Народно благостање

Страна 754

8. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 46

ШТА ДА РАДЕ БАНКЕ СА ЗАЛУДНИМ НОВЦЕМ

— Шта су радили други у сличним случајевима —

1. Неслагање у роковима између понуде и тражње

Обилност новца код банака и оскудица пласмана за тај новац значи на првом месту, да је привреда дотичне земље засићена капиталом. По томе бисмо били ми, Француска, Швајцарска и Холандија једине државе у Еврспи, чије су народне привреде сатуриране капиталом. Ко о нашсј земљи не зна ништа више до то, да службена дисконтна стопа Народне баке износи 6%, тај би могад и да поверује у ту верзију. Иначе апсурдно је и помислити, да је презасићена капиталом земља. у којој се до пред овогодишњу жетву свакодневно говорило и писало, да је сељек презадужен и ла плаћа камату од 20% до 100%. Чињеница, која ако је тада постојала, постоји данас; јер у међувремену није ништа наступило, што би могло да је уништи. Земља, која је до јуче била једна од најсиромашнијих у новчаном капиталу, у којој и данас највећи део произвођача плаћа једну од највећих камата у Европи, не може да се назсве земљом презасићеном капиталом.

Али с друге стране обилност новца код банака није никаква измишљотина, никаква фикција, већ опипљива стварност. Како је могућно, да се банке, органи новчаног тржишта, гуше у новцу и жале на оскудицу пласмана у земљи, у којој целокупна народна привреда стоји у знаку оскудице капитала — што се огледа у превисоком каматњаку »

Логички обе појаве не могу да иду заједно. Па како оне постоје, то би се објашњење могло за капиталом од стране народне привреде и понуде Cr стране наших (банака; то јест У диспаритету између понуде и тражње. Тако је нешто, као што смо напоменули у прошлом чланку, казано сд стране извесних банака, на име, да су капитали, којима банке располажу, краћега poka него капитали, који се траже од стране наше народне привреде. Постоји, дакле, диспари: тет роскова између понуде и тражње новчаног капитала код нас.

Време је битан елемент кредита; сваки је кредит везан за известан рок. Како су банке установе за посредовање у кредиту, то оне морају водити строго рачуна о томе, да постоји хармонија рокова између кредита који узимају, и кпелита који дају, односно хармонија рокова између активних и пасивних послова. То је један од основних постулата банкарске политике и назива се ликвидитетом. Код новчаничних банака па и код на тле Народне банке ликвидитет је законом огарантован, јер се прописује да банка не сме давати кредит дуже од три месеца. Тај се пропис назива и „банкарском, подлогом“, т. |. условом, да па сива мора имати активу, која јој одговара по року. Банке дају кредит произвођачима. Рок потребног кредита не зависи од добре воље произпођача, већ од природе посла, који он има кре-

дитом да обави. Кредит се узима ради куповања добара која се, — прерађена или непрерађена понова продају. Према томе кредит произвођача мора бити тако подешен, да рок отплати падне од прилике у оно доба, кад је вероватно уновчење добара, купљених посреством узајмљеног кредита.

Далеко би нас одвело кад бисмо се упустили у проучавање питања, какав је рок потребан појединим привредним гранама код нас. Ми ћемо о року кредитних послова да кажемо само толико, да нема веће заблуде у банкарској теорији од захтева тромесечне менице. Врло је мало процеса производње, који се посигурно за три месеца обављају. Чак и онде, где је тромесечни рок теориски довољан, у пракси наступа тако. много непредвиђених околности, које чине да се продаја добара одложи, да је предострожном произвођачу најчешће немогућно, да прими рок од три месеца. Ми смо ту кснстатацију учинили још 1919. године у нашој студији »Моппале, Вапдџе е! Bourse eh Yongolavie«, Раг15. Ту смо истакли, да је код нас процес производње, не само у пољопривреди но и у великом броју индустријских предузећа, па чак у извесним гранама трговине много дужи од. три месеца.

Наше су банке одавно бациле у зепећак тромесечну меницу и у маси кредитирају своје дужнике, нарочито преко текућих рачуна, на много дужи рск.

Због тога су нормални банкарски послови, којима се бави наше банкарство, неупотребљиви за улагање готовине на краћи рок.

Ми смо у прошлом чланку показали све опасности од поменутог предлога. После тога само се собом поставља питање: Зар не постоји никакав банкарски посао, преко кога би се могла краткорочно ла уложи банкарска готовина>

Постеји. То је т. зв. репор.

П. Репор као краткорочна кредитна сперација

Репор је кредит, који се даје берзанским шпекулантима. У пепору банке купују од шпекуланата хартије сл вредности. које им истовремено продају за допнији рок. Продајна цена је скупља од куповне због тога, што се у продајну цену урачу“ нава и камата између дана, кад је обављена куповина и лана, кад се има испоручити роба шпекуланту. Репор је-на пр. пре два месеца цветао у Америпи. Тамо се кредити дају берзанским лосредницима. а ови штекулантима, с тим, да се новац може да повуче у свако доба. Због тога се то зове „новац на опозив“ (топеу оп call). У Европи је рок код репора обично 15 до 30 дана. У Америци је пре два месеца у извесном тренутку новац дат на репор износио 350 милијарди динара, од чега је 100 милијарди био новац европских банака, које су на тај начин врло згодно фруктифидирале своје готовине.