Народно благостање

Страна 666

У стању Народне Банке у пр, недељи стоје у знаку великога калибра. Држава је подигла са свога рачуна 106 милиона (због краја месеца), а државне установе 21.8 милиона динара.

Кад се узме у обзир да су потраживања банчина по есконту скочила за 18 милиона динара, онда излази, да је Народна Банка у току недеље исплатила 285 милиона динара и да није било депоновања по жиро-рачунима од 118 милиона динара, онда би за толико било и повећање целокупног оптицаја. Услед тих депозита повећање износи 165 милиона динара- — такође знатна цифра! Оптицај од 5772 милиона динара је врло висок и приближава се цифри од 6 милијарди. 6 милијарди у оптицају није нам непозната цифра, али она пада у доба кад је куповна снага динара била слабија. Разни депозити по жиро-рачуну, који су прели 1 милијарду и трају већ неколико недеља, доказ су да је тај новац непотребан за пословне циљеве. Срећа је још велика што тај непотребан новац лежи по жиро-рачуну, јер кад се он једном буде пустио у оптицај онда ће наступити инфлација са пуним дејством.

ПОКРИЋЕ У МЕТАЛУ И ДЕВИЗАМА ИЗНОСИ 48,49% ОД ЦЕЛОКУПНОГА НОВЧАНИЧНОГА ОПТИЦАЈА, А 39% ОД СВИЈУ ОБАВЕЗА ПО ВИЂЕЊУ, КАО ШТО ВИДИМО, ПОКРИЋЕ СЕ ПОПЕЛО ЗА НЕДЕЉУ ДАНА ЗА 1.71% ОДНОСНО 1.46%.

у милионима динара

| dl. XIII! Q, X. | 15. 9. | 92. SO | 91, X. = 1928 | 1929 1929 192 1929 8 у злату, сребру и страној : | E MOHeTH*) . . . . .11185,8) 1227.9, 1231.5! 1235.0| 1230.9 < | y NhenoMMa Ha crpaHu**) || 230,5| 305.7| 282.2| 268,5|. 276,4 8 укупно || 1416,3] 1533.6] 1513.7| 1503.5)| 1507.3 = на рачуну курзне разлике || 702.9) 1086.0) 1088.8| 1117.1| 1257.5 укупно || 2119.2] 2619,6) 2602.5| 2620.1! 2764.8 8 || на менице. . . . . .||1470.5) 1340.9] 1323.3) 1311.1! 1322.6 = || на хартије од вредности || 253,81 266.2! 266.7! 263.8! 265.3 с o укупно || 1724,3| 1607.1| 1590.,0| 1574,9| 1588,0 a рачун за откуп крунских Бе новчаница. . . . .||1065.6)] 985.61 985.6| 985.6| 985.6 SE рачуппривремене размене 292,51 227.81] 227.8| 227.8| 227,8; = || по зајмовима на бонове || 2966.3 2999.8] 2999.8| 2999,8| 2999.8 укупно || 4324,4! 4213,2] 4213.2] 4213.2) 4213.2

5457.2) 5796.1| 5703.6) 5608.2| 5772,8

Новчанице у оптицају .

Држ. рачун прив. размене . 292.51 227.81] 227.8) 227.8) 227.8 Потраживање државно по разним рачунима. 283.0! 131.3| 134.8) 246.4! 146.0 295 по жиро рачунима 251.3! 897.1! 936.7| 938.1| 1056.7 25 по разним рачунима. 521.3|] 146.8) 158.8! 140.9) 119.1 укупно || 772.6| 1043,91 1095,5| 1079.0) 1175.9 22 у "Jo целокупног новча= ничног оптицаја 37.40| 45.17, 45,62| 46.78| 48,40 E || y 0/o свију обавеза по == виђени = и. 32.46!] 37.971 37.681 37.97!] 39.43

%) У злату 94.4 мил.; у сребру 17.5 мил. у страној монети 0.3 мил. #%) Износ девиза у зл. динарима по законском прератном паритету.

