Народно благостање
Страна 684
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број 41.
i
операкија: једно је смањење меничног портфеља од 16 милиона динара, а друго је повећање дуговања по разним ранлунима танобе aa IG милиока динара. Салдо свију тих операција износи 84,8 милиона динара, за колико се повећао оптицај.
у милионима динара
|
51. XI | 15. X 20: SC |P SJ 8. XI s 1928 1929 1929 1929 1929 = у злату, сребру и страној = монети“) . . . . .||1185.8] 1231.5! 1235.0) 1230.0) 1235.6 5 || у депоима на страни=“) || 230,5| 282.21 268.5| 276.4! 280.2 5 укупно || 1416,3] 1513,7| 1503.5| 1507.31 1515 8 = | нарачунукурзнеразлике | 702,0|1088.8) 1117,1! 1257.5) 1267.0 укупно || 2119.2) 2602,5| 2620,1! 2764.8| 2782.8 = || 5 | на менице. . .. . .|1470.5| 1323.3) 1311,1) 1322.6) 1304,5 = || па хартије од вредности || 253.,8! 266.7! 263.8! 265.3! 265.5 со укупно || 1724.3| 1590.0) 1574.9) 1588,0| 1570.0 – рачун за откуп крунских | 5: новчаница . · - || 1065.6] 985,6| 985.6|] 985.6| 985.6 55 рачуппривремене размене | 292,5: 227.81 227,81 227.8)] 227,8 ПЕР по зајмовима на бонове 2966.3 2999.8) 2999.8| 2999.8) 2999.8 укупно || 4324.4! 4213,21 4213.2] 4213.2] 4213.2 Новчанице у оптицају . . .||5457.2) 5703.6/ 5608.2) 5772.8| 5807.6 Држ. рачун прив. размене . 292.51 227,8| 2278) 2218) 2278 Потраживање државно по разним рачунима. 283.0! 134.8! 246.4 146.0] 138.1 i | | 22 || по жиро рачунима 251.3] 936.7| 938.1| 1056.7! 1008,8 55 по разним рачунима. 521.3. 158.8. 140.9! 119.1) 135.9 се укупно || 772.6) 1095,5| 1079.0) 1175.9) 1144.7 29 || y ојо целокупног новча- | БЕ ничног оптицаја 37.40 45.62, 46 78| 47.91| 47.92 S у 9/ј) свију обавеза по = = виђењу + |. a. 32.46 37.68 37.97| 28.90) 39.24
#) У злату 94.6 мил.; у сребру 17.6 мил. у страној монети 0,6 Ma. ##) Износ девиза у ал. динарима по законском прератном паритету
Нелокупан мевични портфељ износи 1.804,500.000 динара. а ломбардни 265,5 милиова. Значи да укупни кредит, која Паводна банка даје приватницима, износи 1.570,000.009 дичача. Релативно узев овај кредит није велики. Није ни потвебво да буде већи с обзиром на потребе народне привредг за новчаним средствима. Добро је што се то потраживаље смањује, још боље би било, кад би се смањило потрашпшање ломбардно, које је и иначе мање индицирано ед есконта за новчавичну банку.
И ако су депозити по жиро-рачунима пали за 47,8 милиона динара, још увек су они преко 1 милијарде. Ако подамо томе износ депозита код Поштанске штедионице, ко4и је почетком новембра износио 812 милиона динада, ОНДА ДОБИЈАМО, ДА ЈЕ УКУПНА СУМА ДЕПОЗИТА КОД ОБЕЈУ НОВЧАНИХ УСТАНОВА ИЗНОСИЛА 1.820,090.000 ДИНАРА, Акс од тога одузмемо 220 милиова нлнара, ради избегавања евентуалног двоструког рачуњања једне исте суме, онда добијамо суму од 1 милијарде 600 милиона динара, капитала без посла, односно 27% од целокупног оптицаја. Знатан део тих сума лежи већ неколико година код акиконарских банака. Наше акционарске банке пате од плеторе већ неколико година.
О томе је много писано. Између осталог је пала реч, да је сна доказ неспособности управљача банака, да пласирају уносно м сигурно своје обртне капитале, Да је једном делу управљача наших банака недостајало народноекономско гледиште на пословну политику, не може се порећи. Али је бесмислица тврђење, да је укупност управљача наших банака недорасла задатку. Тога нема ни у
једној држави на свету, Кад се код свију банака осећа велика обилност новца, онда је то појава која нема никакве везе са способношћу управљача. Доводити у узрочну везу плетору са способношћу управљача бачака звачи несоциолошки коментарисати једву социјалну појаву. То личи на коментаре стечајева у Србији, у пролеће ове године, о неспособношћу трговаца за вођење својих послова.
Свакако да има управљача банака који су претерано опрезни и неповерљиви према онима, који траже кредита; као што су били претерано лакомислени и поверљиви за време инфлаторнога полета.
Али је у данашњим приликама боље бити сувише опрезан но лежерав. Наша је народна привреда у тешкоме положају. Један велики део газдинстава и подузећа, почев од пољопривреде па до бачкарства, вије довољно рентабилан а нерентабилност је нормално главви узрок инсолвентHOCTH. Š
Ми се не можемо упуштати у питање, шта да се ради, али морамо истаћи, да је овој ситуацији једини нормалан излаз смањење каматне стопе. Тај се пропес одавно изводи, али в сувише споро. Постоје техничке околности и извеске организаторске чињенице, које ометају банке, да енергичније пођу тим путем. Смањење . каматне стопе је проблем, о коме је највише писано и говорено. Ми знамо да он стоји у вези са каматом на капиштале, које банке Haнајмљују, али ни у ком случају не може камата на кредите са стране и нелојална конкуревција у пзикупљању уложака Ha штедњу да буду разлог да се базке задржавају и даље на нивоу камате, који не одговара приликама. -
Високи каматњак је данас главна сметња полету разних привредних грана и главни узрок што велики део пбдузећа ради с умањеним капацитетом. Снижење каматче стопе смогућиће последњим подузећима бољи рентабилитет, изнова ће почети волумен својих послова и најзад ђе се приступити оснивању нових послова који чекају само јот ма снижење камате.
Новчанични оптицај је прешао 5 милијарди 800 милиона дивара, само још 190 милиона, па да достигне пифру од 6 милијарди, То повећање оптицаја је неизбежно с 06зиром на неизбежност смањења депознта по жиро-рачуну; али је оптицај и сувише висок према потребама наше народне привреде.
У свој недељи метални девизни сток Народне банхе повећао се само на 18,8 милиона динара, према 145 милиова динара у претходној седмици. Ми смо у последњем извештају напоменули да тај скок није могао доћи од спољне трговине, кећ да је по среди каква трансакција јавно-правне природе н додали смо, да ће то бити један део зајма, који је закључила Монополска управа са енглеско-француском групом банака. У међувремену смо сазнали, да тај зајам јошг није одобрен од стране Министра финансија а да је повећање девизног стока од 145 милиона дошло отуда, што је генерални агент за плаћања репарација дозначко. oko 10 милиона златних марака аконто репарација.
Укупно покриће износи: у процентима целокупног
новчаничног оптицаја 47.92 (47.91 у прошлој недељи) а код обавеза по виђењу 39.24 (у прошлој недељи 38.99).
Због претрпаности материјалом морали су
из овог броја изостати извештаји Загребачке берзе и робног тржишта. |