Народно благостање

14. децембра 1999.

— Пет задружно-књиговодствених течајева одржала је до сада Задружна свеза у Међумурју и на тај начин оспособила преко педесет омладинаца за задружне књиговође. — Привредници из Метохије траже, да се у Пећи оснује нижа пољопривредна школа. На конференцији одржаној поводом тога, представник патријаршије изјавио је да ће патријаршија уступити потребно земљиште за зграду школе и остале њене потребе,

— Бановинска шумарска школа оснива се у Марибору. Школа ће бити смештена у палати ликвидиране 06ласне самоуправе.

— Сарајевска „Југословенска Пошта" понова покреће старо питање да Сарајево добије шумарски и рударски факултет. -

ТРГОВИНА

— Trgovci ma veliko napuštaiu Suboticu fe se sele u Novi Sad, koji ie, kao centar banovine i zbog svog položaja na Dunavu za razvoi privrednog života mnogo podesniji no Subotica, koia leži potpuno na periferiii države. Ovu vest donaša zagrebački »Morgenblatt«.

— Резултат лицитације храстовине у Бјеловару. Код лицитације храстовине добила је шест објеката „Славонија“ а два објекта „Нашичка". Плаћене су ове цене;

Варошки Луг, процена 1,800.000 динара, плаћено 1,356.000 динара („Славонија“);

Жабљачки Луг [, процена 3,151.000 динара, плаћено 3,478.000 динара („Славонија");

Жабљачки Луг ШП, процена 2,635.000 динара, плаћено 2,667.000 динара („Славонија“);

Жабљачки Луг ИТ, процена 1,477.000 динара, плаћено 1,663.000 динара (,„Славонија");

Жабљачки Луг ТУ., процена 2,096.000 динара, плаћено 2,153.000 динара („Славонија“);

Иловски Луг, процена 1,909.000 динара, плаћено 2,233.000 динара („Славонија“). -

„Нашичка“ је узела објект Велики Јантак I. процењен на динара 2 милиона 234 хиљаде, за динара 2 милиона 521 хиљаду; и Велики Јантак 1. процењен на динара 3 милиона 110 хиљада, за динара 3 милиона 641 хиљаду. Један објект, Иловски Луг, остао је непродан.

— Управа пештанске берзе избрисала је из регистра 410 чланова берзе, од којих је један део дошао у немогућност да одговара својим обавезама или у опште не одговара, или се одао другим пословима. Поред тога 15 новчаних института одрекли се да буду чланови берзе. То је крвава дефлација.

— Јесен и привредни живот. Никада ни у јужном Тиролу (Морану) ни на француској и талијанској ривијери није у ово доба године било овако блага и пријатна клима, какву има Југославија више од месец дана. То је божји благослов пре свега за сељака; и највећи лењивац и најсиромашнији стоком и инвентаром посвршавао је све сво је ратарске послове.

Са већине дрвећа опало је лишће, али отпорно цвеће још увек цвета. М за варошку сиротињу ово је време благослов: сезонски радници добили су у запослењу више од месец и по дана, јер јавни радови још увек трају; а издаци на огрев незнатни су. Кроз недељу дана (21. децембра) имамо најкраћи дан, после тога дан почиње да дужа. Новембар, за нерве најгори месец У години, месец кад се светлост не гаси, месец магле и лапавице, био је врло пријатан. Непогода се лакше подноси кад одужа дан.

На жалост има и таквих, за које је ово време убитачно, то су трговци детаљисти, специфично зимских артика-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 747

ла. У зимским потребама: оделу и огреву обрт је ове сезоне за две трећине мањи но нормално.

Један део трговаца штофовима, конфекцијом, дрвом и угљем, неће моћи да преживи ову сезону. Католички крајеви имали су рђавог Св. Николу. Већ се јавља о стечајевима из те средине. За Београд и Војводину ова је сезона донела велику добит цени за огрев, јер, услед оскудице вагона, цене би дрвима у фебруару достигле незапамћену висину, да је у ово доба потрошња била нормална.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Француски посланик у Београду по налогу своје владе тражио је измену извесних ставова у нашем трговинском уговору с Француском. Наша влада је примила предлог у начелу и именовала делегате за преговоре.

— Између румунске и немачке владе утврђено је да између 15. и 20. јануара почну преговори за нов трговински уговор. Очекује се да ће дотле бити у Немачкој решено питање о царинама на жито.

— У Ангори су почели преговори између немачког посланика Надолнија и конзула Фабрициуса с једне стране и турске владе с друге, за закључење новог трговинског уговора.

ПОРЕЗИ

— Конференција Трговачког удружења у Новом Саду одржана је 8. децембра под председништвом г. Косте Милосављевића. Непосредан повод је била потреба обавештења о начину подношења пореских пријава. Г. Душан Секулић је одржао предавање о систему наших непосредних пореза, а г. Јулије Крајашевић је истакао немарност и аљкавост наших трговаца према пореским властима све док не дође критични моменат. Том је приликом констатовано да је удружење врло потребно. Ангажован је и секретар, који ће бити члановима на расположењу и водити рачуна у исто време да се чланарина редовно убира.

— Да би се избегло двоструко опорезивање непосредним порезима, закључена је с Мађарском о томе конвенција 22. фебруара 1928. год. Сада је та конвенција постала законом.

САОБРАЋАЈ

— Оригиналан предлог г. Венделина Фослера, индустријалца из Вуковара, о томе како да се реши саобраћајни проблем на железничкој станици у Славонском Броду. Најбоље решење било би да се Славонски Брод веже уским колосеком са Вуковаром, било да се изгради нова пруга,

било да се поставе шине по нормалном колосеку. Онда би.

се роба која долази из Баната и Бачке могла претоваривати на свим успутним станицама, а роба, која долази Дунавом узводно и низводно, могла би се одмах претоваривати у мале вагоне. Исто тако угаљ, дрва и друга роба из Босне могла би се у Вуковару претоваривати директно у лађе.

— Пруга Прокупље — Плочник, која је део трансбалканске пруге Прахово Ниш—Приштина—Котср, пуштена је нрошле недеље у саобраћај. Јануара идуће године биће пуштен и део Плочник — Куршумлија.

АКЦИОНАРСКА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАДРУГЕ

— Nova preduzeća: U Suniu је osnovana peradarska selekciona zadruga. Ovo je osnivanie od vrlo velike važnosti, jer su Sunja i okolina poznati kao važan proizvodjač i izvoznik živine, od koje se iz suniske okoline godišnie izvozi za preko 3 miliona dinara. — U Mariboru biće osnovana fabrika olovka; u prvo vreme investicije iznosiće 3 miliona dinara, ali će se prema potrebi ioš i povećati. — U Skopliu osnovano