Народно благостање

Страна 738

zavodima, a u isto vreme naredjivala austro-ugarskoi novčaničnoi banci, da iste primi u lombard sa 80% vrednosti. To je i stvorilo onu strašnu inflaciju krunskih novčanica, čije smo posledice i mi imali delimično da likvidiramo posle oslobodjenia.

Već ta mogućnost novog zaduženja države kod Narodne banke dovoljan je razlog protiv tog plana. (Mi ne ulazimo u pitanie, da li bi Narodna banka u opšte bila volina, da pristane na ovakvu transakciju, u šta mi vrlo ozbilino sumnjamo, smatrajući, da bi banka imala potpuno pravo, da se svim sredstvima brani od njega.)

Ta bi se opasnost mogla da otkloni, — pomislio bi kogod, — na tai način, što bi se u ugovor izmedju države i Narodne banke, koji bi se prethodno imao zaključiti, unela klauzula, po kojioi bi Narodna banka imala prvenstveno pravo zaloge nad državnim prihodima, kojima ona upravlia. Ona bi mogla, bez ikakvog učešća Ministarstva finansiia, da honoriše skadirane bonove. Nećemo poreći, da je takvih odnosa već bilo izmedju Narodne banke i države. To ie radjeno samo u izvesnim prilikama, kad ie država imala da zadovolji kakvu prešnu potrebu, koju niie mogla да zadovolji drugojače, nego pristaiući na tai uslov, koji ie postavljen samo od strane inostranih poverilaca, odnosno liferanata. Ružno bi bilo, da novčanična banka toliko malo veruje državi, čiju privilegiju uživa, da jo| ne daje lični kredit, već traži zalogu. To bi samo moglo da škodi kreditu države, kad bi se čulo, da ni rodjena Narodna banka, Која ie po definiciji pozvana da pomogne državi, nema vere na njenu гес. A bilo bi tako isto i nepravično zbog toga, što bi se time stvorila nejednakost u pravima izmediu imalaca tih bonova i svilu ostalih. Naša država ima priličan broj bonova u publici, jer ie jedan deo vanrednih potreba državnih pokriven putem bonova. U poslednie vreme i licitacije se raspisuj|u sa izričnom паpomenom, da je plaćanie u vidu iednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišniih bonova. Sa svim bi poiamno bilo, kad bi i ostali liferanti i imaoci bonova tražili istu privileciju za sebe i sa svim bi nepravično bilo kad bi ih država odbila, u toliko manje, što se ovim novim bonovima čini uslugza isto toliko i bankama, možda više nego i državi. A ako bi država pristala, onda bi bilo svršeno njezinim ličnim kredđitom.

II Taj predlog ofvara vrata inflaciji

Banke su organi novčanog tržišta, na kome se

susreću celokupna ponuda i tražnia za novčanim ka- |

pitalom. Kad je veća tražnia od ponude, banke muče s oskudicom u kasama, natežu sa plačaniem; i Obrnuto, kad je veća ponuda no tražnia, banke se nalaze u obilnosti novca. Pojav, da naše banke već nekoliko meseci drže velike kasene gotovine i isto tako depozite kod Narodne banke, znači da ie kođ nas veća ponuda поубапог Kkapitala no što je tražnia. Znači dalie, da u našoj narodnoi privredi ima mnogo više platežnih sredstava nego što narodna privreda potrebuje, ler |e novčani kapital izražen efektivnim novcem. Naša narodna privreda svršava svakodnevno sve svoje novčane transakcije sa mnogo maniom količinom novca, no što |e pušteno u optical od strane Narodne banke, — pošto |e to |edina vrsta platežnogS sredstva kod nas. To znači, da se mi nalazimo u prvim početcima inflacije. Velimo u prvim početcima zbog toga, što štetne posledice inflacije ioš nisu na-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 45.

stupile zahvaljujući isključivo našim privatnim bankama. Zadržavajući ogromne sume novca u svojim kasama i na računima velikih novčanih ustanova, naše privatne banke vrše jednu dragocenu deflatorfni Funkciju. Naše banke se žrtvuju, da bi sačuvale našu narodnu privredu od šfetnih posledica inflacije, Sumnjamo, da ima u istoriji novčanog oplicaia primera, da je novčanična banka stvorila inflaciju (pošto ie :o jedini novac kojim se naša narodna privreda služi), a da dejstvo te inflacije parališu privatne banke. Sa svim je sporedan motiv, 2002 koga to čine privatne banke, glavno je činjenica, da banke dreniraju, izviače iz naše narodne privrede celokupan nepotreban novac i čuvaju u svojim kasama. isto tako ističemo i podvlačimo, da naše banke nisu za sve ovo vreme mi jednom rečju dale na znanje, da ovu žrtvu za našu narodnu privredu ne mogu više podnositi i da traže da ih naša narodna privreda rastereti. Naše bankarstvo organizovano je u nekoliko organizacija, koje periodično čine predstavke јаупот тпепји i OdgOvornim faktorima, u kojima traži reforme odnoseći se na njihovu branšu. U koliko je nama poztato, iigde do danas nije naše bankarstvo tražilo od državc rasterećenje u tom njegovom nošenju teškog deilatornog tereta; gornja zamisao izgleda da nile potckla iz bankarskih krugova. Kad bi se ona privela u delo, onda bi se sav Onaj novac, koji se nalazi sad kod banaka, pređao Ministarstvu finansiia, da ga ono rasturi u narod. Drugim rečima, gornji predlog ima za krainji cili, da se ugura po svaku cenu u narod ona suma novca, koju neće naša пагодпа рпугеда да. primi. ] tako bismo prekinuli sa današniom deilatornom praksom.

Ko je pažljivo pratio našu iavnu diskusi{u O тоnetarnim pitanjima, taj je mogao uočiti, — a mi smo to nekoliko puta isticali u raznim časopisima i novinama, -— da se kod nas nema tačan pojam o inflaciji. Sa vrlo visokih mesta, koja bi trebala bolje da znaju te stvari, čulo se mišljenje, da ie inflaciila puštanie u optica| novčanica putem davania kredita državi. Po teoriji, inflacija je mnogo širi pojam. Ali isto tako postoji saglasnost u tome, da је davanie kredita državi za njene tekuće potrebe, najgori oblik inflacije.

Ako bi ta suvišna kupovna snaga, oličena u za ladnom novcu kod naših banaka, puštena bila u našu nacionalnu privredu, preko organa novčanog tržišta, t. i. preko banaka, onda je sigurno, da bi ona bila sprovedena u glavnom našoj nacionalnoi proižvodnji; a to je jedino racionalna upotreba novčanog kapitala. Kad se pak novac pušta u opticai preko državne kase, a radi zadovoljenia tekućih državnih potreba, onda se nema nikakva garancija, da će novac ići u ruke proizvodjača; i iskustvo kaže, da on često luta vrlo dugo oko potrošača, dok naidie na proizvodiača. A čim potrošač dobije povećanu kupovnu snagu, on povećava tražnju potrošne robe i povećava cenu. A time se izaziva glavno dejstvo inflacije: padanje kupovne snage novca.

Eto, zašto smo protivni tome predlogu!

ЧИТАЈТЕ И ШИРИТЕ

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“