Народно благостање

Страна 740

iu se u školu. Nezdravi učitelji ne mogu predavati u školi. Deca pored lekarskog pregleda pri мрзи то raju svake školske godine biti pregledana. po dva puta od strane lekara. Gde god buđe bilo moguće imaju se pri školama otvoriti kupatila: i školske poliklinike. Medju obaveznim predmetima koji se uče u пагод: niti školama spadaju i higijena i telesno vežbanje po sokolskom sistemtu. | tako, postepeno, razviće se smisao za higijenu koja je na našem selu minimalna.

V Privredno

Zakon se ne može cenili po svom privrednom dejstvu zbog toga, što Je to pitatie ostale: da se reši administrativnim puteni. Reč ie o nastavnom ртоoramu iz Š 42., tač. 7., koja glasi: »praktična privredna zBanja i menja prema potrebama kraja«. Mno9o bi bolie bilo, da je ta tačka razradjena i unesčma u сати такоп. Као да redaktori nisu bili na čisto s OZrofiinim značaiem te tačke. Smatralo se da je manje važna od ostalih nastavno-programskih pitanja. Narodna škola ima za cili da stvofi savremenog građianina, đajtići nit pre svega pismenost i izvesna OSNOVna znanja, pomoću kojih će moći da učestvuje и јауnom životu, Koji se u modernoj državi obavlja pismeno (novine, rad parlametta, iziave merodđavnih faktora i t, d.). Svaka država ima prvu dužnost da spremi sebi gradjane, saobrazno ро еко-зосца от idealu. :

Druga je dužnost države da racionalizira огадјаniha u Hjegovoj privatno-privrednoi delatnosti. Ćovek po prirodi teži da sa što manje žrtava postigne

šta veći efekt. Tome ciliu služi tehnika. Kako је рго- |

ces proizvodnje danas komplikovan, kako u njemu

nalazi sve veće primene nauka, to ič racionalizacija

mozgućia jedino preko škole.

To se postizava putem stručnih škola. Kod poljoprivrede je sttučna škola skupa. Ona se postepeno širi, Po sebi se razume, da narodna škola ne može da zameni stručnu; ali dok se ova ne razvile, prva mora da prihvati njezine zadatke. U tome je glavna teškoва što se normalno nastavnik narodne škole ne može да osposobi za polioprivrednog učitelja, jer ie polioprivredna nauka suviše obimna. Ali ima izvesnih znanja, koja on može da zna, izvesna načela, koja se lako shvataju. To je jedna pomoć. A druga bi bila u angažovanju stručnjaka iz okoline. Zakoli |e doneo propis, da sveštenik predaje veronauku, a niije odre: dio privredne predmete, koje će obavezno predavati stručnjak iz mesta ili okoline. Prva tačka u programu francuskih stranaka ie danas: ćcole nationale rurale, narodna seliačka škola. To je uslov za pojačanje narodnog: blagostanja.

| VI Finansiski Finansiski efekt novog zakona o narodnim ŠkOlama ne može se oceniti pre svega zbog toga, što ie sa strane nemogućno znati detalje današnjeg stanja, te se ne može utvrditi, kakve su sve promene, kole imaju finansisko dejstvo. A ne zna se ni tempo, коjim će se izvoditi zakon.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 45.

АН је vam svake sumnje, da će zakon povuci znatan višak izdataka, naročito: za opštine. Nadzorna

«бе vlast imati mnogo obzira prema pojedinim opšti-

nama, pošto im zakon nameće velike investiciie a od državnog fonda neće dugo moći da se dobiie pomoć.

Narodnom školom upravlja država, a zadatke, koje je zakon stavio opštini u dužnost, vrši školski odbor, koji se obrazuje za svako naselje, Roje ima školu, bez obzita na to, da li više upravnih opština obrazuje jednu školsku opštinu ili iedna uprava ima više пазеђа sa školama. Školski odbor sastavlia budžet i podnosi ga opštimskoi upravi, da bi ga unela u opštinski budžet. U slučaju neslagania sa opštinskom upravom ima školski odbor pravo žalbe sreskom načelniku. Povećanje budžeta izdataka na školu ne može biti više na godinu od 10%, bez iztičnog odobrenja Ministra prosvete i Ministra finansija.

Narodnu školu izdržavaju zajednički opština i država. Država prima na sebe samo plate, a opština sve materijalne izdatke i jedan deo ličnih izdataka (stan u natufi ihi novcu). Na opštinu padaju dakle izdatci: oko zgrade za školu, (u kojoj stanuje i upravitelij), zgrade za stanovanje učitelja, igralište, zemličšte za praktične poljoprivredne radove, učiteliski vrt, nameštaj, učila, sav školski pribor za siromašnu decu, ogrev za školu, upravnika i služitelia == ako u nioj stanuje, školske kujine ı po mogučnosti kliniku i ostale njezine potrebe.

Država učestvuje u tim materijalnim izdatcima u toliko, što unosi redovno u državni budžet iednu

-sumu na ime dotacije za fond, koji se stvara kod

Državne hipotekarne banke i koji ima dostići iznos od 150 miliona dinara, a iz koga se pomažu зтотаšne opštine putem zaimova Za potrebe zgrada za školu i stanove učitelja. Naročito siromašne opštine, zde ima 60% analfabeta, mogu dobiti zaiam iz toga fonda i bez kamate.

Izmedju svih fizičkih i pravnih gradiana једпе opštine izdvaja zakon industriska родихеса 1 изгапоуliava dužnost doprinosa za podizanje školskih zgrada, — ako već ne učestvuje u podnošenju tereta za narodne škole. LI veličinu doprinosa odredjuje školski odbor, ali svakako on ne može biti veći no što bi bio eventualni prirez.

O

Пажња претплатницима

Умољавају се претплатници, да изволе што пре послати дужну претплату, која износи за четврто тромесечје 70.— дин., а за цело друго полугође 140. — дин.

Уједно умољавамо претплатнике да нам изволе саопштити сваку евентуалну промену адресе

eee —————

IHVTOJLOBIA, Tby6ybana ТЕЛЕ РОУ Телефони: 29-36 и 27-37

E ђ e шјелен орлова ва] 1. А, Д, ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ. сео број 2 Телеграми: Ваступништво Веоград, Кнев Миханлов Венац 13-14 Телеграми:

Иврађује све пројскте и шаље на вахтев своје стручне нпжињере

ТЕЛЕГРАМИ:; ШКОДА БЕОГРАД ШКОЛА — Вагреб

Телефон 41-97

Ен ан

анти шазирву дали Noa EE Bira VSS.