињених Држава Сев. Америке, ! не сме доводити у везу трест са именом једне налази се следећа интересантна таблица. | банке која нема већину његових обичних акција.

и ке

Риме вв мм мом ома

ФранцускогСртска Банка Капитал: Фран. 20,000.000

Оснивачи: Вапаое ОКотапе, Вапаце де Рагв е! дев Седиште: ПАРИЗ, Централна Дирекција: БЕОГРАЦ Pays-Bas, Socićčte Financićre d Orient. Филиале: Лондон, Скопље, Битољ, Ниш, Солун

Обавља све банкарске послове

Јави мин

10 вв ап

по бо мм а мм ман

[311]