Народно благостање

7. децембар 1929.

све и да не би било повећање девизног стока, због неизбежног одлива депозита са жиро-рачуна.

МЕТАЛНО И ДЕВИЗНО ПОКРИЋЕ СВИХ ОБАВЕЗА ПО ВИЂЕЊУ ПОПЕЛА СЕ НА 40.59%, А ПОКРИЋЕ САмо НОВБЧАНИЧНОГ ОПТИЦАЈА 50,79%. Та се ослација знатно побољшала због тога, што је један део динара датих за девизе остао у банци.

У милионима динара

_, 31. XiL| 8. XD | 15. XI | 22. 7 | 30: Х1 = 1928 | 1929 | 1929 | 1929 | 1929 5 у злату, сребру и страној = монети“) . . . . .||1185.8! 1235.6) 1237.,3] 1241.4) 1245,1 з ||у депоима на страни“) || 2305] 280.2 272.9) 273.7! 288.1 a yRyHH0 || 1416,3| 1515.8| 1510.2| 1515.1| 1533.2

= на рачуну курсне разлике || 702.9) 1267.0) 1236.2| 1249.0) 1359,2

укупно || 2119.2) 2782.8| 2746.4 2764.1| 2892.4 5 | на менице. . . . . .||1470,5] 13045) 1287.8] 1269,5 1274.1 = || на хартије од вредности || 253,8 265.5| 236.7] 230.9! 232.4 |: ykymno || 1724.3) 1570.0, 1524.5| 1500.4| 1506.6 | рачун за откуп крунских

а: новчаница . . . . .|1065.6) 985,6) 985.6| 985.6) 985.6 E рачуппривремене размене| 292,5: 227,8: 227.81 227.81 227.8

= по зајмовима на бонове | 2966.3! 2999,8! 2999.8| 2999,8| 2999,8

укупно || 43244) 4213,2| 4213,2] 4213.2) 4213.2 Новчанице у оптицају . . .|5457.2!5807.6) 5652.0) 5543.0| 5689.8 Држ. рачун прив. размене. .| 202,5| 227.8| 227.8| 227.8| 227.9 Потраживање државно по разним рачунима. . .. .| 283.0 1381 160.5| 232.9| 130.3 | |

25 по жиро рачунима . | 251.3! 1008.81 1064.2) 1102.6| 1147.4

25 | по разним рачунима . .|| 5213 135.9] 130.2| 1184! 1604

пе укупно || 772.6) 1144.7) 1194.4 1221.0! 1307.8 22 y "Jo пелокупног новча-

БЈЕ ничног оптицаја . .|| 37,40] 47.92 48,60! 409,86| 50,79 БЕ у 02/o свију обавеза по

= виђењу. - |, 32,46 39.24) 39.19 39.50) 40,58

#) У злату 94.9 мил.; у cp•6py 17.6 мил. у страној монети 1,2 мил. ##) Износ девиза у зл. динара по закон.ком прератном паритету.

Zagrebačka berza

Pozovara se, da će abnormalna likvidnost novčanog fržišta, koia traje već od iula-avgusta ove godine, imati za Dosledicu, da će ministarstvo flinansiia izdati bonove, koji bi cglasli na 3 i 6 mieseca, i koie bi onda novčani zavodi mogli eskomptirati, a koje bi Narodna banka u svako doba reeskontirala. Likvidnost novčanog tržišta traie i dalie. No nisu samo privatni novčani zavodi koji imain znatne iznose raspoloživih sredstava, nego tu treba spomenuti i državne i poludržavne novčane institucije, koje su momentalno znatno aktivne. Državna bipotekarna banka, Poštanska štedionica, Agrarna banka, Klasna lutrila, Uprava monopola i slične ustanove, imaju znatne iznose likvidnin sredstava, koji se u prvom redu koncentriraiu na žiro računu Narodne banke.

Devizno tržište. Promet ie u ovom tiednu znatno slabiii. A i intevencila Narodne banke mnogo ie mania. Interesantno је, da ie Narodna banka zamolila zagrebačke novine, da ne donašaju sa koliko ic iznosa intervenirala na deviznom tržištu. Isto ie tako tražila, da se u buduće o nedelinim izveštalima ne bi obiavliivali nikakovi komentari*).

