Народно благостање

Страна 718

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 43.

Devizno tržište. Promet se drži u običainim сгашсата. Intervencija narodne banke isto tako. Ona daie dnevno oko 5 miliona dinara. No ipak intervencija je ove godine slabija nego prošle godine. Ove godine na deviznom tržištu podmiruie se lih stvarna potreba, dok ie prošle godine bila i neka vrsta bega od dinara. Radi toga ptoražnia za devizama bila je- jača, a ponuda mnogo slabiia, što ie izazvalo jaču intervenciiu Narodne banke. Izvozna trgovina sve neugodnije osieća-pad kursa poiedinih deviza. Kod nekih deviza kurs је danas za preko 1% niži, no što ie bio pre godinu dana. Kako su kod: nekih artikala cijene: dosta stabilne, to se tai pad kursa osieća na dinarskoi protfuvrijednosti izvezene robe.

Tržište dionicama. Kod novčanih zavoda i ovoz Недпа bilo ie samo nekoliko već uobičainih zakliučaka. Od privatnika niko ne pokaziie volie, да Кирше dionice, makar mnoge nose već i preko 10%. Boiimo se da će proći još mnogo угеmena, dok naša javnost dobiie povierenie u razna naša poduzeća, i dok počne kupovati niihove akciie. Tek onda doći će i dO porasta kursa, tako da će i akcije nositi samo onoliko, koliko nose i drugi papiri.

Kod industriiskih poduzeća opaža se neka јаса tendencila za dionice Jadranske plovidbe. Potražnia ie svakog sastanka sve veća, tako da danas nofiraju novac 540, dok ie pre 2 meseca kurs bio ispod 500 dinara. Ponuda je slaba i ispod 600 dinara nema robe.

Za Osiečku Šećeranu vlada veći interes i kurs se ie znatno роргамјо. Маргону, Озјеска Шемаотшса, Која ie provodila novu emisiiu, nešto ie slabiia. Kod drugih papira nema bitnih promiena.

Državni papiri. Tenđenca u ovom tiednu izrazito ie slaba. U prvom redu za Ratnu štetu, ali i za ostale državne papire. Kad se ie vidielo da se neće dozvoliti da kurs za sada predie 440 dinara za štetu, hosisti su se povukli. A za nima i drugi, tako da је ргемјадаја ропида, Која ie sredinom tiedna kurs štete poltisla na 432 dinara. Promet ie opet minimalan, jer se nitko ne ufa da iače angažuje.

Београдска берза

Неизвесност о будућности курса Ренте ратне штете убила је код берзијанаца сваку вољу за посао; и четвртак обрт је износио свега 100 комада готове робе. Неизвесност долази отуда, што се не зна како да се разуме продаја од стране Поштанске штедионице у прошлој недељи. Вест да то треба да буде интервенција у циљу спречавања даље хосе потпуно је обескуражила хосисте. Један део је реализирао добит постигнуту последњег месеца. То су тако звани зечеви, који се и сенке плаше. Њихова понуда притискивала је на курс. Бесисте су то прихватиле са-жељом, да јаче оборе курс. Чудо је да курс није јаче пао, јер код таквог стања ствари шпекулативна тражња мора се потпуно изгубити: ко је луд да купује робу на 436 и 437 кад је шанс добити пресечен такозваном стабилизационом акцијом на 400 динара» Ми смо више пута твудили, да је стабилизација смрт шпекулацији. То ће бити и у овом случају ако би се обистиниле вести о намераваној стабилизацији.

___Акције Народне банке изложене су већ три месеца силном нападу; још увек се свакодневно појављује роба, док је до скора било нормално, да се по неколико месеци ни један закључак не направи. Сва количина, која се појави на пијацу има промпт купце. Последњих дана иду по 8280 и по 8275 динара. Чудо што курс није још јаче попустио. Природно би било, да берзијанци оборе курс док год буде било продаје да би их што јефтиније купили.

На ефектној берзи обрти су износили У току ове недеље као што следи: у Ренти ратне штете, за промпт робу: 1,46 милиона, за термине 2,52 дакле укупно 3,99 милиона динара. Код 7% Инвестиционог зајма 170 хиљада, а код

4% Аграраца 176 хиљада динара. Код акција Народне банке је у току ове недеље обрт био необично висок; трговано је свега за 790 хиљада динара. ђ

На девизном тржишту се беса девиза и у току ове недеље стално продужава. Ипак не можемо констатовати нарочитих промена. Обрт је у овој недељи износио свега 38.8 милиона динара.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Међународни пољопривредни институт у Риму објавио је ових дана податке о приносу овогодишње светске жетве жита, из којих се види, да је жетва у Европи и Сев. Африци била у овој години повољнија но што се то очекивало. Код пшенице је рекордна, као и прошле године, а код јечма и ражи надмашује чак и прошлогодишњи оптимум. У Сев. Америци је пшеница потдбацила прошлогодишњу за читавих 104 милиона м. центи, и мања је и од последњих трију година.

Садашње залихе се цене на 950 милиона м центи, што одговара и залихама прошлогодишње жетве. Овогодишња жетва износи око 800 милиона м. центи, а остатак прошлогодишње цени се на 150 милиона. Податци за државе јужно од Екватора још нису прикупљени, али према досадашњим извештајима биле су жетве у Аргентини и Аустралији веома повољне, (Цене се на 127 милиона м центи).

За кукуруз податци још нису прикупљени. За највеће европске произвођаче: Мађарску, Румунију и нашу државу жетва се цени на 131 милион м. центи, према 63 милиона прошле године и 97 милиона просечног приноса последњих пет година, што значи огроман пораст.

Како је у овој години принос жетве мањи но у про-' шлој години и како цене баш у овој години стално па-

' дају, то значи, да пад долази искључиво под притиском

залиха из прошле године. Ми ово нарочито истичемо због тога, што је на 7. конгресу привредника са неколико страна изражена сумња о постојању великих залиха

Према искуству из ранијих година, резерве би одиста требале бити мање. Али треба имати у виду, да су јечам и кукуруз били знатно јефтинији од пшенице, и због тога служили су делимично као сурогат пшеници.

На светском тржишту житарица ситауција је у овој недељи много повољнија но што се то очекивало. Како смо у прошлом броју наговештавали да су се цене стабилизирале на бази од 120—1925 центи за бушељ, то су се у току ове недеље цене одржавале на стабилизационој бази; има чак и појава да се цене повишују, али само на појединим берзама. И ако се од извесне стране наговештава хоса цена житарских производа, ми у то још не верујемо; јер би ова појава била контрадикторна стању залиха светске производње. (Овогодишње као и остатака прошлогодишње).

Свакако морамо да констатујемо да се цене у току ове недеље на европским тржиштима постепено повишују. Разлози тог повишења леже у повећаној тражњи, која је дошла доста неочекивано. Али како је њезина појава факат, који се не може оспорити, то су према томе ни цене скакале. -

У току ове недеље цене шећера, кафе, памука, вуне, гвожђа и осталих метала попустиле су; ова појава није неочекивана, те можемо да је означимо као продужетак стања од прошле недеље. Једино је бакар, захваљујући напорима американског картела, успео да одржи цене од последњих недеља.

Интересантно је напоменути да је угаљ у последњем времену имао чврсту тенденцију, која се објашњава општом оскудицом горивог материјала на светском тржишту.

Како су се цене код нас у току ове недеље развијале, показује нам следећа таблица о кретању цена на велико.