Народно благостање

98. новембар 1999.

против таквих камичака. Он је ту опасност врло брзо иребродио и већ је у 198. години бно народни посланик.

Г. Тардје је конзервативац, по мало чак и реакционар. То није случајно, већ намерно и добро срачуњено. Кад је картел левице почео већ 1924. године да пледира за приближење Немачкој, он је срачунао да народ француски _ зато није зрео, да ће он много више разумевања имати за једно гледиште, које ће указивати на још незарасле ране.

Док је и сам г. Клемансо доцније прао руке од Версаљског уговора о миру, г. Тардје био је једини који га је прогласио за еванђеле Француске.

Свакако, да је за данашње време г. Тардје у задоц-

" њењу, другим речима, да његова политика нема шанса у Француској. Али је г. Тардје успео да постигне свој циљ још у 12. часу. Већ је у своме говору, одржаном кад се влада преставила народној скупштини, ублажио много своје националистичко држање за последњих 10 година, наравно већ по положају као Министар председник. Али ће му то послужити доцније врло згодно као отступница, гко наступе нова времена и ако би требали народи да се мире, да приђе и он тој новој струји. Јер г. Тардје неће бити тај, који неће разумети време у коме живи и који ће допустити да га време прегази.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 689

Он“ је био издавач листа »Есћо Машоваћђ, у коме је заступао крајње националистичко гледиште. У њему је врло често нападан г. Поенкаре, због недовољно нацио-

· нално вођења спољне политике; онај исти Поенкаре, кога

је цела европска штампа назвала великим Французом и пребацила недовољно европејства. Међутим г. Тардје се наслања на ону парламентарну већину, коју је формирао г. Поенкаре. Кад му је председник Републике поверио Oбразовање владе, он је одмах учинио посету г. Поенкареу, који иначе никога не прима. У току преговора био је још једном код њега и то пуних три четврти часа. Очигледно да је добио благослов од г. Поенкареа и потпору његове већине. „Тврдоглави“ г. Поенкаре био је и овде довољно еластичан, као и 1917. кад је позвао г. Клемансоа да образује владу. Али је много еластичнији г. Тардје. Он је пристао да портфељ спољних послова повери г. Бријану, који је још много мање „националан" од г. Поенкареа. У. дебати о спољној политици г. Тардје је прихватио политику г. Бријана. А у унутрашњој политици преноси тежиште на економско-финансиско поље.

Ако буде требало г. Тардје ће да крене још више у лево. Нема опасности, да западне на споредан колосек.

РАИ а

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Glavni radnički savez, Кадпčka komora i Centrala za radničko vaspitanie organizuju na dan 24. o. m. komemorativnu svečanost smrti Dimitriia Tucovića, koji ie pre petnaest godina (7./21. nov. 1914.) poginuo na boinom poliu kao rezervni olicir.

Tucović ie naimarkantniia ličnost srbiianskoz predratпог radničkog pokreta. On ie čelnik one grupe mladih socijalista, kojia se odgojila na nemačkoi sociialističkoi literaturi i koia ie radnički pokret kod nas krenula putem samostalne klasne borbe i·'na političkom i na ekonomskom poliu, po primeru radničke klase u Evropi, naročito one u Nemačkoi i Austriii.. Ta ie akciia bila osobito živa i pokazala ie rezultate neobično velike s.„obzirom na nerazviienost radničke klase i nienu neznatnu ekonomsku važnost u privrednom životu tadanie Srbije. Sindikalne organizaciie sa uspešnom akciiom za popravku uslova rada u radionici, političke organizacije sa živim pritiskom na državu, da putem zakona zaštiti radnika na radu i osigura u slučaiu bolesti i stradania na radu, akvciiom koja ie urodila plodom, a zemliu osigurala Zakonom o radniama, koji se u svakom pogledu može smatrati kao vrlo napredan socialan zakon — fo su karakteristike toga rada. Ta akciia ie vodiena i sprovodiena razvijenom i vrlo aktuelno uredienom Žurnalistikom, koiu ie dopunjiavao jedan naučni časopis, mnogobroinim knjigama, originalnim i prevodnim naučnim i popularnim predavaniima, radničkim kursevima i školama, pevačkim družinama, radničkim pozornicama i t. d.

Na začetku svakog posla bio ie Dimitrije Tucović kao apostol, organizator, vodia. On ie polagao osnovu svemu, da izradieno i podignuto preda dalie drugima na rad. Naučno obrazovan, nerazdvojan od studija, dalekovidi političar, realan i odmeren, prvoklasni organizator, neumorni azgitator apostolske predanosti, ubedliivi govornik, sjiaini žurnalista, odličan nastavnik, popularni pisac, prevodilac. najklasičnijih dela socijalističke naučne literature, oduševlieni pobornik Novoga doba, pouzdan savetnik, dobar drug, nepokolebljivi prijatelj, nežna srca koje krvavi za bolove drugih, Čertan iz vodenice

T Dimitriie Tucović

na Flosi, — to su kvaliteti Tucovića, to su uspomene, koje ie za sobom ostavio u sredini, ecde ie Živeo i radio.

Niegova smrt bila ie i ostaje veliki gubitak ne samo za radničku klasu, već i za celo naše društvo.

Њег. Преосвештенство Мардарије, епископ српске православне цркве у Америци, налази се ових дана у Београду. Интервуисан од једног сарадника „Политике“, изјавио је поред осталога:

Оригинална сугестија епископа Мардарија

„Циљ ми је да порадим код надлежних, да се изађе у сусрет једној оправданој жељи свештенства у мојој, америчкој, епархији. Ради се на томе, да се свештеницима, наше цркве у Америци признају као године редовне државне службе, године проведене на тешком и заслужном националном раду међу исељеницима".

Г. епископ тражи дакле државну пензију за православне свештенике у Америци. Међутим, њу немају ни свештеници у отаџбини. Ови су својим средствима у предратној краљевини Србији били образовали свој пензиони фонд. којим је управљала и управља Управа фондова, одн. Хипотекарна банка. Али после рата услед депресијације динара и пензије су депресиране тако, да би свештенство код њих, ако не би имало других средстава за живот, скапавало од глади. Услед тога нашла се Краљевска влада побуђена, да у буџет уноси сваке године једну партију, која није била никада довољна, из које се има исплаћивати помоћ старим сиромашним свештеницима.

Па кад овако стоји ствар са свештенством у Краљевини, које, поред своје позивне, врши и извеске државне функције, кад држава не даје никакве пензије овима код куће, неправично би било дати је онима ван куће.

Г епископ истиче тежак и национални рад наших свештеника у Америци. Мислимо да није потребно истицати рад на националном пољу. Прво што је то дужност сваког грађанина, коју не треба откупљивати, и друго што тај рад није мучан.