*) Povodom ovog saopštenia našeg zagrebačkog korespodenta smatramo za dužnost naglasiti, da nama Narodna banka nikad do danas niie iziavila ni najmaniu želiu u pogledu komentara niezinih stania, a naši su komentari i naijopširniji i nainezavisniji. Po sebi se razume, da dotični zamoljeni listovi nisu dužni da daiu zadosta njezinoi sugestili — mani” ako. joi nisu dužni.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 785

Na tržištu dionicama kod novčanih zavoda nikakove promicene. Kursevi ovog tiedna odgovaraiu kursevima od prce miesec dana. Dakle apsolutna stabilizacila. Nu ta stabilizacila znači podjednako i iaki desinteresman publike. Stabilnost kurseva dade se održati tek onda, ako nema ni iače ponudc ni iače tražnie. Ono malo robe što dolazi na tržište, biva Dreuzeto po samim zavodima, tako da do oscilacije u kursu uopće ne može doći.

Kod industriiskih papira ima nekoliko značainih promiena. Dionice Slavonije već su zakliučivane i po 175 dinara. Nominala ie doduše 200 dinara. Ali pred 3—4 mieseci, Киг5 је bio pao na 100 dinara. Računa se, da bi u naiskorije vrijeme Kurs mogao opet dosegnuti nominalu. Poslovanie ove godine bilo ie povolino i polučen je znatan dobitak. No izgleda, da se ni ove godine neće isplatiti dividenda, kako bi se ojačale reserve. Tek od iduće godine nastupile bi normalne prilike sa isplatom primjierne dividende.

. Tvornica šibica »Drava« u opadanju ie sa kursom. Roba se već nudi po 300 dinara bez da se pojavliuju ozbiliniji kupci. Ovih se dana drži siednica ravnatelistva. paroplovidbe »Oceania«. Na istoi bi se imale donijeti dalekosežne odluke u DOSledu reorganizacije društva dofično sanaciie. Jer dionice notiraiu ispod 200 dinara kod nominale od 400 dinara.

Državni papiri. Konferenciia, koia se je držala u Min. finansila u pogledu КоНгапја Blairovog zaima na našim burzama izgleda da će donjeti pozitivnog resultata. Svi prisutni, inklusivno delegat Narodne banke, iziavili su se za kotiranie. Obzirom da naši državni papiri na new-yorškoi berzi kotiraiu separatno od kamata, morati će зе дозадахте »tel quel« notiranie kod naših berza napustiti, da imamo jednaki način kotirania. Zagrebaćka burza već se sprema da prvim februarom iduće godine napusti fel quel i zavede zaračunavanje kamata.

Promet je u državnim papirima dosta skučen, a ni osciIciie u kursu nisu bos zna kakve.

Београдска берза

У току ове недеље београдска, се берза налази у ишчекивању. Тенденција за државне хартије од вредности донекле је лабавија од прошле недеље. Нотације биле су следеће: код Ренте ратне штете курс је попустио од 436.75 на 435.; недељни обрт износио је у промпт роби 1,08 милиона, у терминима 8,63, дакле укупно 4,71 милиона динара. 74 инвестициони зајам нотирао је 85—84.25 а обрт је износио 70 хиљада. Акције Народне банке трговане су код курса од 8.255 — (140 хиљада динара), Извозна банка 730— (63 хиљада) и т. д.

На њујоршкој берзи на дан 3. и 4. OB. M. наши су папири

нотирали као што следи: 7% Блеров зајам 80—80; 8% Блеров“

зајам 89 и 884; 7% зајам Државне хипотекарне банке 76 и 16.50. ,

На девизном тржишту ситуација је потпуно непромењена. Обрт у девизама је нешто мањи од прошле недеље (само четири берза. састанака) а износи око 30.62 милиона динара.

РОБНО ТРЖИШТЕ

На светском тржишту житарица је у току ове недеље заустављен пад цена. Показивала се изразита хос тенденција, са флуктуацијама од 5 до 15 поена на горе. Европска тржишта су тим променама следила и тако су ин код нас цене поскупиле. А то нарочито за пшеницу, док је код кукуруза ситуација повољна али мање чврста но код пшевице. На светском тржишту колонијалне робе (шећер, кафа, пиринач, чај) тенденција је повољнија но у последње време. — Исто тако имају памук и вуна повољније нотације. — Метали су на светском тржишту остали непромењени .