Народно благостање

Страна 660

краја своје кредите на страни и у земљи, њезин би обртни капитал био врло велики; али и данас он износи скоро 300 милиона динара. Треба нарочито напоменути, да је банка посао са страним валутама увела тек у 1928. години, кад је с једне стране видела да је стабилизација динара већ неколико година ван сваке опасности и да се с друге стране њени комитенти радо служе валутним кредитом. Она је развила тај посао у великом обиму.

Рачун изравнања

Актива 1928. 1927. У хиљадама динара

Каса 26.263 39.401 Менице - 58.284 57.382 Зајмови на обвезнице 3.566 5.246 Дужници

покрићем хипотека и некретнина 100.215 100.685

Разним покрићем 50.432 38.120 Новчани заводи и дужници у страним

валутама 50.692 Вредносни папири 705.324 5.057 HenokpeTHHHe 5.822 5.680 Сопствени земљани посед 1.878 1.878 Пасива Деонична главница 10.000 10.000 Резервна главница 3.403 3.002 Улози 178.773 171.447 Веровници 29.254 48.971 Реесконтуалне менице 4.097 5.835 Веровници у страним вредности-

ма и Репорт 50.258 Добитак 2112 2.037 Билансна сума 305.803 255.988

Ha приложеног се биланса не види, колики је удео уложака Сомборске Штедионице; али ако би она имала релативно малу суму уложака онда би се могло рећи да је Општа Привредна банка резервоар за дренарење капитала у горњем Банату као што је то Панчевачка Пучка банка у доњем. Не може се прећи преко факта, да је размер између сопствених средстава и туђих у крајњој напетости. Ми заступамо гледиште, да тај несразмер није никаква опасност за повериоца, ако је банка водила потребног рачуна о роковима. Улог на штедњу је уопште посао са роком, Али има момената када су банке изло-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Број 40.

жене јуришу поверилаца при неокрњеном свом кредиту, услед општих економских или полктичких догађаја. Због тога би Општа Привредна банка требала да приступи повећању своје главнице, што за њу не би било неизводљиво. Банка се труди да својом пословном политиком створи обезбеђење против евентуалних опасности те вБрсте. Она држи јаку благајну. Али та позиција није јасна. Од 26 милиона динара благајне она показује 15 милиона линара потраживања од новчаних завода. Ако је то на жиро-рачуну код Народне банке и евентуално- код првокласних банака, онда је то одиста благајна. |

Највећи део својих срестава пласирала је банка У текуће рачуне за разлику од Трговачке обртне банке, која је већи део пласирала у менице. У ствари те врсте послова не разликују се много међу собом. Та су потраживања, било менична било по текућим рачунима, обезбеђена хипотекарним или другим залогама. Код Привредне банке хипотекарна обезбеђења износе 100 милиона, а остала покрића 50 милиона динара. Код меничног есконта од 50 милиона хипотекарно је обезбеђено 385 милиона.

Потребно је да се са неколико речи задржимо на овим операцијама војвођанских банака. Нигде се неће наћи, ни код наших банака у Југославији, ни код страних банака, да је толико велики део активе покривен хипотекама и другим залогама, а толико мали део лични кредит, као што је то код војвођанских банака. То је традиција од пре рата. У Војводини се негује од стране банака једна мешавина између кирограферног и хХипотекарног кредита; то је комбинација сигурности хипотекарног кредита и краткорочног кредита. То се да објаснити специјалним приликама у Војводини. Војводина је пољопривредна област у којој земљиште представља главни облик богатства. Вредност земљишта истина варира, али никад није пала испод извесне релативно знатне суме и увек се да брзо уновчити. Главни део потребе.за кредит Војводине долази од пољопривреде, те је сасвим природно да се непокретност употреби за обезбеђење тог кредита и онда, кад је дуг за кратко време. Како и трговци у Војводини имају непокретност то је појамно, да се кредит и њима даје најрадије уз хипотекарну залогу. На тај начин дошло је до тога да се у Војводини највећи део кредита претворио у реалан. То је најсигурнији банкарски посао, и то је оно што нам објашњава, да су банке из Загреба и Љубљане почеле да негују тај посао.

АТИНЕ АНИ

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

БАНКАРСТВО |

— Kretanie uložaka na štedniu u Voivodini. U septembru | mesecu stanie uložaka se znatno pogoršalo prema avZustu. Dok ie u avgustu porast prema julu bio 7 miliona dinara, dotle u septembru imamo pad od 9 miliona dinara, tako da је septembar niži od jula. Pad obuhvata Banat i Bačku, dok u | Sremu imamo porast. Mediutim u avgustu Srem ie bio u padu. Ulošci su pali kako kod akcionarskih banaka, tako i kod zadruga i javnopravnih kreditnih ustanova; Како ро Шоша kniižicama, tako i po tekućim računima. U Banatu i Bačkoc) pad uložaka ie oko 14 miliona dinara, dok ie porast u Sremu 6 miliona dinara. Svi ulošci zaiedno kraiem septembra iznosč miliiardu trista četrđeset i šest miliona dinara.

— Банка немачких чиновника у Берлину, затворила је своје шалтере 1. о. м. Тиме су веома тешко оштећени чиновници и пензионери. Нарочито велики број оштећених

се налази међу поштанским чиновништвом а и преко 6000 полицијских чиновника није могло подићи своје. плате, које су им се дозначивале преко поменуте банке. Државне установе су одредиле, да се оштећеним чиновницима кредитира друга плата, док се истрагом не установи, на који је начин могло доћи до финансиских потешкоћа . банке. Берлинске велике банке су интервенисале већим кредитима. Сматра се, да је банчина управа имобилизирала краткорочна средства у не беспрекорном финансирању, што је морало имати за последицу веће губитке. Банка је задруга, а имала је у Берлину 12 филијала. Интересантно је, да вије била учлањена у Немачкој Централној Чиновничкој Банци, и ако би то морала бити. Кредитори, сами мали чиНОВНИЦИ и пензионери, преко 25.000, потражују преко 200 милиона динара. Истрага ће тек установити правилни ста-

· тус банке. Поводом ове инсолвенце поново се у немачким