Народно благостање

7. децембар 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 738

НЕЛЕЉНИ ПРЕГЛЕЛ ТРЖИШТА. Поедстојећи судар планета на нашим берзама

Ћути Моша берзијанац као риба. Жив се не чује, а требао би да проговори, да би завршио са нама дискусију, коју је почео пре месец дана. Он је том приликом са висине палате Академије наука у Ннез-Михајловој улици тврдио, да је уображена опасност од навале наших доларских хартија из Америке, на коју смо указали у нашем чланку: „Наше тржиште капитала пред једном тешком пробом." Ми смо му том приликом одговорили следећим питањем: „Ко нам гарантује, да се неће сутра донети одлука, да се наши доларски папири припусте трговању на нашим домаћим берзама%" ПРЕМА НАШИМ ИНФОРМАЦИЈАМА ОД 1. ЈАНУАРА 1930. Г. ПОЧИЊЕ ТРГОВАЊЕ ТИМ ПАПИРИМА НА НАШИМ БЕРЗАМА.

Полазећи од чињенице, да наших долареких папира у Америци има у износу од скоро 60 милисна долара, односно близу 3.300.000.000 динара (номинално) и имајући с друге стране факт, да су они редовно у диспаритету били према папирима истог типа на нашим берзама, и то за скоро 12%, ми смо били дошли до закључка, да ће се неизбежно изједначење курсева извршити на тај начин, што ће доларски пеапири повући на ниже и папире, који се налазе искључиво у нашем домаћем оптицају. С обзиром на те околности увођење доларских папира на наше берзе требало је да има дејство, које је једнако дејству судара двеју планета. Због тога је потребно да се мало детаљније упустимо у проучавање могућих појава после 1-ога јануара.

Постоји пре свега читав низ берзанско-техничких детаља, који се морају уредити да би се могло нормално трговати тим папирима. Тако би на пр. било потребно да се преко службених и других новина објави опис (спецификација) тих папира, а нарочито да се назначи на колики износ гласе. Колико је нама познато, највећи број облигација гласи на 1000 долара, односно једна облигација вреди скоро 40 хиљада динара према данашњем курсу. То долази у вези са питањем јединици закључка на берзи. Ако би се н. пр. прописало најмање 3 комада у закључку, онда би најмањи закључак био од 150 хиљада а то би било и сувише крупно за наше прилике.

Као понуђач готове робе појавили би се 1-ог јануара свакако само они, који већ имају ту робу у Југославији. Како је највероватније да је највећи део ималаца наших доларских папира оставио робу у депоу банака у Њу-Јорку, с тога што је то било једино тржиште за њих и тиме била створена могућност евентуалне продаје, то је Вероватно мала количина тих папира у земљи. Из тога се пак да извести закључак, да ће имаоци тих папира добити једну врсту монопола за понуду на нашим берзама у прво време. Тога ради било би потребно да се истовремено створи могућност и терминског трговања доларским папирима, јер би само терминска понуда могла да паралише монополски положај ималаца тих хартија у земљи. Или да се између одлуке о котирању и првог курса остави довољно времена за долазак робе из Њу-Јорка.

По себи се разуме, да ће се први закључци обавити по курсу, који ће бити у сагласности са последњим курсевима у Америци. Значи да ће курсеви од 1. јануара у Њу-Јорку бити меродавни за трговину 2. јануара на нашим берзама. Али за то је потребно да сви они, који се интересују за тај папири имају намеру да тргују њиме на берзи, буду обавештени о аутентичним курсевима претходних дана. Према искуству, које имамо данас, курсеви који су нам саопштавани, били су често фиктивни. Врло је вероватно да ће банке, које намеравају да интензивније негују трговину нашим доларским папирима, удесити да свакодевно добијају курсеве из Њу-Јорка.

То не би била велика жртва, свакако да не би коштала више од 100 долара; али би много боље било кад би то урадиле берзе, пошто нема никакве гаргнције, да курсеви, које прима приватна банка, буду саопштени и берзијанцима.

Централно је питање, какав ће бити однос између наших доларских папира и осталих папира, који се сматрају за фаворите наших штедиша и нашег домаћег капитала. То су: 7% инвестициони, 4% аграрни и27% Рента ратне штете, Треба приметити да су и акције Народне банке за последњу годину дана постале фаворит наше капиталистичке публике, али је потпуно искључено да се доларски папири појаве као конкуренти акцијама Народне банке због тога што су то два потпуно разноврсна папира. Акције Народне банке носе ренту од близу 5% и кад оне не би биле специфичан папир, онда би им и 7% инвестициони и аграрни већ одавно правили конкуренцију. Акције Народне банке носе много мању камату, Hero државни папири, те значи да се курс акција Народне банке развија под другим критеријумом, а не под сним рентабилитета. Пошто у теорији о курсевима важи као правило, га сви они папири, код којих се очекује даљи скок курса, носе камату нижу од нормалног укамаћења на дотичном новчаном тржишту; то је знак да се курс акџија Народне банке развија у знаку есконтовања скока,

Врло је велико питање да ли се доларски папири могу појавити озбиљно као конкуренти и Ратној штети. И то је прилично специфичан папир. Кад би њој рентовни папири, као што су наши доларски и 7% и 4% могли бити конкуренти, онда би она и до сада имала разлога дг парне пошто је њезино укамаћење ниже но код 7% аграраца. И ремта ратне штете је као што реносмо специфичан папир. Он је феворит наше публике, једно због тога што је имао за последњих пет година баснослован скок, који публика не може да заборави а пруго што има два извлачења: једно за исплату ал пари а друго за згодитке; што код публике у првом стадијуму развића тржишта капитала игра врло велику улогу.

Са свим је друга ствар са 7% инвестиционим и 4% аграрним. МИ то су државни папири као и доларски, само са том разликом, што доларски гласе на доларе, док ови на динаре и друго, што је служба доларских папира гарантована разним међународним уговорима и залогом. Данас свакано да је поверење у динар врло велико, па ипак не може једна валута У стадијуму фактичке стабилизације имати онај положај у пу-

блици, који има по свима правилима законски стабилизирана

валута. Ако би се доларски папири појавили по нижем курсу, онда би и ови морали пасти. Мемогућно је да два папира, који су у најмању руку исте унутрашње вредности, имају разне курсеве.

Да ли неће да спречи то изједначење чињеница, да су доларски папири врло крупни и да их мали човек не може куповати2 Пре но што одговоримо на то, да се сетимо, да су на нашим берзама крупни комади 7% зајма стално скупљи за њ—41% од ситних. То би, дакле, давало негативан одговор на горње питање.

Даље, ми сматрамо, да је само Ратна штета папир малог штедише, а да су 7% и 4% у рукама већих капиталиста, а нарочито акционгрских друштава (специјално банака), добротеорних установа и фондова и регулативних штедионица. Комад од 500 долара вреди нешто преко 20 хиљада дин. а то није велика сума. У осталом, ако банкари примете да се нагло траже ситни комади они ће их наштампати. Не треба ништа много очекивати од разлике у комадима.