Zagrebačka berza

Devizno tržište, Devizni ie promet u razdobliu od 28. pr. mi. do inclusive 2. o, mi. bio znatno slabiji, Da ie ukupno s kompenzaciiama iznosio samo 50 miliona dinara, prema 75 miliona u prošlom razdobliu.

Intervencila Narodne banke bila ie i ovoz pufa veoma iaka, te ie niome pokriveno preko tri petine potrebe; jednoga

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 40

dana dapače morala ie Narodna banka intervenirati i m devizi Milano, u koioi se redovito potreba pokriva privatnom ponudom.

Naročitih promjena u tečajevima nije bilo. Osim devize Zurich, koia je ostala nepromienjiena, nešto su oslabili tečačajevi svih deviza, ali to oslablienie, koiemu su uzrokom prllike i promiene na medjunarodnom tržištu, nile od озођног značenia.

Tržište dionicama, Za deonice novčanih zavoda nema 1 dalie nikakvog interesa, niti dolazi do kakvog prometa. Dionice Praštedionice, koje su bile u naglom porastu, zakliučivane su tokom tiedna i po 905 dinara, ustalile su se na tečaiu od 900 za novac i 910 za robu, dok je za ostale dionice DOlagan nepromienien novac i roba većinom samo radi noШтапја. 5

Za deonice industriiskih preduzeća interes jie 105 чађи. Dok novčani zavodi moraiu paziti na tečai svoših deonica radi povierenia publike, obzirom na uloške, to industriiska predu= zeća ne trebaiu ni tog obzira, pa ie to i uzrokom, da u industriskim papirima tako rekavši i ne dolazi do zahkliučka.

Jedino se po koji dan pokazuie neki interes za arbitražne papire u kojima dolazi do. nešto živahniieg pboslovania, ier se pokušava iskoristiti razlika izmediu pojedinih berza.

Nešto je veći interes za pomorske papire, od kojih su bile tokom cele nedielie čvrste i u porastu dionice Dubrovačke plovidbe i dionice Jadranske plovidbe, dok ie Oceania ostala nepromieniena i bez interesa.

Državni papiri su bili čvrsti, premda je promet minima-– lan — Zaiam se učvrstio od 84.75 na 85.25 uz slabu ponudu, a prilično čvrstu tražnju,

I Agrari su se učvrstili na 52 dinara za novac i 53 za robu unatoč na 1. o. mi. dospieloz polugodišnieg kupona.

Ratna šteta ie čyrsta. pa ie ostala na tečaiu od cca 430 za promptnu dobavu, odnosno za ultiimo decembra 434 do 435, a ultimo februara 407 do 408. Radi pomanikania raspoložive robe i s lime u vezi slabe ponude ostala ie tendenca u Ratnol šteti dalie čvrsta unatoč slabog prometa.

Робно тржиште

На светском тржишту жита је у току ове недеље преовладавала бес-тенденција — са осетљивим колебањем цена. Првих дана ове недеље цене су показивале извесна учвршћења, али како је на американским ефектним берзама дошло до поновног попуштања курсева ефеката, то су ова попуштања имала за последицу, да су се и цене пољопривредних производа, као у осталом и цене свих индустриских артикала, опет у осетљивој мери снизиле. Ова појава је од нарочите фаталности, јер узроци појачаHOT попуштања цена нису више тржишно-технички, него просто последице шпекулативне катастрофе у хартијама од вредности. Због великих добити у ефектима, шпекуланти, фармери и трговци житом, били су принуђени, да извесне своје стокове, у нашем случају тшеницу или кукуруз, ма уз коју цену продају, како би том продајом могли покривати штете, које су настале због губитака у шпекулацији хартијама од вредности. Историја слабо познаје примера, да би једна берзанкса катастрофа у хартијама од вредности имала толико осетљив одјек на констелацију цена светског робног тржишта, као што је то ових дана случај.

У колико су последње три недеље продукционо-технички моменти утицали на лабаву тенденцију цене пшенице, ти су моменти остали у овој недељи непромењени, а могло би се чак и констатовати, да су се окренули на боље. Као нов бесистички фактор, који је од одлучујућег