Народно благостање

23. новембар 1929. _

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Страна 685

V. Baikić

BANSKE 5ТЕРТОМСЕ

1 Вапоупе пи затопргаупе {edinice

Pošto je nekoliko oblasnih samouprava imalo i svoје štedionice, to {e ukidan{em oblasti dovedena u pitanje sudbina tih štedionica. Zakonodavstvo o banovinama propisalo je, da ban ima da reši njihovu sudbinu, ostavljiaiući mu slobodu da ih proglasi za banske ili da naredi njihovu likvidaciju. Zakonodavac niije dakle zauzeo određeno gledište u pogledu banskih štedionica; načelno on nije našao za potrebno, da banovine imaju svoje štedionice; već ie ostavio oceni bana da li {e takva ustanova dotičnoi banovini potrebna i da li može da funkcionira onako, kako se to traži od kreditne ustanove. Tim povodom objavio je ge. dr. Belin u pretprošlom broju našeg lista članak u kome zastupa gledište, da se sve oblasne štedionice imaju proglasiti za banske i da svaka banovina treba da dobije obligatno svoju štedionicu. Te bi kreditne ustanove imale za zadatak da daju hipotekarne Кгеdite seliacima. Tim povodom z. dr. Belin kaže, da naša kreditna organizacija nije ioš izrađena i da bi, po njegovom mišljenju, sistem iavno-pravnih kreditnih ustanova imao biti tako razrađen, da na čelu stoji Državna hipotekarna banka, kao državna ustanova, ali bez fililala i u glavnom sa zadatkom negovanja ћрогеКагпог kredita u Beogradu. Banske štedionice bi imale negovati seljački hipotekarni kredit, a opštinske štedionice pak varoški hipotekarni kredit. U isto vreme dodiruje on i Privileevovanu agrarnu banku i postavljajući hipotezu da ona nije u staniu da zadovolji hipotekarni kredit seljaka, smatra da ona treba da se ograniči na negovanje ličnog тадги%пог kredita.

Mi smo tom prilikom napomenuli, da se ne moŽžemo složiti sa tim sistemom zg. dr. Belina i u današ· nijem članku pokušaćemo da objasnimo naše gledište. Mi smatramo, da su banske štedionice nepotrebne.

Ali prethodno moramo ukazati na iednu okolnost, iz koje se d4 izvesti, da e. dr. Belin ima netačno sledište na pravnu osnovicu banovina. Pledirajući za banske štedionice on je kazao između ostaloga:

»Pored državnih centralnih ustanova nalazimo u mnogim državama i na samoupravne novčame institucije. I to u nekim državama u velikom broju i sa velikim poslovnim delokrugom. Ne mislimo ovde toliko spominiati komunalne štedionice, koje su u prvom redu u Nemačkoj jako razvijene. U državama centralne Evrope postoje pokrajinski novčani zavodi. U Austriji svaka je pokrajina imala svoj veresijski zavod, koji je u prvom redu vodio računa o pokriću hipotekarnog kredita i to u prvom ređu зеђаског dotične pokrajine. A ti veresijski zavodi izdavali su i svoje obveznice, koje su kotirane na berzama, uživale sve pogodnosti pupilarnoe papira i bile dosta tražeпе. U Nemačkoj svaka pokrajina imala ie i ima i danas svoju Landesbank. Pri koncu, per analogiam, neka nam bude dozvoljeno primetiti, da i u Švaicarskoi svih 25 kantona imaju svoju kantonsku banku, koja u prvom redu vodi računa o hipotekarnom kreditu,

Postavljajući analogiju između banske štedionice s jedne strane i regionalnih zavoda u Nemačkoi, Austriji i Švajcarskoj s druge, gp. Belin pretpostavlja da su i banske štedionice samoupravne ustanove, Ta

se teza provlači kroz ceo članak. Docnije na pr. kaže on, da bi država imala dati garanciju za obveznice banskih štedionica, što takođe pretpostavlia, da banovina nije isto što. i država. To ie zabluda. Banovine nisu nikakve samouprave, one su administrativne jedinice drugog stepena sa vrlo velikim teritorijalnim prostranstvom i vrlo bogatom nadležnošću. Javnopravno banovine nisu ništa drugo nego što su bile županije, to |e jedna instanca u hijerarhiji administrativne vlasti; instanca drugoga stepena prema ministru, koji |e šef resora. Prema tome proglašavanie oblashe štedionice za bansku znači promenu pravnoz зуојууа пјемпог sopstvenika, podržavljenie, Drenos štedionica od samouprava na državu.

Nama je nepoznato, da li u kojoi državi роstoje kreditne ustanove, kojima upravlia šef jedne administrativne {edinice.. Teoriski to nile ništa nemogućno, ali praktično se to graniči sa nemogućnošću. Kod samouprava štedionicama je upravljala skupština izabrana od strane naroda. Banskom štedionicom upraylia politički činovnik; jer u položaju bana prema centralnoi administrativnoj vlasti nema nikakve razlike od onog šefa finansiske vlasti ili šefa Какуог drugog ЈоКкајпог državnog ureda. Mi mislimo, da bi za bana to bio suviše težak zadatak. Tražiti od bana da bude sposoban da upravlia i novčanim zavodom, bilo bi suviše mnogo, a još bi bilo više tražiti od пјега, да род пјегоуот odgovornošću drugi upravliaiu tako delikatnim instrumentom, kao što je kreditna ustanova.

Velika je razlika u principima i metodama državne administracije i samouprava. Biti pristalicom samoupravne kreditne ustanove ne znači neizbežno biti pristalicom kreditne! ustanove, kojom пргауЦаји državni činovnici. G. dr. Belin je to.:naimanje; i baš zbor toga smatramo da je bilo potrebno da Sa ироzorimo na to, da se ovde ne radi više o samoupravi, kad se oblasne štedionice proglase za banske.

li Bankarski posao je za privatnu inicijativu

Mi smo načelno protivni da vlast ma koje vrste dobija atribuciie, koje traže specijalnu stručnost, elastičnost i u epšte više primenu komercijalnih, a manje administrativnih metoda. Kod bas ie državna administracila i od samih parlamentarnih vlada bila oglašena za obolelu i zbog toga je usvojen bio program, da se atribuciie državne administracije svedu na što man{u meru. To ie Dio motiv za stvaranje oblasnih samouprava. у

Ali se mi ne ustežemo da iskažemo gledište, da

između samoupravnih i državnih organa u tom DO-

gledu nema nikakve razlike. Na to. nam daje pravo iskustvo, kako sa samoupravnim [ако sa državnim novčanim zavodima. Sem u Slovenačkoj, kojia se u opšte mnogo odvaja od svih ostalih krajeva naše zemlje i u kojoi su opštinske štedionice uspele, u naiviše slučajeva, u ostalim Rkrajevima, ovi su zavodi pokazali slabe ili rđave rezultate. Bilo ih ie koji su bankrotirali.

Ali ni za one za koje se ne čuje mnogo nepovolinog, ne može se reći da su ono, što treba da budu po definiciji, Komunalna štedionica je kreditna ustanova,