Народно благостање

9, новембар 1999.

народну комбинацију. Тада је био министар спољних послова Чемберлен, који је имао симпатије према Немачкој и који се обратив кнезу Билову с питањем, како он сматра комбинацију једнога зближења енглеско-немачког 2 Билов је у први мах дао један евазиван, али више неповољан одговор. Како је Чемберлен био врло енергичан и како је тражио конкретна решења за своје планове, то је он још неколико пута, преко свог посланика у Берлину, обраћао пажњу Билову да је Енглеска напустила позицију сјајне изолованости и да тражи и да жели да се придружи Немачкој. На то је Билов одговорио да Немачкој та комбинанија не изгледа пожељна.

И у привредном смислу била је владавина кнеза Билова епохална, али такође у рђавом смислу. Под њим је извршен чувени препад у децембру 1902. године, у Рајхстагу од стране удружених економско-политичких реакционара: тешке индустрије с једне и аграраца с друге стране, помоћу кога је уведена у живот царинска тарифа, којом се први пут уводе минимални царински ставови за извесне пољопривредне производе и врло висока заштита за извссне индустриске гране. Истина је, да је кнезу Билову у неколико претходила Француска у аграрном протекционизму, али она је то радила из спољно-политичких разлога, т. ј. због Франкфуртског уговора о миру и најзад Фран цуска је била мање индустриска, више аутархиска; мање је била интересована за светско тржиште. Немачка је на против у то доба била водећа индустриска држава на европском континенту и водећа у систему трговинских уговора у средњој Европи. Она је давала тон трговинској политици нелој Европи. Њезин обрт ка протекционизму и увођење аграрног протекционизма имало је за последину, да су њени савезници, Аустро-Угарска и Италије, гошли истим путем, а потом и све остале државе. Али норед свега тога је кнез Билов искоришћавајући политичку моћ Немачке у међународном животу успео да закључи врло повољне трговинске уговоре.

Билов припада групи племића из источне Прајске, најреакционарнијег света на европском континенту. Како је целокупан протекционистички покрет дошао под заштитом источно-прајских аграраца, то је он био у своме гле. менту. Чак је на једном банкету Савеза земљорадника казао, да му се напише на надгробном споменику, да је био аграрац до сржи костију својих. .

Више од 10 година лупају наши политичари главу како ће и на који начин канализирати огромне уштеде југословенске емиграције из Америке у отаџбину. Док ми тако филозофирамо, дотле талијански патриот Амадео Ђанини изгледа да прикупља велике своте тога новца. Његова централна банкарска организација Транс Америка Корпорејшн има велико југословенско оделење, чији је управитељ Јосип Галасо, који има за главни задатак пропаганду међу јужним. Словенима и привлачење њихових уштеда.

Амадео Ђанини и наши емигранти у Америци

Изгледа да Ђанини прикупља југословенски емигрантски новац не само у виду уложака, већ чак и путем акције својих подузећа. Као доказ за то, нека послужи писмо управитеља славенског оделења Транс Америка Корпорејшн, објављено у листу »бегђјап Негајд« 28. септембра т. год. који излази у Сан Франциску у Калифорнији. Пи"смо гласи: -

„Поштовани Уредниче:—

25 "(Опет Вас умољавам, да ми уступите мало простоpa y Вашој цијењеној новини, помоћу које бих хтјео

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 655

да информирам многобројне читаоце о новој погодној понуди са стране Корпорације Трансамерике.

Госп. А. П. Ђанини, Предсједник Корпорације Трансамерика изјављује издање од 2,000.000 нових дионица, са намјером да повећа број дионичара од 135.000 на 500.000 и изглади пут према даљњем развитку своје организације на свјетском пољу.

Један милијун ових дионица ће се'понудити дионичарима на рекорду дне 5. Новембра 1929. за цијену од долара 55 свака и то у пропорцији од једне за сваку 25 дионица. Задњи дан за извршити то право је четврти Јануар 1930. Оним дионичарима који посједују право да купе 25 или мање дионица, дозвољава се рочно исплаћивање од долара 5 на мјесец, кроз десет мјесеци, и прва уплата од долара 5 на сваку дионицу.

Други се милијун ставља на продају новим дионичарима на тржичну цијену, али у сваком случају не ниже од долара 60 за дионицу. Купцима од 26 или мање дионица дозвољено је рочно исплаћивање од долара 5 мјесечно за сваку дионицу, кроз десет мјесеци, дочим ће прва уплата бити разлика између долара 50 и цијене тржишта. На пр. ако је цијена дионице долара 65, прва уплата мора да износи долара 15.

Дивиденд Трансамерике за трећи тромјесец, који be се исплатити дионичарима на рекорду дне 5. Октобра, 1929. бити ће у износу од долара 40 у готову и 1% од дионице за сваку дионицу. Данашња ·је новчана вриједност комбинираног дивиденда око долара 1.05: Годишњи приход износи долара 4.20 или 61%.

Ваш одани, i Зосип Галасо, Управитељ Славенског Одељења".

У овоме случају, надамо се, да ствар неће опалити. Ђанини је био веома несмотрен, кад се одлучио да упис акција отпочне 5. новембра. Пре неколико дана морале су највеће финансиске установе у Америци да одложе еми. сију због панике која је завладала на американским берзама. И Ђанини ће морати да одложи упис, ако не жели да доживи пораз. Колико он полаже на то, да увуче наш свет у акционаре, показује факт да му нуди акције чак на отплату, на рате, као што Американци продају шиваће машине: 5 долара је месечна уплата, 10 месеца траје плаћање.

„Салебџија за бозаџију" у примени на осечке финансије Град Осек има најуравнотеженије грађане и најпоколебаније финансије. Натезање осечким финансијама поста-

EO an ea ares ЛО је провенијално. И други.

градови имају електрично осветлење, трамвај и. плинару, али се нико није запетљао као Осек. Њама је непознато стање дугова града Осека, али су нам добре познате три најважније позиције, а то су 7; милиона динара загребачким банкама, 20 милиона динара градској Штедиониди и 65 милиона амортазициони зајам звани Мак Данијелов; то је 92 милиона динара или округло 100 милиона. Код јавних дугорочних зајмова није важно, колика је главница, већ колика је камата и колики је рок амортизације, а код Осека су те две групе услова очајно неповољне. Дуг банкама истиче 15. новембра; Штедионици је свакако већ одавно протекао рок, а амортизациони дуг од 65 милиона динара има се исплатита у равномерним

годишњим ратама до 1984 године. Не треба доказивати

да Осек није у стању да одговори овим обавезама овако, како их је примио. Нити може да одговара о року, нити може сносити камату, која је код амортизационог зајма 8%, а код Загребачких банака вероватно не мање од 12%.